dnevnik-skopjeIntervju za skopske dnevne novine Dnevnik Dušana Prorokovića, izvršnog direktora Centra za strateške alternative.

Kažete da Evropi preti trend od porasta secesionističkih država koje se odvajaju od matica. Kako se to odražava na Balkanu?

— Samo sam citirao druge. Angela Merkel je govorila o kraju multikulturalizma u Evropi. Belgija je u dubokoj političkoj krizi već pola decenije, sledeće godine je referendum o nezavisnosti Škotske; to zahtevaju i dve vodeće katalonske partije u Španiji, na poslednjem popisu u Češkoj porastao je broj stanovnika Moravske koji se izjašnjavaju kao Moravci, a pre neki dan je predsednik Basesku oštro odgovorio na zahteve tranislvanijskih Mađara za teritorijalnom autonomijom. Tekuća ekonomska kriza na Zapadu je po mnogim stvarima identična Velikoj depresiji iz tridesetih godina. I posledice će biti slične. Ko je čitao radove Nikolaja Kondratijeva, zna o čemu govorim. Istina, ovaj put do oružanih sukoba od strateškog značaja neće doći u Evropi, već verovatno na Bliskom Istoku, Pacifiku i u centralnoj Aziji. Ali to ne znači da će nestabilnosti zaobići Evropu. Jedna od nestabilnosti koju rađa postojeća kriza je i porast nacionalizma i secesionističkih težnji. Što se Balkana tiče, setih se knjige Velka Andonovskog Pupak sveta i priče o „nacionalnoj umetnosti“. Posle pada komunizma balkanski narodi su postali previše okrenuti sami sebi, ušli su u svojevrsan proces kulturne samoizolacije, a to je idealna sredine za razvoj ovakvih trendova.

Gde je najveća opasnost na Balkanu? Rekli ste da smatrate da posle Kosova i Republika Srpska ima pravo na nezavisnost, ali šta je sa Vojvodinom, ima li ona to pravo?

— Najveća opasnost dolazi od međunarodnih igrača. Ivo Andrić je pisao da Balkan predstavlja „sitan krvavi kusur“ u igri velikih sila. Trenutno je dominantan uticaj anglo-saksonske osovine, ali su u poslednjoj deceniji vidljive težnje i Nemačke, Rusije i Turske da povećaju svoje prisustvo. Pored toga, uz saglasnost SAD sve se više pojavljuju i zalivske islamske zemlje preko religijske i ekonomske vertikale. U preseku interesa ovih sila njihove snage i pozicije njihovih balkanskih saveznika, definisaće se i novi geopolitički okvir u budućnosti.

Vezano za Kosovo, Srpsku i Vojvodinu, moram podvući da ne treba mešati žabe i babe. Kosovo i Srpska su na jednoj, a Vojvodina na drugoj strani. Zašto? Pa upravo zbog etničkog faktora i njegove želje za otcepljenjem. Ukoliko su Albanci na Kosovu imali pravo da to urade, ne vidim šta može sprečiti u budućnosti Srbe u BiH da to urade. Naravno, ukoliko im to bude odgovaralo.

I tu se opet vraćamo na međunarodne igrače. Vidite, kada se raspadala SFRJ, ustanovljeni su principi tzv. Badinterove komisije – od socijalističkih republika nastaju države. Na Kosovu je taj princip prekršen i otvoren je prostor za nova kršenja u budućnosti. Kada će to u budućnosti biti – ne znam. Danas, kada pogledate u istoriju, videćete da se uzroci raspada SFRJ mogu tražtiti u zaključcima sa splitskog i drezdenskog kongresa KPJ tridesetih godina. Ono što se danas utvrđuje kao sistemska greška može ostaviti posledice tek za pola veka.

A kada smo kod Vojvodine, nije tajna, postoje težnje da se to pitanje problematizuje. Pre svega u pojedinim uticajnim centrima u Berlinu. Vojvodina i Podunavlje su južni obod srednjoevropskog prostora, što je deo nemačke interesne sfere. Ipak, u Vojvodini je više od 80 ossto srpskog stanovništva i teško je realizovati ideju o otcepljenju. Uz to, najrazvijeniji deo gravitira ka beogradskoj aglomeraciji, što je važan faktor. Novi Sad je od Beograda udaljen svega 80 kilometara. Zato se više govori o proširivanju autonomije, novim nadležnostima itd. Ali i to je upitno, pre svega zbog raspoloženja srpskog stanovništva.

dusan-prorokovic

Zašto ostaje otvoreno pitanje Makedonije?

