Dragan 12U samo dva dana (18 i 19. januara 2016. godine), Episkop bački Irinej Bulović, u svojstvu šefa Informativne službe SPC, potpisao je jedno zvanično saopštenje i dva demantija(1), vezano za zvaničnu posetu srpske visoke delegacije Vatikanu 16.01.2016. godine, i njenoj audijenciji kod pape, koja se tom prilikom dogodila. U njima on je pokušao da pobije pisanje beogradskih i zagrebačkih medija o razlozima i rezultatima te posete, ali njegove reči nisu delovale ni ubedljivo, ni iskreno, tako da su zapravo pokrenule mnogo više pitanja, nego što su dale odgovora, izazvaši kod vernika daleko više nedoumica nego „Večernje Novosti“ na čije se pisanje Irinej Bački najviše ljutio. Neke od njih biće tema ove analize.

Pre svega, na početku valja konstatovati da je ton koji je ovom prilikom koristio Episkop Irinej u obraćanju javnosti bio previše ličan i neprimeren značaju teme koju je tretirao i instituciji koju predstavlja. O onom ličnom ćemo kasnije, a sada o neprimerenosti. Nije dobro, niti dostojanstveno, kada portparol SPC etiketira novinare i medije sa čijem se mišljenjem ne slaže, niti mudro kada se javnosti obraća kroz negaciju umesto kroz afirmaciju, šta god da je tema i povod. Posebno kada se radi o ovako značajnom događaju, koji može imati značajne posledice po budućnost SPC. A upravo tim putem krenuo je, Njegovo preosveštenstvo, Irinej Bulović. On negira (da je poseta bila tajna, da se razgovaralo o poseti pape itd.), ali ne obrazlaže, napada umesto da objasni, ljuti se kako ne bi morao da govori o suštini. Uostalom, činjenica da se tri puta, u dva dana, obratio istim povodom dovoljno govori sama za sebe.

ŠTA ZAPRAVO DEMANTUJE IRINEJ BAČKI?

Prvo što demantuje episkop bački Irinej jeste da je poseta Vatikanu bila tajna, i u prilog tome navodi aktivnosti koje je delegacija SPC tamo imala, no u svojim pisanim obraćanjima nigde ne objašnjava zašto ta poseta nije bila unapred najavljena. Posete papi zakazuju se i pripremaju mesecima unapred, a shodno tome o njima se preliminarno obaveštava i javnost. Ne možete banuti kod pape tek tako, da popijete kafu i koka-kolu, čak i ako ste prvi nosilac papskog prstena među srpskim crkvenim dostojanstvenicima. A o ovoj poseti ništa se nije čulo ni u Beogradu, ni u Vatikanu, sve do njene neposredne realizacije, što evidentno odudara od uobičajene prakse. Uostalom, poseta je protokolarno i tretirana kao privatna audijencija. Logično je pitati se ZAŠTO? Postoje samo dva smislena odgovra. Ili se poseta zaista želela sakriti, ili se za posetom ukazala hitna potreba!! Sve ostalo su varijante između ova dva antipoda. Šta god da je, ako i ne zvuči tajno, sigurno zvuči vrlo tajanstveno! I nameće mnoštvo pitanja! A pošto se gospdin Irinej Bački nije potrudio da nam išta objasni ni razložno, ni blagovremeno, razne pretpostavke su logična posledica nedostatka autentičnih informacija.

U svakom slučaju teško je prihvatiti kako je „Polazna i završna poenta čitavog susreta iskreni dijalog i međucrkvena saradnja na polju svedočenja i objavljivanja jevanđelskih načela i vrednosti u svetu prepunom krajnosti…” (2) To je previše opšti cilj da bi se o njemu ćaskalo s papom. Moralo je postojati nešto konkretnije, mnogo konkretnije! A to svakako nije Alojzije Stepinac.

Drugo što, povišenim tonom, demantuje Njegovo preosveštenstvo, Irinej Bački, jeste da je bilo reči o poseti pape Srbiji (posebno mu je zasmetao naslov u „Novostima“ da se to može desiti do kraja ove godine). Ali, ako o tome nije bilo reči, ako je poseta bila čisto verske prirode, šta će u zvaničnoj delegaciji SPC koja posećuje Svetu stolicu, prof.dr Darko Tanasković, sadašnji ambasodor Srbije pri UNESKO-u, ali čovek koji je od 2002. do 2008. bio ambasador Srbije u Vatikanu i pri Malteškom viteškom redu. On se ne može smatrati predstavnikom Crkve, već države. Kao takav teško da je u Rimu sa papom  raspredao o objavi jevanđelskih načela. Naprotiv. Kako papine posete uvek imaju i državnu dimenziju, jedino logično objašnjenje prisustva ovog iskusnog diplomate(3) u srpskoj delegaciji i audijenciji kod Franje I jeste razgovor o državnim aspektima moguće papine posete. Sve drugo izgleda besmisleno. A to, opet, pokazuje da je papina poseta mnogo izvesnija i bliža nego što se obično misli i što vrh SPC želi da pokaže svojim vernicima. Kao i to da poseta Vatikanu 16.01.2016. nije bila samo crkvena, već i državna.

