petar-iskenderov-300x228Proces «normalizacije» odnosa Beograda i Prištine – u onom vidu kako ga shvata rukovodstvo EU – završno se pocepao na dve, uzajamno slabo povezane komponente. Prva komponenta je – jalova izrada «voznog reda» po pitanju realizacije aprilskog sporazuma, unošenje izmena u zakonodavstvo i druga tehnička pitanja. Nema sumnje da će i vlada Srbije i vlasti na Kosovu dovesti započeti proces do svog logičnog kraja. U vezi sa tim simptomatična je činjenica da je rešavanje tih pitanja sa kosovske strane povereno potpredsedniku vlade Editi Tahiri – koja već ima bogato iskustvo u sličnim rutinskim poslovima.[1]

Međutim, mnogo važnije pitanje predstavljaju perspektive razvoja odnosa između Beograda i Brisela. A njegovo rešenje već ne zavisi od dogovora sa Prištinom, nego od rasporeda političkih snaga u samoj EU i njenoj vodećoj državi – Nemačkoj. Prema raspoloživim informacijama mogli bi potvrditi da se samo obnarodovanje datuma početka pregovora o prijemu Srbije u EU i tim pre njegovo konkretno ispunjenje, pretvorilo u эlement unutar-političke borbe uoči izbora za nemački Bundestag, predviđenih za kraj septembra.

U ovom trenutku u bloku vodećih nemačkih partija i političara nastao je istinski raskol po pitanju Srbije. Federalni kancelar i lider partije HDS Angela Merkel pre je sklona da podrži srpski zahtev, s tim da se to pred biračima prikaže kao uspešna realizacija “kosovskog projekta” i da se dalje breme diskusija prebaci na Brisel. Njoj suprotstavljeni blok predvodi ministar inostranih poslova demokrata Gvido Vestervele i kandidat za mesto saveznog kancelara od strane Socijal-demokratske partije Nemačke Pjer Štajnbrik.

Vučić VesterveleVestervele je uveren da su Berlin i Brisel dužni da idu do kraja i ne dozvole Srbiji čak ni u predsoblje EU bez oficijelnog priznanja nezavisnosti Kosova. Što se tiče Štajnbrika, to on u ovom trenutku na političkoj sceni Nemačke zauzima najžešću poziciju u onome čto se tiče EU i mesta Nemačke u njoj.

On se između ostalog, već proslavio pozivom da se «iz EU izbaci Mađarska, koja klizi ka diktatorskom režimu», pošto njen razvoj «teče u raskoraku sa demokratijom» – razume se, po shvatanju demokratije samog Štajnbrika.[2]

Žestina retorike socijal-demokrata i slobodnih demokrata umnogome ima unutarnemačke korene. SDP je osuđena na ulogu mlađeg partnera u bilo kojoj konfiguraciji vladajuće koalicije, pa je zato žestoka retorika kako po unutrašnjim tako i po međunarodnim pitanjima, njen jedini način da se skupe politički poeni tokom neizbežnih koalicionih pregovora. Što se tiče SDPG, to je ona tim pre prinuđena da traži bilo kakav povod da polemiše sa frau Merkelovom i njenom HDS kako bi svog kandidata dovela na mesto federalnogo kancelara.

Osim toga, nemačko rukovodstvo očigledno nastavlja biti založnik predstave koja je počela devedesetih godina – koju sami nemački eksperti karakterišu kao «vođenje spoljne politike pomoću pilota-robota». Ta paradigma podrazumeva, da od momenta ujedinjenja Nemačke «mir i prosperitet moraju biti zauvek garantovani automatski» nezavisno od toga što se u Evropi i po celom svetu dešavaju dramatične promene.[3]

nemacka-EU

Slično germansko «misionarstvo s pozicije sile» veoma dobro se ocrtava upravo na Balkanu – no ono istovremeno predstavlja izvor narastanja protivurečnosti u redovima same EU. U vezi sa tim, da li je preterano podvući da će upravo razvoj odnosa po liniji «Berlin – ostala Evropa» (koja, sa svoje strane, sve pažljivije pogleduje ne toliko prema Parizu, koliko prema Londonu) u bližim godinama odrediti raspored snaga kako u okviru same EU, tako i po njegovom istočnom i jugo-istočnom perimetru. To se direktno tiče i Srbije. Već sada diplomatski izvori u Briselu priznaju, da odluka o datumu početka pregovora sa Beogradom ne zavisi od izveštaja Evrokomisije pa čak ni od diskusija u okviru samita EU previđenog za 28. jun, nego od zasedanja nemačkog Bundestaga 25 juna. Takva vam je današnja evropska realpolitika – koja ima kako nemačku formu, tako i nemački sadržaj.

A za rešavanje konkretnih pitanja, koristiće se tradicionalni nemački spoljnopolitički partner – Austrija. Prvo odmeravanje snaga na putu preporoda «bečkog procesa» po liku i naličju statusnih pregovora iz 2006-2007 godine, postaće za 16. jun predviđena međunarodna konferencija u austrijskoj prestonici.[4] U skladu sa raspoloživim informacijama, “premijer Kosova” Hašim Tači je već dobio lični poziv ministra inostranih poslova Austrije za učešće u njoj. Berlin i Beč nameravaju da od ovog foruma naprave prvi međunarodni teren na kome će se izvršiti proba novog nivoa odnosa Beograda i Prištine.

———————————————————————————————-

[1] Epoka e Re, 10.06.2013

[2] http://ru.euronews.com/2013/05/21/germany-and-hungary-at-odds-over-orban-tanks-comment/

[3] Kleine-Brockhoff T., Maull H.W. The Limits of German Power // Internationale Politik. Volume 12. 2011. November/December. P.13.

[4] Tribuna, 10.06.2013


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Briselski pregovori dobijaju germanski duh

* Obavezna polja