Aleksandar PavićZa one koji još nisu imali priliku da se obaveste – 22. februara 2016. u beogradskom hotelu Metropol, sa početkom u 9:30, Centar za evroatlantske studije – CEAS organizuje konferenciju pod nazivom: „Srbija i Rusija – ruski uticaj na stabilizaciju, demokratizaciju i evropske integracije Srbije“. Ako je suditi po logotipu na dnu Agende konferencije,[i] glavni finansijer ovog spektakla u najavi je Fond braće Rokfeler, a sve u ime „čovekoljublja za međuzavisni svet“ (Philanthropy for an Interdependent World). Uz, razume se, neizbežnu podršku američke ambasade u Srbiji.

Šta je povod ovog eminentnog skupa? Po rečima organizatora: „Želja nam je da ovom konferencijom započnemo seriju aktivnosti usmerenih na suzbijanje sve jače pro-ruske i anti-evropske retorike u srpskoj javnosti, sa stvarnim činjenicama i objektivnim argumentima, kako bismo podržali građane Srbije da zadrže veru i konačno osete koristi od evroatlantskih integracija regiona i evropskog puta Srbije, uz saradnju sa NATO“. Što bi se reklo – unapred se radujemo.

Dakle, glavni problem Srbije je definisan. Uz neodgovornu vlast, koja je raspisala vanredne parlamentarne izbore, a „koja se ne libi neodgovorne retorike i poteza koji nisu u skladu sa proklamovanom politikom EU integracija, regionalne saradnje, nastavka normalizacije odnosa sa Kosovom, i saradnje sa NATO“ – ono što, po CEAS-u, Srbiju trenutno najviše mori je: 1. nedostatak uslova za „fer i slobodne izbore“ zbog već opisanog ponašanja vlasti, ali i 2. ugroženost predstojećih izbora „višegodišnjom pojačanom proruskom antidemokratskom, antievropskom i anti-NATO propagandom, a u skorije vreme i drugim elementima ruske meke moći u Srbiji“.

A evo i do čega nas je sve, po CEAS-u, dovela ta užasna proruska propaganda:

„iako su parlament i Vlada formalno stoprocentno za EU i mada je Srbija započela pregovore po poglavljima za članstvo u EU, ipak, samo 48% građana to članstvo podržava, 72% građana Srbije ima pozitvno mišljenje o insitucijama Rusije a svega 25% ima poverenje u institucije EU“.

Ti zli Rusi – šta sve oni neće smisliti, samo da bi napakostili Srbiji, njenoj budućnosti, i budućnosti njene dece… Oni su uspeli, preko isključivo zapadno kontrolisanih elektronskih medija, bez nacionalne TV frekvencije, bez i jednih dnevnih novina ili časopisa – da nekako navedu naivne građane Srbije da ih u ogromnoj većini simpatišu, pa čak i vole! Perfidnost Kremlja je, jednostavno, bezgranična.

Ali ni tu nije kraj ruskim nepočinstvima! Jer, zamislite, Putinova Rusija sad još „insistira na dodatnim (iako po Ustavu nepotrebnim) demokratskim procedurama – referendumu u Crnoj Gori oko njenog puta ka članstvu u NATO“! O drskosti! Rusija se sada, baš sada, kad je demokratskom Zapadu najteže, zalaže za – ni manje ni više nego – još veću demokratizaciju! I to „nepotrebnu“!

Zasigurno su svi dobronamerni građani i Srbije i Crne Gore ovakvim ruskim postupanjem apsolutno revoltirani. Jer, nije tim zlim i nazadnim Rusima dovoljno to što je najdugovečniji evropski diktator, ustavom koji je lično i osobito doneo po svojoj meri, jasno i glasno propisao da narod Crne Gore ne mora da se direktno pita o stvarima koja ga se najdirektnije tiču. Ne! Oni bi, bezobraznici, da diktator ipak pita narod!

sad-globalizam 1

To je, naravno, nedopustivo. Da li Saudijci pitaju narod za bilo šta? Emiraćani? Katarci? Bahreinci? Ili seku glave, bičuju, hapse i muče čim neko zucne. I – šta im fali?

Da ne govorimo da bi crnogorski referendum o ulasku u NATO, jednostavno, bio novi šamar celom zapadnom demokratskom svetu. Nešto poput prvog irskog referenduma o Lisabonskom ugovoru, zbog čega je cela Irska morala da ide na popravni, dok nije glasala ispravno. Ili, recimo, francuskog i holandskog referenduma o nesuđenom EU „Ustavu“, kasnije prepakovanom u Lisabonski ugovor, da se EUvlasi ne dosete, i da bi se izbegli budući referendumi.

Inače, ceo taj trik, kojim je naknadno, putem Lisabonskog ugovora, na mala vrata uvedeno ono što nije moglo putem odbačenog EU „ustava“, koncizno je opisao nekadašnji francuski predsednik Žiskar Desten:

„Najnovija genijalna zamisao je da se sačuvaju neke od inovacija ustavnog ugovora, koje bi se sakrile tako što bi se podelile u nekoliko tekstova… Ti tekstovi bi bili poslati nacionalnim parlamentima, koji bi odvojeno glasali za njih. Tako bi javno mnjenje bilo usmereno da usvoji, ne znajući, odredbe koje se ne usuđujemo da mu neposredno predstavimo. Ovaj proces ‘podele radi ratifikacije’ je očigledno nedostojan izazova s kojim smo suočeni. To može biti dobar mađioničarski trik. Ali će on učvrstiti evropske građane u mišljenju da se izgradnja Evrope organizuje iza njihovih leđa, od strane advokata i diplomata“.[ii]

I sad bi Rusi, onako staljinistički, kako samo oni umeju – da budu partibrejkeri, da spreče neke nove euroatlantističke mađioničarske trikove. Oni bi da spreče da poslednji evropski diktator uvede narod Crne Gore u NATO iza narodnih leđa! Šta bi onda bilo sledeće – rusko zalaganje da se narod Srbije pita o srpskom ulasku u EU, a potom, ne daj Bože, i u NATO? E, to bi tek bilo nedopustivo. Zato je, za početak, neophodno održati konferenciju u Metropolu. A posle će se već videti kako dalje. I koliko će tačno braća Rokfeler da daju.

