„Neprijateljstvo prema meni u SAD osetno opada“, kaže najčuveniji uzbunjivač na svetu Edvard Snouden komentarišući odnos javnosti prema njemu zbog objavljivanja tajnih dokumenata u kojima su razotkrivene razmere programa za globalni nadzor američkih i britanskih špijunskih agencija.

U ekskluzivnom dvočasovnom razgovoru, vođenom u Moskvi povodom izlaska njegovih memoara pod naslovom Trajni dosije (Permanent Record), Snouden kaže kako se nisu ostvarila zloslutna upozorenja da će njegova otkrića dovesti do stradanja nevinih ljudi, pa se sad čak i nekadašnji protivnici slažu da zahvaljujući tim otkrićima „živimo u boljem, slobodnijem i bezbednijem svetu“.

U ovoj knjizi Snouden po prvi put iznosi detalje o svom poreklu i svemu što ga je vodilo ka razotkrivanju tajnih programa američke agencije za bezbednost (NSA) i britanske centrale za tajne komunikacije (GCHQ).

Period od 18 godina posle napada na SAD 11. septembra 2001. on opisuje kao „litaniju američke destrukcije kroz američku samodestrukciju, uspostavljanjem tajnih politika, tajnih zakona, tajnih sudova i tajnih ratova… Najveća opasnost i dalje je pred nama, uz usavršavanje potencijala veštačke inteligencije kao što su prepoznavanje lica i obrazaca… Kamera za nadzor opremljena veštačkom inteligencijom neće biti običan uređaj za snimanje, već nešto nalik automatizovanom policajcu“.

On je zabrinut zbog toga što se američka i druge vlade, uz pomoć velikih internet kompanija, kreću ka uspostavljanju trajnih dosijea o svakoj osobi na planeti, beležeći njihov svakodnevni život. Snouden oseća da su njegovi postupci pre šest godina opravdani, ali u razgovoru za Gardijan dodaje da se pomirio s tim da će još godinama živeti u Rusiji i u skladu sa tim planira svoju budućnost. Otkriva nam da se tajno venčao sa svojom partnerkom Lindzi Mils pre dve godine u Rusiji.

Mada bi radije bio u Americi ili državi poput Nemačke, opušten je u Rusiji jer sada može da živi relativno normalnim svakodnevnim životom. Manje se plaši nego 2013, kada se osećao usamljeno, izolovano i paranoično, u strahu da bi mogao biti meta odmazde američkih agenata.

„Bio sam neko za koga najmoćnija vlada sveta želi da nestane. Nije ih bilo briga da li ću nestati odlaskom u zatvor ili pod zemlju. Samo su hteli da me nema“, kaže Snouden. U međuvremenu se otarasio marama, kapa i kaputa za prerušavanje i sada se slobodno kreće po gradu, vozi se metroom, posećuje galerije i balet, sedi s prijateljima u kafićima i restoranima.

Knjiga Trajni dosije koja je izašla u preko 20 zemalja opisuje prelomni period koji je Snoudena odveo od posla u NSA i CIA u Hong Kong, gde je zbirku klasifikovanih dokumenata predao novinarima Gardijana. Dokumenti su otkrili razmere masovnog nadzora koji sprovode SAD, UK i njihovi saveznici. Snouden je zbog toga na vrhu američke liste traženih osoba i, ukoliko bude uhapšen, preti mu višedecenijska kazna zatvora.

Američka vlada bi mogla da zapleni tantijeme od ove knjige, ali mu je značajan predujam već legao na račun. Uobičajeno nesklon razgovoru o svom privatnom životu, Snouden se otvorio i u intervjuu za Gardijan i u knjizi, te po prvi put govori o svom životu u Moskvi kao i o osobi koju opisuje kao „ljubav svog života“, Lindzi Mils.

