Da smanji broj Srba u Hrvatskoj hrvatskom rukovodstvu ne nedostaje mašte. Neprestano pronalaze nove načine da taj broj, koji im je kamen u cipeli, smanje. Čine to sasvim otvoreno i bez straha od tzv. „međunarodne zajednice“ i evropskih institucija, kao da su unapred znali da se niko tbog tohga neće oglasiti. Naime, radi se o „ažuriranju“ biračkih spiskova u Hrvatskoj, iz kojih je u poslednjem navratu izbrisano više od 67.500 Srba.

Konkretno, „ažuriranje“ biračkih spiskova je ustvari overa etničkog čišćenja od prošlog popisa stanovništva do danas, ali i sam proces koji se drsko i bahato provodi preko patrola policije predstavlja pretnju i pritisak, pa i sam doprinosi iseljavanju Srba. O čemu se ustvari radi? U pitanju su Srbi koji su etnički počišćeni u „Bljesku“, „Oluji“ i drugim zločinačkim vojnim akcijama Hrvatske vojske. Zatim, Srbima koji su pod perfidnim pritiskom napustili Hrvatsku u vreme mira ili su jednostavno napravili nekakvu odstupnicu kupovinom nekretnine u Srbiji, a koji se još uvek nadaju da će moći ostati u svojim kućama i stanovima. I na kraju o Srbima koji pokušavaju da se vrate na svoja imanja, ali su zbog neadekvatnih uslova za život prinuđeni da zimu provedu u Srbiji.

Patrole hrvatske policije upadaju u srpske kuće i stanove i prebrojavaju ukućane. Traže konkretna lica za koja su operativnim putem utvrdili da trenutno nisu na svom imanju, na adresi gde su prijavljeni. Ne prihvataju nikakva objašnjenja, pojavljuju se više puta, što se može tretirati kao maltretiranje i pritisak, plaše ukućane pretnjama da će imati problema sa zakonom ako nekoga ko trenutno nije prisutan ne odjave i sl. Utisak je da tu nikoga ne interesuje pravo stanje stvari, nego da je jedini cilj oduzimanje lične karte i prava glasa što većem broju Srba. Ovim postupkom povratak Srba je potpuno onemogućen, a iseljavanje se nastavlja. Dok se Srbima državljanima Hrvatske oduzima pravo glasa, u isto vreme svaki Hrvat na planeti, ma gde bio, ima pravo da glasa na izborima u Hrvatskoj, da bira i da bude biran.

Ono što posebno zabrinjava i što nedvosmisleno govori o defektnom razmišljanju i nezakonitim postupcima jeste kontinuitet i upornost, bez obzira ko je na vlasti. Da je HDZ kao stranka formirana uz pomoć proustaških snaga i da sve vreme deluje sa tih pozicija, to više nije tajna. Ali jaka deformacija u tom smislu sada je prisutna i kod drugih stranaka. Što se tiče SDP, deformitet je potpuno razotkrio njen bivši lider Zoran Milanović kada se prisetio pokojnog dede ustaše. Time je potpuno razbio srpske iluzije i očekivanja kod dvodecenijske podrške ovoj stanci jer se za vreme njihove vladavine etničko čišćenje odvijalo istim intenzitetom, samo perfidnije.

MOST SE PRIDRUŽIO ETNIČKOM ČIŠĆENJU SRBA

Problem je što srpska manjina po pitanju nekakve zaštite ili barem podrške u Hrvatskoj ne može računati čak ni na antifašistički pokret. Ikona tog pokreta Stjepan Mesić razotkriven je preko tajnih snimaka kao proustaški nastrojen političar koji negira i minimizuje ustaške zločine u koncentracionom logoru Jasenovac, a sve vreme se lažno predstavljao u javnosti kao veliki zaštitnik Srba. Mislilo se da bar Most, kao neka nova i moderna politička snaga u Hrvatskoj ima drugačiji pogled na probleme svojih državljana srpske nacionalnosti, da bi se ovih dana shvatilo da i oni zdušno rade na etničkom čićenju Srba.

