Od onog dalekog maja 1945.godine, kada su režiranu tobožnju nemačku kapitulaciju pred američko-britanskom delegacijom pokušali da nametnu, kao navodno okončanje svetskog rata u Evropi, traje uporno pokvareno omalovažavanje sovjetske pobede nad nacizmom!

Od  završne operacije uništavanja nemačke 6. armije u Staljingradu, kao prekretnice rata, počinje uporna britanska igra da se ikako umanji i omalovaži presudnu i odlučujuću ulogu Crvene armije u razbijanju združene evropske armade, koja ratuje pod nacističkom komandom, navodno protiv „komunističke opasnosti“, pritom sve sa vatikanskim blagosovom, iako  nacisti i nisu marili za majku crkvu, poneti mitovima o Nibelunzima i tezom o „natčoveku“ (naravno Germanu)!

Brižno planiran, sam polazak nemačke mašinerije u napad na Sovjetski savez, podrazumevao je i dogovorene kvote pojedinih članica Trojnog pakta u toj operaciji. Dakle, preciziran je broj vojnika i količina ratne tehnike, ali i obaveze u proizvodnji hrane i prateće vojne opreme, naročito u proizvodnji naoružanja i municije.

Tako su češki, belgijski i francuski kvalifikovani radnici, vredno radili u vojnim fabrikama, bez i jednog jedinog pokušaja organizovanog štrajka, makar i sabotaže, a i dan danas lažu o jakom pokretu otpora u zapadnoj Evropi, koji je bio pod budnim nadzorom Vatikana, i nepisanim nalogom -čekati!-, dok ti nacisti ne potamane većinu Rusa, pa da nama ostane prirodno bogatstvo.

Ceo rat, naročito presudnu 1942.godinu kada je sovjetska industrija preseljena u Sibir, gde su užurbano montirane nove fabrike dok su štedljivo trošeni ograničeni resursi zaliha municije, britanski su savetnici savetovali američke ministre da na „kapljicu“ prodaju, a ne da kao njima besplatno daju, neophodne proizvode za Crvenu armiju koja tada krvari za ceo svet, i to čine  kao saveznici u antifašističkoj koaliciji!

Tada američki marinci trpe batine od japanskih osvajača po brojnim pacifičkim ostrvima, a profesionalna američka vojska vidno pokazuje svu svoju lažnu veličinu!

Da se ikako spasu od rastućeg nezadovoljstva svojih građana, pokrenuli su u američkom generalštabu kampanju propagandnih filmova, o veličini i nepobedivosti američke armije. Mnogi su glumci tako postali medijske zvezde, paradirajući u uniformi, ali samo u studiju.

Kult nepobedivosti, započet tada u holivudskim studijima, imao je i prateći efekat, plansku, namernu i zlonamernu satanizaciju Japanaca kao „divljaka“, koji nemaju nikakve obzire prema civilima, ženama, deci, zarobljenicima, i naročito zarobljenim ranjenicima!

Taj obavezni stereotip propagandnog prikaza američkog neprijatelja, ostao je do dana današnjeg, samo su se pritom menjali  aktuelni neprijatelji, kako se širio talas američkog nasilja po kontinentima i zemljama koje su „demokratizovali“, uvek protiv njihove volje!

Čim je pijani Vinston Čerčil spustio „gvozdenu zavesu“, usledio je talas propagandnih holivudskih filmova iz vremena Drugog svetskog rata, u kojima „divlji“ sovjetski vojnici obavezno siluju jadne i krotke Švabice (a one većinski  bile članice Hitlerjugenda!) koje se opiru, dok se za čokoladu, cigarete i naročito svilene čarape, rado podaju američkim dečkima (takođe ooslobodiocima), a sovjetski to ne nude, zar ne!

Potom je usledio talas ratnih filmova, u kojima je nemački Wermacht  obavezno prikazivan kao uzor vojne discipline i poštovanja propisa o „zaštiti“ okupiranih civila, dok su samo strašni  SS nacisti zločinci, uz obavezno učešće predstavnika pojedinih nacističkih saveznika, čiji su fašisti bili još gori od nemačkog SS!

Naciste su smenili ti „užasni“ Vijetnamci, obrazac žute surovosti kao i Japanci, kad se dočepaju naših američkim mladića koji su samo došli (bez poziva domaćina, naravno) da omoguće razvoj „demokratije“ i onako usput uzgajanje opijata,da američka vojska smanji troškove,ali i finansira tajne operacije!