Ankete sprovedene u SAD 2013. i narednih godina, pokazale su gotovo savršenu podeljenost na one koji su ga smatrali za izdajnika i one koji su ga videli kao heroja. „Čudno je kako posle šest godina počinje da bledi taj kontroverzni imidž koji me je pratio“. Čak su i oni koji ga privatno ne vole spremni da priznaju da „živimo u boljem, slobodnijem i bezbednijem svetu zahvaljujući otkrićima o masovnom nadzoru“, kaže Snouden.

Jedan od predsedničkih kandidata demokrata, Berni Sanders, je rekao da bi voleo da vidi epilog koji bi okončao Snoudenov egzil, dok je kongresmenka Tulsi Gabard prošlog maja rekla da bi mu dala pomilovanje. Uz zahlađenje odnosa između Amerike i Rusije, uminula je i bojazan da bi ga predsednik Vladimir Putin mogao izručiti kao poklon Donaldu Trampu.

Knjiga Edvarda Snoudena – Foto: CJGunther-EPA

Snouden kaže da mu je pomoglo to što ga je Rusija videla kao izvor korisnog publiciteta. „Zemlji čiji su politički problemi legendarni, o čijim problemima s ljudskim pravima slušamo svaki bogovetni dan, konačno je nekako pošlo za rukom da evidentira jedan pozitivan poen… Zašto bi se toga odrekli?“

Premišljao se da li da memoare nazove „Novo zauvek“ ili „Dobrodošli u zauvek“, ali se ipak odlučio za naslov Trajni dosije jer jasno pokazuje zabrinutost zbog načina na koji državne i privatne kompanije gomilaju podatke. Kao sredstvo otpora, Snouden zagovara zakonske reforme i primenu enkripcije za zaštitu elektronske pošte, četovanja i drugih oblika onlajn komunikacije. Ali to neće biti dovoljno za suprotstavljanje ubrzanim tehnološkim promenama koje omogućavaju veće narušavanje privatnosti, kaže Snouden i poziva na globalni protest, sličan onom zbog klimatskih promena. „Treba da budete spremni da se založite za ono što želite da se promeni“, kaže on. „Nadam da će knjiga pomoći ljudima da donesu tu odluku“.

Snouden (36) živi u dvosobnom stanu u predgrađu Moskve, dok za život zarađuje uglavnom kroz honorare za predavanja studentima, aktivistima za građanska prava i drugima u inostranstvu preko video linka. Kada je došao odobren mu je privremeni azil i sada ima stalni boravak, ekvivalent američkoj zelenoj karti, koji se može obnavljati na tri godine, mada kaže da je to samo formalnost.

Zaputio se iz Hongkonga, preko Rusije i Kube, u Ekvador gde se nadao utočištu, kada su SAD poništile njegov pasoš i ostavile ga nasukanog u Moskvi. Voli da putuje, uprkos ograničenju na teritoriju Rusije, pa je posetio gradove kao što su Sankt Peterburg i crnomorsko odmaralište Soči. „Zbog problematične politike ruskih vlasti, gubi se iz vida činjenica da je ovo jedna od najlepših zemalja na svetu. Ljudi su prijateljski nastrojeni i topli“, kaže on. „Ništa od svega toga nisam razumeo kada sam došao. Bio sam prestravljen jer, naravno, ovo je neprijateljsko uporište, tako svaki agent CIA gleda na Rusiju.“

Ranije je izbegavao da tako otvoreno blagonaklono priča o Rusiji, zabrinut kako bi se to moglo razumeti kod kuće u Americi. Sreli smo se u jednom stanu – ne njegovom – na Cvetnom bulevaru, blizu gradskog centra. U neposrednoj blizini se nalaze Starbaksov kafe i prodavnica krofni iz lanca Krispy Kreme. Snouden voli brzu hranu i kaže da Amerikanci ne znaju da je ovde dostupno gotovo sve što se može naći u SAD – osim, dodaje žalostivo, restorana Tako Bel.