— Da bih vam odgovorio na pitanje, moram se vratiti u devedesete. Dva su faktora odigrala ključnu ulogu da osamostaljivanje Makedonije protekne mirno. Prvo, Makedonija je devedestih bila izraz svojevrsne „geopolitičke ravnoteže“ na Balkanu. Zbog toga ni jednoj susednoj zemlji nije bilo u interesu da spolja ugrozi Makedoniju. Drugo, na čelu države je bio Kiro Gligorov. Iako se o njemu danas malo piše, to je jedan od značajnijih balkanskih političara druge polovine dvadesetog veka. Gligorov je uspeo da sačuva unutrašnju stabilnost u nimalo lakim uslovima. Da je neko drugi bio na njegovom mestu, pitanje je kako bi se sve završilo.

Danas, dvadeset godina kasnije, ta geopolitička ravnoteža je narušena. Zato je makedonsko pitanje otvoreno. Izvesno je da postoje barem dva „plana za nepredviđenu situaciju“ (contingency plan, na engleskom). Oba se tiču moguće „albanske intifade“, a Albanci su ipak starteški izbor SAD u užem regionalnom okviru.

Dakle, šta su moguće reakcije u tom slučaju? Prvo, moguća je podela države. Drugo, moguć je predlog stvaranja neke konfederacije u koju bi ušle Albanija, Crna Gora, Makedonija, nepriznata „Republika Kosovo“, i u određenom razvoju situacije i Bugarska. Tako bi se formirala „balkanska geopolitička horizontala“ pod patronatom SAD, koje bi zadržale potpunu kontrolu nad geostrategijskim važnim prostorom između Crnog i Jadranskog mora.

Sve su ovo stvari koje zabrinjavaju jer bi izazvale zemljotres širih razmera. Zato: neka Bog poživi Makedoniju. Dosta sam pisao o tome: jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Srbije mora biti zalaganje za očuvanje Makedonije u postojećim granicama. U tom pogledu Srbija mora aktivno da lobira i kod Bugarske i Grčke. Koliko ćemo uspeti u tome, to je druga stvar. Srbija je mala zemlja, sa skormnim kapacitetima. Naše je da pokušamo.

Mislim da u ovom pravcu gleda i aktuelno srpsko rukovodstvo. Jedna od prvih zvaničnih poseta predsednika Tomislava Nikolića bila je upravo Skoplju. I to je dobro. Drugi problem Makedonije je unutrašnji i to je lutanje u traženju korena, zbunjenost oko pitanja identiteta. Nije na meni da sudim, ali ne shvatam čemu insistiranje na antičkoj prošlosti, kada je Makedonija jedan od svedoka sjaja i slave Vizantije. Čemu trijumfalne kapije pored manstira sv. Jovana Bigorskog i sv. Klimenta Ohridskog? Oseća se zbog toga dosta zbunjenosti među Makedoncima, a to opet raslabljuje nacionalni korpus, uzrokuje bespotrebne podele u društvu.

makedonija_macedonia_grunge_by_syndikata_np-d3e5abu

Koliko su realne prognoze da bi se Republika Srpska mogla otcepiti 2025. godine? Zašto bi međunarodna zajednica dozvolila novi rat na Balkanu? Jer u tom slučaju bi se otvorilo pitanje opstanka Bosne i Hercegovine!?