Reviziju biračkih spiskova pokrenuo je jedan od vodećih fukcionera Mosta Vlaho Orepić (na slici gore i ispod ) sa funkcije ministra unutrašnjih poslova. Most je stekao popularnost kao stranka kojoj su apsolutni prioriteti ekonomija i podizanje standarda građana. Zato je njihovo ponašanje novo iznenađenje za srpsku manjinu jer im je sada osnovna preokupacija etničko čišćenje i ono malo Srba koji su uspeli da se održe u Hrvatskoj? Postigli su neočekivano velik uspeh na izborima kao stranka koja je prevazišla etničke sukobe iz prošlih vremena, a sada su najaktivniji u ostvarenju trećeg strategijskog cilja ustaškog pokreta – etničkog čišćenja Hrvatske. Ako se zna da je Most nastao od otpadnika HDZ i ko je Vlaho Orepić onda situacije i nije tako čudna.

Ministar Orepić je svojevremeno, za vreme suđenja najomiljenijem hrvatskom generalu, Anti Gotovini, bio njegov najpoverljiviji čovek. On je bio taj koji je u dubokoj tajnosti čuvao ukradene „topničke dnevnike“, koji su teško optuživali Gotovinu, hrvatski politički vrh i Hrvatsku vojsku. Tako je podržao zločin i naneo neprocenjivu štetu Srbima iz Hrvatske jer za artiljerijske udare po civilnom stanovništvu niko nije odgovarao. Pod maskom vatrene pripreme napada Hrvatske vojske na Knin i druge gradove gde su većinski živeli Srbi, upotrebljena je nedopustivo snažna i dugotrajna artiljerijska vatra koja je naterala civilno stanovništvo u zbegove i izbegličke kolone. Vlaho Orepić se potrudio da sakrije dokaze o tom prljavom činu i ratnom zločinu. Tako ne čudi što je sada kreator i realizator drugog prljavog posla verifikacije i nastavka etničkog čišćenja.

Ideja o brisanju Srba iz biračkih spiskova sinula je Orepiću pred poslednje parlamentarne izbore u Hrvatskoj koji su bili apsolutno neizvesni i kada je zlata bio vredan svaki glas. Kao ministar unutrašnjih poslova i u prošloj vladi, procenio je da Srbi svakako neće glasati za njegovu stranku niti za njihovu predizbornu koaliciju i odlučio da smanji broj srpskih glasova. Realizaciju ove ideje nije sprovodio preko institucija koje su za to nadležne, nego preko svoje policijske mašinerije. Orepićevi prepadi daju rezultate jer je u samo 11 županija prebrojano skoro 70.000 manje na biračkom spisku nego pre pet godina. Sa biračkog spiska skinuto je (a to znači da su im poništena i hrvatska dokumenta) po županijama: u Osječko-baranjskoj 10.338 Srba; Vukovarsko-sremskoj 8.334; Sisačko-moslavačkoj 10.010; Karlovačkoj 8.667; Šibensko-kninskoj 6.436; Zadarskoj 6.207; Požeško-slavonskoj 5.222; Ličko-sinjskoj 5.099; Virovitičko-podravskoj 2.991; Podravsko-bilogorskoj 2.745 i Brodsko-posavskoj 1.473. Tako je, ako se gledaju zvanični popisi stanovništva, u Hrvatskoj za samo 20 godina 67,91 odsto Srba manje nego što ih je bilo.

CILJ JE UKLONITI SRBE I IZ LOKALNE VLASTI

Postoji jak razlog zašto je ova akcija nastavljena i nakon parlamentarnih izbora. U pitanju su pripreme za lokalne izbore koji se provode za mesec dana. Nakon tih izbora Srbi u Hrvatskoj izgubiće i ono malo političkih pozicija u lokalnoj vlasti koje su do sada imali. Sigurno će izgubiti pozicije u Zadarskoj i Bjelovarsko-bilogorskoj županiji a verovatno i nekim drugim – Osječko-baranjskoj, Virovitičko-podravskoj i Požeško-slavonskoj. U tim županijama su dosad imali zagarantovano mesto dožupana i nekoliko drugih manjih funkcija.