Istorijski, egzil podrazumeva odsečenost od društva, „kaznu goru od smrti“. Ali egzil više nije to, kaže Snouden. Sad može da razgovara sa studentima u Njujorku preko videa, da bi se tri sata kasnije uključio na sličan događaj u Nemačkoj. Opisujući sebe kao „kućnog stvora“, najsrećniji je kada do kasno u noć sedi za kompjuterom i priča sa aktivistima i pristalicama. Vremenska razlika u odnosu na SAD zahteva noćne sate. Dan pre nego što smo se sreli, otišao je na spavanje u šest ujutru. Zato obično kasno ustaje.

U knjizi Trajni dosije opisuje kako su se on i Mils upoznali kada mu je bilo 22 godine, na internet sajtu Hot or not gde su korisnici razmenjivali svoje slike i ocenjivali jedni druge. Dao joj je najvišu ocenu, 10. Ona njemu osmicu. Sedam godina kasnije, dok se pripremao za let u Hongkong, nije joj rekao da planira da postane uzbunjivač jer bi je time učinio saučesnicom. Osećao se loše jer nije znala gde je nestao.

Jedno od iznenađenja u knjizi jesu delovi iz njenog dnevnika. Zapisi su neposredni i sirovi, posebno kad opisuje bes zbog njegovog iznenadnog nestanka i sumnju da se viđa s nekom drugom. Kada su policija i FBI počeli da ga traže, jedan policajac je sumnjao na nju. Napisala je: „Gledao me je kao da sam ja ubila Eda. Išao je po kući i tražio njegovo telo“. Kada se pojavila na Snoudenovom pragu u Moskvi, on je bio spreman da dobije šamar ali mu je rekla da ga voli i da podržava njegovu odluku da bude uzbunjivač.

Snouden u memoarima piše o svom detinjstvu i tinejdžerskoj opsesiji kompjuterima i igricama, kao što su Legenda o Zeldi i Super Mario. Kao tinejdžer, hakovao je jedno nuklearno postrojenje, a zatim ranjivosti sistema prijavio vlastima. Jedan zvaničnik iz nuklearne laboratorije u Los Alomosu je nazvao njegovu majku da mu se zahvali.

Trajni dosije predstavlja detaljan izveštaj o radu u jednoj obaveštajnoj službi u 21. veku. Tu nema Džems Bondova. Snouden otkriva da je NSA sve češće zapošljavala po ugovoru, kako je i on radio veći deo vremena, umesto za stalno. U školi za obuku špijuna, nastavnici su ga prozvali „Grof“ što, kako odmah dodaje, samo zvuči egzotično. U stvari, njegovo ponašanje ih je podsećalo na junaka iz serije Sezamova ulica.

Ne seća se prelomnog trenutka kada je odlučio da postane uzbunjivač. Jednom je, igrom slučaja, prisustvovao konferenciji o kineskom programu za nadzor građana. Više ga nije napuštala pomisao da bi, ako Kina to već radi, isto mogla da čini i Amerika. Tražio je i našao potvrdu.

U filmu Olivera Stouna iz 2016, Snouden je prikazan kako švercuje dokumenta iz NSA tako što je SD karticu veličine poštanske marke sakrio na rubikovu kocku. Snouden ovo ne poriče niti potvrđuje, svestan da bi se jednog dana mogao naći na sudu: „Rubikova kocka može biti vrlo korisna da skrene pažnju sa onoga što se na njoj krije“.

U razgovoru se prisetio kako su mu planovi zamalo propali pred sam kraj. Potajno je gomilao dokumente na nekorišćenom kompjuteru. „Zaustavili su me na hodniku dok sam vraćao tu staru mašinu i jedan od supervizora me pitao ‘Šta radiš s tom mašinom?’ Pogledam ga iskreno i kažem: ‘Kradem tajne’“. Oboje su se nasmejali. Uradio je upravo to.

Protest Snoudenovih pristalica u Americi 24. januar 2014

HRONLOGIJA DOGAĐAJA

21. juna 1983. rođen je Edvard Džozef Snouden u Elizabetu u Severnoj Karolini, SAD.

