Иако се одмах после избора чинило да, упркос својој и победи својих кандидата Жељке Цвијановић и Милорада Додика, Савез независних социјалдемократа(СНСД), неће тако лако формирати нову Владу Републике Српске(РС), ситуација се месец дана касније великим делом изменила у корист СНСД-а и председника те странке Милорада Додика. До измена је дошло услед слабости у супарничким редовима , те Додиковом вештином да слабости супарника окрене у своју корист. Што, истини за вољу, и није било тешко када се зна да Додик држи све полуге моћи у РС у последњих 13 година.

Елем, у новом сазиву Народне скупштине РС седеће 28 посланика СНСД-а, 16 Српске демократске странке(СДС), 12 Демократског народног савеза(ДНС), 9 Партије демократског прогреса(ПДП), 7 Социјалистичке партије(СП), по 4 посланика Народног демократског покрета(НДП) и коалиције странака са централама у Федерацији БиХ под називом “Заједно за БиХ”, те 3 посланика Уједињене Српске(УС).

Одмах након избора било је јасно да ће окосницу владајуће коалиције сигурно чинити 38 посланика СНСД-а, СП-а и УС-а, док је ДНС покушао да своју даљу подршку СНСД-у услови захтевом да функција премјера РС припадне ДНС-у, позивајући се на предизборни споразум СНСД-ДНС-СП. По том споразуму, сви потписници су били дужни да подрже кандидате СНСД-а за председника РС и српског члана Председништва БиХ, Жељку Цвијановић и Милорада Додика, а заузврат би другој странци међу потписницима, према броју освојених гласова, припало право да бира једну од следећих функција: премијера РС, председника НС РС или председавајућег Савета министара БиХ. Тако су то тумачили у ДНС-у, вођа те странке Марко Павић тврдио је да ће тако и бити, али је Додик инсистирао и, ево, истрајао на свом тумачењу да ће место премијера РС припасти СНСД-у.

Додик се притом послужио полугама власти које чврсто држи у својим рукама, и то на два начина: с једне стране почео је да смењује кадрове ДНС-а са функција (међу којима и ДНС-овог министра просвете Данета Малешевића) и отворено најавио да је то тек почетак, уз објашњење да “нису радили у интересу коалиције”, све називајући их мангупима. Са друге стране, МУП РС поднео је кривичну пријаву против ДНС-овог потпредседника на функцији директора “Путева РС” Ненада Нешића за криминал, чиме је наговестио да би такве кривичне пријаве могле да буде подигнуте и против других функционера ДНС-а. Након такве комбинације употребе полуга силе, Павић више ниједном није поменуо да ће нови премијер бити из ДНС-а, а Додик је убрзо обелоданио и име будућег премијера, досадашњег шефа посланичког клуба СНСД-а у НС РС Радована Вишковића.

Такође, Додику је на руку ишао и слабо прикривени сукоб унутар ДНС-а између групе блиске потпредседнику ДНС-а Недељку Чубриловићу – која слови за чврстог заговорника коалиције са СНСД-ом – и групе окупљене око двојице страначких потпредседника , Милана Радовића и Ненада Нешића, која је управо Радовића видела на месту будућег премијера РС. Иако се чинило да је Павић наклоњен овој другој групи, поготово након веома доброг изборног резултата ДНС-а, Додикове смене неколико функционера ДНС-а учиниле су да Павић своју политичку сигурност пронађе у ћутању, ваљда у страху да се Додикови силовити маневри не претворе у отворени политички рат против ДНС-а, што би могло довести до цепања ДНС-а.

Павић се и у ранијим политичким размимоилажењима са Додиком углавном држао максиме “у ћутању је сигурност”, водећи се својом тактиком да учешће у извршној власти у РС доноси ДНС-у више користи неголи штете. Таква тактика је донела најбољи изборни резултат ДНС-у до сада, али је, с друге стране, оголила постојање интересних група/фракција унутар те странке. Додик је то искористио да “појефтини” Павићеве захтеве, очигледно нудећи групи наклоњеној коалицији са СНСД-ом неке друге бенефите за одустајање од функције премјера РС а, с друге стране, наговештавајући да ће искористити све полуге моћи против свих оних који се томе буду супротставили.

Када се томе додају и превирања у СДС-у, чији је најјачи одбор на овим изборима – у Добоју – практично већ одлучио да подржи Владу РС коју буде водио СНСД, постало је више него јасно да ће Додик имати сигурну посланичку већину у НС РС, и то уз много мање уступака него да је са друге стране преговарачког стола имао хомогени ДНС или СДС. Када се томе дода да је СДС већ искључио зворничког посланика Костадина Васића, који је заговарао сарадњу са СНСД-ом и који се потом приближио УС-у, те да у СДС-у има још функционера који мање-више отворено заговарају сарадњу/коалицију са СНСД-ом – преостало је још само неколико неодуомица, махом техничке природе. Тачније, остало је да се преброји колико ће осовина СНСД-СП-УС добити придружених посланика из ДНС-а и СДС-а за подршку новој Влади РС, те шта ће они заузврат добити у “дубинској” подели функција у извршној власти у РС и на нивоу БиХ.

У Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, СНСД-ових пет посланика заједно са шестим, вођом УС-а Ненадом Стевандићем, имаће друштво вође добојског СДС-а Обрена Петровића и вероватно оба посланика ДНС-а – од којих је један већ поменути Нешић – уколико Павић и његови најближи сарадници процене да ће им чланство у коалицији са осовином СНСД-СП-УС на свим нивоима донети више политичке и страначке користи него у случају да остану у опозицији. Павићу се, свакако, бити много лакше да објасни бирачима ДНС-а да је тој странци лагодније да буде у власти, али је питање да ли ће успети да намири све страначке апетите, нарасле након раста изборног рејтинга. Од успеха у решавању те неједначине, добрим делом ће и зависити будући рејтинг ДНС-а.

На много већим мукама су у СДС-у, који је забележио најлошији изборни резултат у последњих 12 година, а сада пролази кроз унутрашње размирице о томе да ли треба разговарати/коалирати са СНСД-ом или не. Додик је успео да из СДС-а “извуче” већ поменутог Обрена Петровића, упркос, рецимо, и Петровићевом “солирању” оличеном у његовом давно изреченом ставу да је “он лично и за улазак БиХ у НАТО”. Међутим, мимо тог свог става, Петровић је у последње време истицао “добру сарадњу” града Добоја са Владом РС коју је водила Жељка Цвијановић, а оба новопечена савезника су иза себе оставила међусобне оптужбе за “криминал” и “издају”, као да никада нису ни изречене. Осталим “бунтовницима” у СДС-у остало је да решавају ту врсту неједначине у наредним седмицама, а можда и дуже, док се Додик “оградио” тврдњом да жели да “сарађује са здравим снагама у СДС-у”. Тиме је, као и ДНС-у, снизио цену онима у СДС-у који су за сарадњу/коалицију са осовином СНСД-СП-УС, па им сад преостаје да процењују да ли ће од такве сарадње/коалиције имати више штете или користи.


Извор: НСПМ

Оставите коментар

Оставите коментар на Додиково решавање постизборне неједначине у РС

* Обавезна поља