Možda i nije neka šteta gubljenje tih pozicija, jer ni do sada Srbi nisu imali vidljivih efekata delovanja svojih predstavnika po opstanak u Hrvatskoj. Bilo je čak i suprotnih efekata jer je hrvatska obaveštajna služba uspevala da vrbuje neke istaknute srpske predstavnike kako bi ih usmerila da deluje protiv interesa sopstvenog naroda. Primer je Mirko Rašković, koji je kao Srbin obavljao funkciju dožupana Zadarske županije a kasnije se ispostavilo da je doušnik hrvatske SOA.

Sada je jasno da je bila pogrešna odluka srpske manjine u Hrvatskoj da bude pragmatična i pruži podršku HDZ u Saboru. Baš ništa time nisu dobili, a pružili su neku vrstu podrške i legitimiteta proustaškoj vlasti. Ipak, bilo bi nepravedno tražiti krivca za sve što im se dešava među njima. Ako ništa drugo, oni su jedini koji se trude da potpuno i detaljno o svom stradanju i etničkom čićenju obaveste javnost. Da nije njih, mnoga perfidna delovanja hrvatske vlasti ostala bi skrivena i zaboravljena, a podaci o etničkom čišćenju bez dokaza jer oslabljena srpska obaveštajna služba nije u stanju da prati ta dešavanja.

U nasilnoj „reviziji biračkih spiskova“ policija Vlahe Orepića najviše se obrušila na Vukovarsko-sremsku i Osječko-baranjsku županiju. Radi se o području koje se svojevremeno zvalo Slavonija, Baranja i Zapadni Srem i koje je pod pritiskom Zapada mirno reintegrisano u Hrvatsku, tako da je u njemu ostalo mnogo više Srba nego na područjima odakle su proterani oružjem. Zato su na ovom području mnogo bolje politički organizovani, i najača srpska stranka Samostalna demokratka srpska stranka (SDSS) ima sedište u Vukovaru. Skidanjem Srba sa biračkog spiska slabi SDSS, čime će uticaj Srba na dešavanja u Hrvatskoj biti potpuno anuliran kako na skupštinskom tako i na lokalnom nivou.

ULASKOM HRVATSKE PRIVATNA IMOVINA U EU NIJE NEPRIKOSNOVENA

Put u EU nije više tako izazovan kao nekad zato što je Evropa počela da se odriče sopstvenih vrednosti. Na osnovu tih vrednosti bila je privlačna i služila kao uzor državama na evropskom putu. Da ne ulazimo sada u to koje su vrednosti sve narušene, ovde je u pitanju drastično narušavanja prava lične svojine. Može li država Evropske unije da potezom pera oduzme privatnu imovinu 300.000 ljudi ili koliko je već onih koji su zbog smrtne opasnosti izbegli iz Hrvatske, gde im je ostala nepokretna i pokretna imovina? Ne mogu da se setim nijedne izjave iz Evrope koja pokazuje brigu za prava ovih ljudi.

Sva pokretna imovina opljačkana je odmah nakon zločinačkih vojnih operacija Hrvatske vojske „Bljesak“ i „Oluja“. Proterani i opljačkani Srbi pokretnu imovinu nisu zaboravili, ali nisu imali velike nade da će je povratiti. Međutim, bili su potpuno sigurni i puni vere u mađunarodne institucije da im nepokretnu imovinu niko ne može oduzeti. Smatrali su da je to njihovo, bez obzira što ga neko drugi koristi i da im ga bez njihovog potpisa niko ne može oteti. Čini se da su pogrešili.