2006-2013. U početku u CIA, a zatim kao radnik po ugovoru u kompanijama Del i Buz Alen Hamilton, Snouden provodi godine radeći na sajber bezbednosti u projektima za američku Nacionalnu bezbednosnu agenciju (NSA).

20. maja 2013. Edvard Snouden stiže u Hongkong gde će se nekoliko dana kasnije sresti sa Gardijanovim novinarima i ustupiti im kolekciju tajnih dokumenata koje je neko vreme preuzimao i skladištio.

5. juna 2013. Gardijan pokreće seriju tekstova o Snoudenovim otkrićima o tome kako NSA skladišti podatke o telefonskim pozivima miliona Amerikanaca, te tvrdnjama agencije da njen program Prizma ima „direktan pristup“ podacima Gugla, Fejsbuka, Epla i drugih američkih internet giganata.

7. juna 2013. američki predsednik Barak Obama prinuđen je da brani programe NSA, tvrdeći da su podvrgnuti odgovarajućoj kontroli pravosuđa i Kongresa.

9. juna 2013. Snouden izlazi u javnost kao izvor otkrića.

16. juna 2013. otkrića su proširena na UK, uz vest da je GCHQ presretao komunikaciju stranih političara tokom samita G20 u Londonu 2009, te da britanska špijunska agencija takođe ima pristup optičkim kablovima kroz koje teče značajan segment internet saobraćaja.

21. juna 2013. SAD podižu optužnicu protiv Snoudena zbog špijunaže i zahtevaju da ga Hongkong pritvori radi izručenja.

23. juna 2013. Snouden odlazi iz Hongkonga za Moskvu. Zvaničnici u Hongkongu tvrde da su SAD pogrešno navele Snoudenovo srednje ime u zahtevu za hapšenje, usled čega su bili nemoćni da spreče njegov odlazak.

1. jula 2013. Rusija objavljuje da je Snouden zatražio azil. Svoju nameru da zatraži azil Snouden je preneo i vlastima nekoliko južnoameričkih država. Ekvador, Nikaragva, Bolivija i Venecuela mu nude trajni azil.

3. jula 2013. Na putu iz Moskve, predsednik Bolivije Evo Morales prinuđen je da sleti u Beč pošto su evropske zemlje odbile da mu odobre korišćenje vazdušnog prostora, sumnjajući da se Snouden nalazi u avionu. Zadržavanje i pretres aviona je trajao 12 sati.

1. avgusta 2013. Pošto je živeo na aerodromu mesec dana, Snoudenu je odobren azil u Rusiji.

21. avgusta 2013. Gardijan objavljuje da je britanska vlada naredila redakciji da uništi kompjutersku opremu korišćenu za Snoudenova dokumenta.

Decembra 2013. Snouden se uz papu Franju našao u užem izboru za Tajmsovu ličnost godine, dok preko britanske TV Kanal 4 upućuje „Alternativnu božićnu poruku“.

Maja 2015. NSA prekida masovno prikupljanje podataka o telefonskim pozivima u Americi koje je Snouden otkrio.

Decembra 2016. izlazi film Olivera Stouna „Snouden“ sa Džozefom Gordon-Levitom, Melisom Lio, Tomom Vilkinsonom, Zaharijem Kvintom, dok urednik Gardijana Alan Rasbridžer igra samog sebe.

Januara 2017. Snoudenov boravak u Rusiji produžen je na još tri godine.

Juna 2018. Snouden izjavljuje da ne žali zbog svojih objava i dodaje: „Vlada i korporativni sektor su iskoristili naše neznanje. Sada znamo. Ljudi su sada svesni. Još uvek smo nemoćni da to zaustavimo, ali se trudimo.“

Marta 2019. Vanesa Rodel, koja je krila Snoudena u Hongkongu, dobija azil u Kanadi.

Septembra 2019. Snouden i dalje živi na nepoznatoj adresi u Moskvi dok se sprema da objavi svoje memoare.

Prevela – Milica Jovanović


Izvor: Guardian/Peščanik

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Dosije Edvarda Snoudena

* Obavezna polja