branko pavlovicАлександар Вучић нам је у експозеу рекао да ће бити храбар, да се укида социјални дијалог, да се приступа завршној брзој проватизацији и током дана нас је преко СНС обавестио да се укидају и ови њему веома наклоњени медији. О томе и још по нечему се говори у овом тексту.

ПРВО О ФУНДАМЕНТИМА

Вучић каже: „За железару Смедерево само за покриће губитака месечно дајемо осам милиона евра, и зато морамо да продамо Телеком и делове ЕПС“. Молим? Имам за Вучића два питања: прво, колико су две бабе и две жабе, и, друго, шта је теже – кило гвожђа или кило перја? Мислим, да кренемо од фундаменталних ствари, па полако. После иду Ивица и Марица и друге бајке, и тако редом.

ХРАБРОСТ

Биће храбар. Између опаких незапослених и мало плаћених запослених, на једној страни, и немоћног ММФ, на другој, Вучић ће се свом силином и одважношћу сјурити на изопачене раднике и незапослене. Интерес ММФ је суштински интерес Вучићеве владе, и ту нема и неће бити компромиса, колико год грађани Србије гладовали. А гладоваће, одмах да знају, најмање до краја 2016.

УКИДАЊЕ СОЦИЈАЛНОГ ДИЈАЛОГА

Закон о раду се има усвојити одмах (цео пакет од десетина и десетина закона до средине јула), и Вучић унапред обавештава синдикате – „и ако не буде њихове сагласности“. На тај начин, унапред најављујући непримерену брзину и отворено исказујући да је разговор са синдикатима само представа која се има одиграти у скраћеној форми о ономе о чему је ММФ већ одлучио, а Вучић се обавезао да спроведе, суштински је објављено укидање социјалног дијалога. И то у овој рудиментарној форми, у којој је код нас социјални дијалог био тек једва мало више од ничега. И то је много.

Да ли синдикална руководства и даље имају дилему о чему се ради?

 

УКИДАЊЕ СТРУКЕ

Када се каже да ће се за два месеца усвојити десетине законских предлога, онда се брутално, по сред лица, свим струкама у Србији каже да оне не постоје и да су ништа. Нема јавне расправе ни о једном питању. То што нам ЕУ, ММФ и Светска банка дотуре, то је, једноставно речено, наредба, а о наредбама се, као што је опште познато, не расправља. То, морам признати, има логике, али онда јасно треба рећи да Вучић није председник Владе Републике Србије, него надзорник.

Да ли припадници здравствене, просветне, правне, економске, архитектонске, свих инжењерских струка ово разумеју? Да ли је свим истраживачима, студентима итд. ово јасно или и даље имају неких дилема?

vucic-eksp

РТС КРИТИКОВАО ВУЧИЋА

Ево, кад сам написао овај међунаслов, звучи ми као један од оних „најкраћих вицева на свету“. Оркестрирани, бесконачни, на ивици између срамотног и бљутавог омажа Вучићу, који се две године игра на РТС, одмах првог дана новог Надвучића се тумачи као беспризорни напад на њега. Ово неко у измаглици, изгубљено и залутало од силних путоказа, сасвим мало слово „м“ од медија, у фонту осам (да можете да прочитате), види се као горопад, која се надвила над нашег хероја. Уместо да о Вучићу говоре као да је већ у читанкама опеван и у уџбеницима описан као каријатида свеколике Србије, неко се негде – да им верујем на реч, јер живо биће иоле разборито то није никако могло да примети у нашим медијима, па ни на РТС – изгледа дрзнуо да о Њему говори као да је политичар. И та и толике слободе у медијима одмах се укидају.

Да ли је онима који раде у медијима јасно о чему се ради, или имају и даље неких дилема?

Мислим да је Мило Ломпар у интервјуу, који је Нови Стандард објавио поводом изласка трећег издања његове књиге Моралистички фрагменти, рекао тачну и важну ствар: силаском Коштунице на нама је да покажемо да ли смо способни да се на политичком терену успешно супротставимо САД-ЕУ-ММФ-Вучићу. И, ако не сад – кад?


Извор: Нови Стандард

Оставите коментар

Оставите коментар на Експозе и нека фундаментална питања

* Обавезна поља