Naravno, logika koja me navodi na ovakav zaključak možda i nije ispravna, ali u tri pismena obraćanja portparola SPC, Episkopa bačkog Irineja, nije rečeno ništa iz čega bi se izvukao neki smisleniji zaključak. Osim tvrdnje da napisi u medijima nisu tačni i činjenice da je naslov u „Novostima“ imao dva santimetra (kaže da ga je lično merio), saopštenja episkopa Irineja Bulovića nisu ničim pomogla da se srpska javnost bolje upozna sa stvarnim motivima i efektima nenajavljene posete srpske delegacije Vatikanu. A mogla su, budući da su on i episkop Amfilohije Radović, bili članovi gotovo svih delegacija SPC koje su se prethodnih godina u Rimu i Beogradu sastajale sa vatikanskim zvaničnicima. Papa Franja, posle Jovana Pavla Drugog i Benedikta Šesnaestog, treći je poglavar Rimokatoličke crkve koga su posetila dvojica srpskih vladika. To ovim srpskim arhijerejima daje poseban značaj u kreiranju odnosa SPC prema Vatikanu, a mnogo toga ukazuje da ti odnosi nikada nisu bili bolji.

Kako je jedna od posledica toga i evidentno jačanje ekumenskog krila u SPC, biće zanimljivo videti kako će se srpska delegacija, koju uz Patrijarha Irineja sačinjavaju upravo dvojica vladika koji su nedavno posetili Vatikan (Amfilohije i Irinej Bulović), ponašati na Sabranju poglavara Pomesnih Pravoslavnih Crkava u Šambeziju, koje se održava kao deo pripreme “Svepravoslavnog sabora”.

irinej-bulovic-ekumenista

PODSEĆANJE NA 2013. i 2014.

Na kraju, mora se pomenuti i ono lično u nastupu episkopa Irineja Bulovića, čega bi se valjao odreći i kao velikodostojnik i kao portparol SPC. Nije naročita tajna da se on, već godinama, smatra arhijerejem proevropskih usmerenja, koji gaji prilično otvorene simpatije za Svetu stolicu, a bogami i ona za njega. Mnogi poznavaoci prilika konstantan rast njegovog uticaja u SPC, nakon odlaska blagopočivšeg Patrijarha Pavla, tumače upravo ovom činjenicom. To svoje lično opredeljenje on, nažalost, često upliće u nastupe koje ima kao portparol Crkve. To se posebno videlo tokom 2013. godine kada je vešto marginalizovao skandalozan upad Aleksandra Vučića na Sveti Arhijerejski Sabor SPC i značaj jasno izraženog nezadovoljstva Sabora tzv. Briselskim sporazumom.

Ne sme se zaboraviti ni poseta patrijarha Irineja Rusiji iste godine. U razgovoru sa patrijarhom Kirilom, koji je izjavio svoju zabrinutost zbog činjenice da vlasti Srbije ne vode dovoljno računa o odbrani Kosova i Metohije (opet Briselski sporazum!), patrijarh Irinej je rekao da se te vlasti nalaze pod uticajem Zapada, a da treba da se više oslanjaju na Rusiju i Rusku pravoslavnu crkvu.(4) Odmah posle ovoga neko je (pogodite ko?!) sa elektronskih adresa Patrijaršije u Beogradu i Eparhije bačke demantovao izjavu patrijarha Irineja, tvrdeći da su je mediji pogrešno preneli. Ovo je preraslo u ozbiljan skandal budući da je ova informacija prvo objavljena na sajtu Moskovske Patrijaršije, koja je imala i zvučni zapis. Da stvar bude još gora taj demanti je lažno potpisan kao saopštenje kabineta patrijarha srbskog – pri čemu je taj kabinet bio lišen prava da izdaje saopštenja, jer se patrijarh nalazio u Moskvi.

Ovo zamešateljstvo za koga se brzo utvrdilo da iza njega stoji Njegovo preosveštenstvo, Episkop bački Irinej, moglo je naneti ozbiljnu štetu odnosima dve sestrinske Crkve, što bi se svakako dopalo Vatikanu.

I kao da mu je to bilo malo, o Vaskrsu 2014. u elektronskoj objavi Vaskršnje poslanice patrijarha Irineja izbačena je rečenica o “ruskom pravoslavnom narodu” koja je čitana u crkvama i hramovima SPC. “Posebno se danas molimo Pobeditelju greha, smrti i ljudske nepravde za našu u Hristu Gospodu braću i sestre na Bliskom Istoku, Bosni i Hercegovini i u Ukrajini, sa željom i molitvom da svetlost Hristova Vaskrsenja razagna tamu greha koja se nadvila nad Ukrajinom, i da prosvetli um i dušu sejačima mržnje prema svetom Pravoslavlju i prema ruskom pravoslavnom narodu“ – kaže se u orginalu Poslanice, ali je ono “prema ruskom pravoslavnom narodu” netragom nestalo iz njene elektronske verzije. Nema sumnje da je ova “cenzura”, krajnje neprimerena dostojanstvu SPC, direktna odgovornost Irineja Bačkog, ako nikako drugačije, a ono po “komandnoj liiniji”, jer on je prvi čovek SPC za odnose sa javnošću i njen portparol.

