U prvom blogu sećate se apelovao sam da sklone političare, da nas manu propagande, da ukinu Bebu do daljnjeg i da ne prave psihozu jer će ljudi i inače da odlepe. I do pre koji dan je to uglavnom izgledalo tako. A onda je krenulo ludilo.

Paniku je bez ikakve zadrške i potrebe počeo da pravi onaj ko je najodgovorniji u ovom trenutku da nje ne bude. Da bi zaplašili ljude da što manje izlaze, smislili su da puste pretnju kako nam sledi 24-časovno zatvaranje u kuće. U ponedeljak je, gostujući na TV Prva, predsednik prilično panično pretio svima kako će da usledi ova radikalna mera. Na pitanje novinarke kako će ljudi da idu u nabavku, odgovorio je legendarnim „Baš me briga kako će u prodavnicu“.

Već sledećeg dana ljudi su ponovo navalili na prodavnice. U utorak su paniku, u očiglednoj koordinaciji sa državnim vrhom, krenuli da šire lekari. Najpre se desilo ono skandalozno, i do sada nerazjašnjeno ponašanje, na konferenciji u 15 časova, kada su nakon saopštenih brojeva obolelih i preminulih, demonstrativno napustili konferenciju za štampu. U isto vreme širila se ona suluda panična poruka poslata sa zvanične adrese kriznog štaba u kojoj su bez ikakve potrebe i razloga panično pretili ljudima da nam sleduju italijanski i španski scenario. Tek nakon toga došla je ona Tviter poruka zbog koje je čovek iz Beograda uhapšen, a po svemu sudeći tu informaciju je njegova supruga, zaposlena u državnoj administraciji, od nekoga tamo i čula.

Sve to zajedno napravilo je nezamisliv haos u Beogradu u sredu. Ovaj talas bio je gori od onog prvog kada je vanredno stanje tek uvedeno. Ljudi su bukvalno otimali sa rafova sve što su mogli da dohvate. Ispred svih Maksija, Amana, Idea i velikih marketa bili su ogromni redovi i to je trajalo sve do 15 časova kada su prodavnice zatvorene. Gledam ove mučenike iz našeg lokalnog Maksija i ne mogu da verujem sa čime se bore i kako preživljavaju ovaj haos danima…

Tek negde tokom prepodneva počeo je da se širi demanti Vlade Srbije i ministra policije, u kome se kaže da se ne planira uvođenje kompletne zabrane kretanja i da će ona svakako biti najavljena bar dva dana ranije ako se država odluči na takvu meru. Džaba. Haos je već napravljen.

Dakle, najodgovorniji za ovaj nepotrebni napad panike bio je državni vrh koji je u tu akciju upregao i lekare. Na konferenciji za štampu u četvrtak jasno je rečeno ono što svi normalni znaju – a to je da u Srbiji apsolutno nema potrebe za kompletnim zatvaranjem i posebno ne za paničnim plašenjem naroda takvim merama.

Srbija je, naime, za razliku od Italije i Španije vrlo rano počela da deluje i da vrlo ozbiljno suzbija širenje virusa. O Italiji mogu da svedočim iz prve ruke jer sam 28. februara na milanskoj Malpensi bio zapanjen neozbiljnošću i ležernošću sa kojom su pristupali zarazi, iako je kod njih širenje već uveliko počelo. Srbija je neuporedivo brže krenula da zatvara mogućnosti širenja i da suzbija mogućnost slobodnog kretanja – što očigledno daje rezultate. Uskoro će biti već mesec dana kako je uvedeno vanredno stanje, zatvorene škole i vrtići, pa zatim avionski i autobuski saobraćaj. Dakle, sve ono što Italijani i Šanci nisu mesecima radili.

Aleksandar Vučić na gostovanju na TV Prva – Foto: Snimak ekrana

Službe su očigledno odradile dobar posao i sa kontrolom ovog ogromnog broja ljudi koji je u kratkom periodu došao iz inostranstva. Naš kolega Gajić, koji se 13. marta vratio iz Moskve, sve vreme je u kućnoj izolaciji i kaže da ga policija redovno zove i proverava da li se pridržava izrečene mere.

Što se tiče razmere obolelih i stradalih, podsetimo se da Italija ima otprilike devet puta više stanovnika nego Srbija. Kod nas prosečno umire troje do petoro ljudi, a kod njih preko 700. Broj obolelih kod nas je oko 1100 a kod njih 100 puta veći. Do sada je kod nas umrlo tridesetak ljudi, a u Italiji 14 000. O čemu mi pričamo i zašto neko ima potrebu da ljude zastrašuje apsolutno nepotrebnim scenarijima?!

S druge strane, postoji niz stvari koje bi mogle da se rade, a ne rade se. Prethodnog vikenda u Berlinu, gde je zbog toplog vremena narod razumljivo krenuo napolje kao i kod nas, na ulicama je bilo oko 15 000 policajaca koji su ljubazno upozoravali ljude da se održe odvojeno, terali ih sa mesta za piknik, vodili računa da se drže pravila da ne može da bude više od dvoje zajedno (osim za porodice) i dakle pomagali da se tog dana što manje ljudi zarazi. U Beogradu nigde ne možete da vidite legendarnu komunalnu policiju koja bi upravo to trebalo i da radi. U školskom dvorištu non-stop deca igraju basket (bude ih na desetine), a nigde od korova ni komunalnog ni običnog policajca da ih potera.

Još luđe je da su do pre koji dan kladionice bez problema radile. Izgleda da su ovoj zemlji važnije ove moderne kockarnice nego restorani koji su odavno zabravljeni. Ili će biti da neko ozbiljan ima kapital u Mocartu…

Konačno, čemu donošenje one sulude uredbe o centralizaciji informisanja i hapšenje novinarke portala, ako su već sledećeg dana, pod očiglednim pritiskom sa Zapada, morali da je ukinu i da novinarku puste na slobodu?

Koliko god bilo teško, nosioci državne vlasti su poslednji koji u ovom trenutku smeju da deluju panično, usplahireno, da donose nepromišljene odluke koje već sutradan povlače itd. Nikakva nameštena pitanja novinara „Kurira“, „Pinka“ i „Telegrafa“ neće moći da isprave štetu kad se ona već načini. Političari nek se prepucavaju slobodno, ali niko zbog toga ne sme da strada i da bude ugrožen.

P. S. Ne smete ljudima ni da pominjete svakodnevno zatvaranje, a da im prethodno ne objasnite da to ne znači da će njihova deca i oni ostati bez hleba. Moraju da znaju da postoje razni varijeteti takvih mera i da u svakoj od njih postoji način da se svakome obezbedi potrebna količina hrane, lekova i drugih osnovnih sredstava. Negde se omogućava jednom članu porodice da jednom dnevno ili jednom u dva dana izađe po ono što je potrebno. Retki su i kratki periodi gde se zaista zabrani svaki izlazak, ali onda vojska, policija ili druge službe dostavljaju ono što je potrebno svima.


Izvor: Stanje stvari

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Čemu širenje panike?

* Obavezna polja