Proustaška hrvatska vlast procenila je da je došlo vreme da ozakoni otimačinu i nepokretne imovine proteranih Srba. Računaju na realnu nemoć Evropske unije da im se suprostavi. Znaju da EU opterećena masom problema sa svojim sve samovoljnijim članicama ne želi još jedan dopunski problem sa Hrvatskom, i to zbog nekih tamo Srba izbeglih u Srbiju pre četvrt veka. Tog je potpuno svesna hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović kada poluozbiljno a polupodsmešljivo kaže:

„Kuće Srba u Hrvatskoj su sada naše i to nikada nećemo vratiti“;

ili:

„Srbi su praktično poklonili te kuće Hrvatskoj i sada nema nazad“.

Ona se ustvari trudi da objasni novi zakon kojim se definitivno oduzima imovina Srba izbeglih 90-tih godina pred zločinačkim vojnim operacijama spašavajući goli život. Novi zakon „uvodi promenu smatranja šta je čija imovina“. Po ovom nakaradnom zakonu izbegli Srbi se smatraju saradnicima okupacionih snaga. Tako zbog kolaboracije nemaju pravo na povratak imovine kao ni novca u bankama. Ovakav zakon mogao je da sa donese samo u fašističkim režimima, jer je sličan zakonima po kojima je „ozakonjeno“ nasilno oduzimana imovina Jevreja u Drugom svetskom ratu. Sličan je zakonima NDH čije tradicije nesporno nastavlja sadašnja Hrvatska.

Koordinacija udruženja izbeglih i raseljenih u Srbiji upozorava, protestuje i predlaže kontramere. Njihov predlog jeste radikalan jer oni ne vide načina kako da ostvare svoja prava i kako da se dokopaju vlastite imovine. Predlažu da se održe sednice Skupštine srbije i Skupštine Republike Srpske koje bi donele rezoluciju o diskriminatorskom zakonu u Hrvatskoj. Na osnovu toga da se konfiskuje i rasproda sva imovina Republike Hrvatske u Srbiji i Republici Srpskoj i da se tim sredstvima bar donekle obeštete Srbi izbegli iz Hrvatske. Koordinacija udruženja izbeglih i raseljenih u Srbiji upozorava da se radi o velikoj vrednosti koju Hrvatska silom otima i koja je procenjena na oko 40 milijardi evra.

KAKO SRBIJA DA SE POSTAVI PREMA HRVATSKOJ?

Ne bi trebalo zaboraviti nedavno upozorenje ruskog predsednika Vladimira Putina da Srbiji po pitanju bezbednosti najveća opasnost preti preko Hrvatske. Treba da imamo u vidu da iza svake izjave ruskog predsednika ovakvog tipa stoje široka istraživanja i procene ruskih obaveštajnih službi. Sem toga i naše bezbednosne službe mogu zaključivati u tom pravcu na osnovu konkretnih činjenica, jer od tri špijuna koja su otkrivena prošle godine a koja su delovala protiv Srba i srpskih interesa, dva su bila hrvatska, a jedan američki.

Proustaška vlast u Hrvatskoj neometano radi na realizaciji starih ustaških ciljeva – etničko čišćenje i proširenje Hrvatske. Kod maštanja o proširenju najviše ih brine jačanje veza Srbije sa Rusijom, pogotovo što se tiče vojne saradnje u vidu vojno-tehničkog sporazuma, poklona od strane Rusije u vidu modernog oružja i prodaja oružja pod povoljnim uslovima. Zato sada provode akcije dezinformisanja, obmanjivanja i širenja glasina kako su Rusi pomagali i naoružavali Hrvatsku vojsku u građanskom ratu, dok su Srbe samo zavaravali i obmanjivali. Cilj je da se krune i kidaju jake prijateljske veze između ruskog i srpskog naroda i poremete tradicionalno dobri odnosi Srbije sa Rusijom.