— Mislim da bi se zvanični London lako saglasio sa nezavisnošću Škotske, ali se nikad ne bi saglasio sa nezavisnošću Srpske. Jer Škotska bi i kao samostalna država nastavila da prati spoljnu politiku Engleske, deo je iste talasokratske geopolitičke koncepcije… Republika Srpska je u tom pogledu problem za britanske interese. Svi balkanski pravoslavci su u zapadnim očima potencijalni ruski saveznici, a Srbi i Bugari pre svega. Osamostaljivanje Srpske je pitanje odnosa snaga među velikim silama i njihovih geopolitičkih računica. Mislim da će Srbi u BiH imati priliku da se izjasne o tom pitanju, a da li će to biti za deset ili trideset godina ne znam. I to bi bilo bez rata i sukoba. Dejtonski sporazum je etnički podelio BiH po prvi put u istoriji i sada nema puta nazad. Srbi više nemaju nikakvog uticaja u Sarajevu, Mostaru, Tuzli, a muslimani u Banjaluci, Bijeljini, Trebinju…Sve je tamo razdvojeno po etničkim šavovima. Današnja BiH je nemoguća država i to često ističu i tamošnji političari. Drugo pitanje mene muči! A to je: kako u svetlu „bosanske krize“ popraviti odnose balkanskih pravoslavaca i muhamedanaca? Zapadu bi u budućnosti možda i odgovarao veliki „civilizacijski sukob“ pravoslavlja i islama, pre svega da bi se u njega uvukla Rusija. Šta bi to proizvelo na Balkanu, da i ne pominjem. Zato nam treba hitno popravljanje međureligijskih odnosa, širenje saradnje. A Bosna se javlja kao velika prepreka tome. Ko zna, možda je baš zato i podeljena na ovakav način.

Mislite li da je sa proglašenjem nezavisnosti Kosova rešeno „albansko pitanje“ na Balkanu?

— Razmišljam o filmu Milča Mančevskog „Pre kiše“ i priči o staroj i mlađoj generaciji Albanaca. Zamislite u kom „filmu“ odrastaju albanski tinejdžeri u Tetovu, Prištini, Tropoji? Oni su uspešna nacija, ostvaruju svoj viševekovni san, nacionalno se zaokružuju, teritorijalno šire, po prvi put u istoriji imaju na svojoj strani sve zapadne sile i još uticajne Tursku i Saudijsku Arabiju. Ovakav nacionalni polet je, na primer, viđen kod srednjoevropskih naroda sredinom 19. veka. Ne, albansko pitanje nije rešeno. Ono je tek otvoreno. Kada stasa generacija današnjih tinejdžera za deceniju ili dve, uz evidentan demografski pad kod naroda u okruženju, za njih će nacionalno ujedinjenje i proširivanje teritorije predstavljati „prirodno pravo“. Zato zapadne zemlje i razmišljaju o „planovima za nepredviđenu situaciju“. Svi su svesni toga. Postoji, naravno, i veliki broj ograničavajućih faktora zbog čega mislim da sa stvaranjem „Velike Albanije“ ne bi išlo sve tako glatko čak i kada bi Zapad podržao tu ideju. Ali to je druga tema.

Kako vidite ulogu EU na Balkanu? Koliko proširenje, odnosno ceo proces evrointegracija Balkana može pomoći?

— Prvo, sa dnevno-političkog aspekta gledano, EU je u najdubljoj krizi od osnivanja Zajednice za ugalj i čelik. Čak i ako preživi ovu krizu kao jedinstvena, ona neće biti ista. Puno stvari će se menjati u unutrašnjoj strukturi. Drugo, sa strateškog aspekta posmatrano, Evropa je umorna i arogantna starica. Da, ona je bogata, ali je stara. Sa postojećim demografskim pokazateljima i navikama koje je stvorilo potrošačko društvo, EU nema neku preteranu perspektivu. I treće, zapadno postmodernističko društvo se temelji na ekstremnim antihrišćanskim postulatima. Ne postoji civilizacija koja je preživela, a da se odrekla Boga. A postojale su u istoriji i naprednije civilizacije od zapadne. EU treba prvo da pomogne sama sebi da bi tek posle toga pomogla Balkanu. Ali to za Balkan nije ključno. Pre svega za pravoslavne balkanske narode. Balkanski pravoslavci moraju krenuti u duboko preispitivanje toga gde smo, ko su nam prijatelji, a ko neprijatelji i šta zapravo hoćemo?


Izvor: Dnevnik - Skoplje

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Destabilizacija Makedonije opasnost širih razmera

* Obavezna polja