Vijetnamce su danas zamenili „divlji“ Srbi, kojima konkurišu Iračani, a sada i Sirijci! Ali Srbi još suvereno vode jer nije završen posao, koprcaju se još u Republici Srpskoj, neće da se odreknu sebe i Slobode za koju su krv prolivali, a nudi im se muslimanska država po NATO meri, da se najzad pacifikuje natoovska pozadina, pred navodne pripreme za konačni obračun!

Mudrost nemačkog kancelara Bizmarka, izrečena u čuvenoj izreci – Rusi sporo prežu, ali brzo voze – koju je dokazao Brusilov u Velikom ratu, i plejada sovjetskih vojskovođa predvođena Žukovom, od kojih su mnogi bili ruski carski podoficiri i oficiri, školovani na postulatima vojnih teza Suvorova i Kutuzova, koji su baš vidljivo malčice isprašili tur „nestašnim evropskim deranima“, zaboravljena je nakon rušenja Berlinskog zida i divljačke pljačke nekadašnjeg Sovjetskog saveza!

Tada se mnogima činilo da je najzad došao kraj tim strašnim Rusima. Biće da su tada planirali da u reviziji „istine“ slave sve one pripreme za agresiju u junu 1941.godine, u kojoj su združeno učestvovali, te su zato brzopleto Dan pobede preimenovali u Dan Evrope!

Potom su se pojedinačno posipali pepelom, rušeći spomenike zahvalnosti sovjetskim oslobodiocima i blateći vojskovođe, deleći nova imena ulicama i trgovima, iako  su ti crvenoarmejci doneli slobodu velikom delu okupiranih  evropskih naroda!

Makar se filmska industrija udruženih NATO zemalja i dalje trudi, da ikako nametne tezu da je „Najduži dan“ i „Spasavanje redova Rajana“ istina o Slobodi, uz minimalnu ulogu tih „strašnih“ Rusa, koje ipak moramo da pomenemo!

U tom evropskom cirkusu nema Srba, oni nisu učestvovali u združenom evropskom pohodu na Istok, predvođeni „germanskim nadljudima“!

Srbi i Grci su ratovali protiv nemačkih okupatora, koji su počinili brojne ratne zločine, iako današnji beogradski kolaboranti trube o neophodnosti zaborava „mračne prošlosti, zarad nekakve zajedničke svetle budućnosti“, sve uz podizanje spomenika izginulim nemačkim okupatorima, i to baš u Kragujevcu!

I Grcima i Srbima u tom ratu, navodni britanski saveznici bili su bezmalo opasni kao i nemački okupatori,pokušavajući da ih gurnu u svesnu izgibelj ako slušaju njehove pokvarene savete, kojima bi oni samo spasavali njihovo dupe zaglavljeno u paklu afričke pustinje, dok ih Romel mlati kao ćilim  na konopcu u velikom spremanju po kući.

Vođe antifašističke borbe i kod Srba i kod Grka, a ne nekakvog evropskog pokreta otpora, uvideli su odmah pokvarenu britansku igru, i zato su nagrađeni građanskim ratom sa komunistima i posledičnom podelom naroda,kao dokaz da je opasno biti britanski prijatelj!

Ne čudi stoga, što za Dan pobede koji se na Crvenom trgu slavi, pa slavi, sve po propisu kao paradu vojničke pobede nad zlom neviđenim, koje je nažalost danas vaskrslo i sve više pokazuje krvoločne zube po belom svetu, da sve manji broj nekadašnjih saveznika prisustvuje!

Srećom, i same Rusije i sveta vaskolikog, Rusi su uspešno upregli i spregli moćan odgovor, spremni da više nikad ne ratuju na svojoj zemlji za svetski mir, ako bude trebalo!

Kaubojski  paraderi, samo  neka  i dalje snimaju razne „dane o raznim Rajanima“, nek se deca igraju, samo da usput nauče i jednu srpsku izreku– igračka, plačka –, ako se dete preigra!Besmrtni puk, onaj koji sve više maršira u zemljama stvarnih pobednika nad nacizmom i fašizmom, dokaz je da nema revizije istine o pobedi i pobednicima, ma koliko se tobožnji „revizori“ trude, al utzalud, nisu stigli kad je trebalo i moralo, i to na pravoj strani!

 

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Dan pobede!

* Obavezna polja