Da nije u pitanju samostalna akcija hrvatskih službi, vidi se i po tome što su trenutno na istom poslu NATO lobisti u Srbiji. Oni pričaju stare priče o tome da su Jugoslaviju razbili Rusi i da su ustvari oni naoružali srpske neprijatelje u građanskom ratu. U najuglednijim hrvatskim glasilima, kao što je Večernji list i neki drugi, iznose se tvrdnje da je Anvar Azimov, ruski ambasador u Hrvatskoj, zvao na razgovor poznatog hrvatskog trgovca naoružanjem Zvonka Zubaka i pitao ga šta je sa sistemom S-300 koji su Hrvati navodno kupili od Rusa. Ništa im ne znače zvanični demantiji Azimova ni demantiji iz Moskve. Pravu istinu nastoje da sakriju, da je Hrvatsku ustvari prevarila ukrajinska mafija. Sistem S-300, ili bolje rečeno neki njegovi delovi, nikad nije bio kompletan i nikad nije bio u operativnoj funkciji.

Na sceni je glupo zaključivanje hrvatskih medija, po scenariju hrvatskih službi, da je naoružanje bilo ruske prizvodnje, pa je po tome jasno da su ga dostavili Rusi. Ovo ne treba ni objašnjavati, ali je problem što ovakve gluposti, da li po zadatku ili zbog profita, prenose i mnogi srpski mediji i tako doprinose nastojanjima zapadnih obaveštajnih službi. Tako se mogu videti bombastični naslovi tipa Skandal – Rusi naoružavali Hrvate protiv Srba i sl. Ipak, utisak je da akcija neće promeniti srpsko-ruske odnose i da je sve to pucanj u prazno.

Da bi objašnjenja „o ruskom podmuklom delovanju protiv Srba“ bila uverljivija, navodi se nesporna činjenica da su hrvatski predstavnici Franjo Tuđman i Stipe Mesić, bili redovni počasni gosti na moskovskim vojnim paradama, dok su srpski predstavnici bili u drugom redu. Ovde Hrvati namerno zaboravljaju za njih neprijatnu stvar da su se bivše tajne službe SSSR, kao što je KGB, daleko više u svom obaveštajnom prodoru na Zapad oslanjale na hrvatske kadrove. Ta tradicija se nastavila i danas, ali to ne pokazuje rusku naklonost nego ruski obaveštajni interes.

Ono što će daleko više opterećivati srpsko-hrvatske odnose je upornost i istrajnost Vlade Hrvatske na proustaškom putu. Danas je potpuno jasno da u tome imaju potpunu podršku Zapada, koja se više ne može zvati „prećutna“. Na primer, prestižna filmska nagrada grada Zagreba za 2016. godinu, i pored protesta i upozorenja, dodeljena je odvratnom pamfletu od filma Jakova Sedlara Jasenovac – istina, u kome se negira ustaški zločin u Jasenovcu, pa tako i u NDH. Jasenovačko stratište i zločini u NDH se u ovom filmu prikazuju kao „koministički mit“, a, eto, grad Zagreb mu dodeljuje nagradu i prihvata poruke ovog filma.

Da se i Zapad sa tim slaže, najbolje se vidi po tome što ne uvažava nikakve proteste povodom toga. Što ne uvažava srpske proteste, na to smo navikli, međutim ne uvažavaju se ni protesti Jevreja, a to jeste neprijatna novina. Jevrejske organizacije i opštine odavno protestuju protiv pojava fašizma i ustaštva u Hrvatskoj i nikom ništa. Ne čuje se ni glas Efrema Zurofa iz Centra Simon Vizental, koji je dostavio protesno pismo i povodom nagrade ovom odvratnom filmu. Dok oni protestuju, predstavnici hrvatske proustaške vlasti odlaze u prijateljske i radne posete Izraelu i polažu venac žrtvama holokausta, dok na takve žrve u Hrvatskoj pljuju. Ovo je ustvari osnovni razlog zašto srpsko-hrvatski odnosi nemaju perspektivu. Uostalom, Hrvatska korektne odnose i ne želi, i tu činjenicu demonstrira svakog dana nekim novim neprijatnim iznenađenjem za Srbiju i srpski korpus.


Izvor: Novi Standard

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Čišćenje Srba iz Hrvatske u završnoj fazi

* Obavezna polja