Da i ne govorimo koliko ovi izlivi rusofobije u redovima SPC vređaju osećanja verujućih Srba! No, kada su vam oči i uši usmerene ka papi teško je videti i čuti svoj verujući narod.

I da zaključim. Saopštenja Irineja Bačkog o boravku naše delegacije u Vatikanu 16.02.2016., koja sve demantuju a ništa ne kazuju, teško se mogu drugačije tretirati nego kao kontinuitet njegovog pro-vatikanskog usmerenja koje, potpomognuto srpskom svetovnom vlašću, nalazi sve više sledbenika u crkvenim redovima, i bojim se, polako postaje opredeljujuća politika SPC. A odatle do pape u Beogradskoj Patrijaršiji nije dug vremenski put. Pomolimo se, verujući Srbi!

____________________________________________

Odrednice:

http://www.spc.rs/sr/o_susretu_u_vatikanu_demanti

http://www.spc.rs/sr/o_susretu_u_vatikanu_novi_demanti


Izvor: Fond Strateške Kulture

Komentari

3 Komentara na Čudni tonovi episkopa Irineja Bačkog

  1. Komentar od Bogdan:

    Ko stoji iza Vas koji pišete ovakve nebuloze?!
    Autor teksta ne samo da ima problema sa zdravim rasuđivanjem i logičkim zaključivanjem, već mu i je sama osnovna percepcija poremećena. On bunca! Vladika Irinej ne čuje svoj verujući narod?! To samo neograničena zla volja može da izjavi. A kod Pape je red da se ide. I tamo se ne „ćaska“, već se vode važni razgovori. Ako niste znali, teologija je nauka i kao takva veoma zanimljiv predmet za razgovor. Obično idu oni koji dobro poznaju strane jezike, oni koji npr. govore latinski itd. Vladika Irinej Bulović je osim teologije studirao i klasičnu filologiju. Osim latinskog i starogrčkogrčkog dobro zna i sve važnije svetske jezike jezika. Filolog njegovog kalibra rađa se jednom u sto godina. A što se ljubavi prema braći Rusima tiče, ne bojte se, bar je kod nas u Crkvi ima na pretek.

    • Komentar od dragan:

      Poštovani,
      obično ne objavljujemo komentare koji dolaze sa neautentičnih adresa i pseudonima, a umesto primedbi i argumenata vređaju autore, ali pošto napadate mene koji sam urednik ovog sajta nema problema. Rado ću Vam odgovoriti. Dakle, ja ne pišem nebuloze nego analiziram saopštenja Njegovog preosveštenstva, i pri tome iznosim činjenice i zaključke! Ukoliko nešto od rečenog nije tačno ispravite me argumentima a ne kvalifikacijama. Pustite „nebuloze“ nego, ako znate, recite mi zašto poseta nije najavljena, zašto je tretirana kao privatna i šta će tamo Tanasković? Ako ne znate, ne dajte sebi za pravo da kvalifikujete bilo koga.
      A što se tiče pape, ako smatrate da se sa njim ima šta raspravljati o veri, uhvatite se za ruke sa ostalim ekumenistima pa svi u Rim. NE DOVODITE GA OVDE! Nama, verujućim Srbima, SVETOSAVCIMA, on ne treba, niti mislimo da sa njim imamo raspravljati bilo šta o veri!!

  2. Komentar od kosovac:

    Dragan Milašinović,
    Dobro je da se javio neki „Bogdan“ sa svojom upotrebom reči „nebuloza“. To glupo i nesrećno pominjanje „nebuloze“ je pojačalo pozitivan utisak ovoga što ste napisali. A to što ste napisali je verovatno najbolji prikaz ove nesrećne ekumene koja se natura pravoslavnim Srbima. Posebno što ste opis dali hladnokrvno, smirenim rečima čija istina znam da mnogo boli ove „Bogdane“.
    Niste morali da mu odgovarate, ali kad ste mu već odgovorili, dobro je što ste izneli i svoj stav, naravno mnogi se slažu sa vama, ne samo moja malenkost.
    Irineja Bulovića, episkopa ne znam čije crkve, pročitali su i upoznali svi, on odavno ne krije svoje noge, čak mislim da za njega ne bi bila ni uvreda kada bismo ga uporedili sa Natašom Kandić kada bi se došlo do pouzdanog zaključka da je ona bolja od njega. Možemo tu gradaciju da posmatramo i u drugom smeru.
    Fond Strateške Kulture ima neosporno najkvalitetnije ljude, nažalost moj pretraživač me štiti od tog sajta, a ja nisam dovoljno pismen da mu kažem da prestane da me štiti. U svakom slučaju i „Istina“ nije sajt za bacanje.

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Čudni tonovi episkopa Irineja Bačkog

* Obavezna polja