A moraju da daju. I daće. Već daju u Vojvodini. O tome je nedavno, za rusku ekspozituru „meke moći“ Fond strateške kulture, pisao još jedan zloglasni rusofil, Dušan Kovačev, koji jednostavno ne shvata rokfelersku čovekoljubivost na delu, koji, umesto da gleda u budućnost, podmuklo podseća na nekadašnju finansijsku podršku koju je Fond Rokfeler davao eugenici, uključujući i Kajzer Vilhelmovom institutu za antropologiju, nasleđe i eugeniku, u kom je „kreirana psevdonaučna rasistička ideologija nacista koja je počela istrebljenje Jevreja, Roma i drugih ‘nižih rasa’, sterilisanja i pogubljenja desetina hiljada ‘degenerisanih’ još pre početka Drugog svetskog rata“.[iii] Kao da sve to nije rađeno za dobrobit čovečanstva!

A, moraće da daju braća Rokfeler i na Kosovu (i Metohiji), gde, upozorava CEAS, „Rusija svaki zastoj u procesu pregovora sa Prištinom, ili unutrašnje probleme sa kojima se Kosovo suočava, koristi za podrivanje procesa normalizacije, potpuno svesna njegovog značaja za evropske integracije Srbije“. Iz čega proizilazi da je upravo Rusija odgovorna za „svaki zastoj“ u pregovorima sa prištinskim narko-dilerima, a još više za „unutrašnje probleme sa kojima se Kosovo (sic) suočava“. Nisu za to valjda odgovorne arhitekte Briselskog sporazuma, prištinski narko-dileri, neosuđeni OVK zločinci ili Kurtijevi naci-kosovari? A o arhitektama NATO agresije i secesije „Kosova“ da i ne govorimo. Ne, ne – Rusi su krivi… Ne zna se tačno kako, ali sigurno jesu!

jelena-milic-biserko

Kad smo već kod NATO agresije, postoji još jedna tendencija koja veoma zabrinjava organizatore konferencije:

„Uskoro će i još jedna godišnjica NATO bombardovanja SRJ, koja će se ove godine poklopiti sa jekom kampanje. U poslednjih nekoliko godina pojačane su aktivnosti kontaminacije javnosti preuveličanim brojem žrtava i izbegavanjem svake vrste razgovora o uzrocima i povodima bombardovanja“.

Dakle, i to je nešto s čim se valja, uz velikodušnu pomoć braće Rokfeler i podršku američke ambasade, nositi – srpskom nezahvalnošću što ih je NATO bombardovao, kao i nerazumevanjem istinski čovekoljubivih razloga koji su stajali u pozadini tog plemenitog i milosrdnog čina. Poštenim evroatlantistima nije ni malo lako. Ipak, u njihove dobre namere ne treba sumnjati, što svedoči i sledeća ključna rečenica iz poziva na konferenciju:

„Želja nam je da ovom konferencijom počnemo seriju aktivnosti koje će preduprediti takve planove i pomoći građanima Srbije da zadrže veru i konačno osete koristi od evroatlantskih integracija regiona i evropskog puta Srbije uz saradnju sa NATO“.

Jeste li čuli građani Srbije? „Konačno“ – posle 25 godina mrcvarenja, sankcija, namerno i svesno izazvanih secesija, ratova, radijacije, divljačke privatizacije, tranzicije i opšte demokratizacije, u kojim procesima, uzgred, Rusije nigde nije bilo – ukazuje vam se prilika da – i, opet, konačno! – osetite koristi od evroatlantskih integracija regiona i evropskog puta Srbije uz saradnju sa NATO! Odmah posle „serije aktivnosti“ koje će započeti upravo najavljenom konferencijom u Metropolu! Najzad svetlost na kraju tunela! Niste se uzalud mučili, patili, razboljevali, osiromašavali, raseljavali i iseljavali. To vas je dobri, plemeniti i milosrdni NATO čeličio za blagodeti koje upravo predstoje. S čim će vas braća Rokfeler, posredstvom CEAS-a, detaljnije upoznavati u predstojećem vremenu.

Šta više reći osim – ovo što se organizuje u Metropolu jednostavno se ne sme propustiti! To bi mogao da bude početak jednog divnog prijateljstva…

______________________________________________

[i] http://ceas-serbia.org/root/images/Agenda_Srbija_i_Rusija_Ruski_uticaj_na_stabilizaciju_demkratizaciju_evropske_integracije_Srbije_22.2.2016_za_sajt.pdf

[ii] http://www.irishtimes.com/news/lisbon-no-campaign-was-dishonest-in-misusing-his-quote-says-giscard-1.1272035

[iii] http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/rokfelerove-brigade-protiv-rusko-srpskih-interesa-u-vojvodini/


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Domaći „rokfelerovci“ protiv ruskog „bauka“

* Obavezna polja