milos-Zdravkovic 1Turska politika „nula problema sa susedima“, doživela je fijasko te je činjenično stanje „nula prijatelja, beskonačno problema“. Jednostavno Turska pod Erdoganom gubi stare saveznike ne stičući nove.

Turska, na čelu sa predsednikom Erdoganom, se već nekoliko godina kreće u pogrešnom političkom, ekonomskom i geostrateškom pravcu, a njene greške u unutrašnjoj politici postaju ozbiljan međunarodni problem. Reč je o sukobu sa Kurdima, Alavitima (Šiitska manjina) zbog kojeg Ankara rizikuje da pogorša ionako izuzetno tešku situaciju u regionu.
U Turskoj dugo priželjkivan raspad Iraka i Sirije poboljšao je položaj Kurda u tim zemljama, a Turska to nije očekivala. Sukobi na relaciji Turska kurdska nacionalna manjina (oko 20 procenata stanovništva), traju od osnivanja moderne turske države. Moguće je da Turska nikada nije ni bila ozbiljno rešena da reši sukob sa Kurdima.

Borba Turaka i Radničke partije Kurdistana na jugoistoku zemlje postaje sve žešća, a to se dešava u isto vreme kada se pojačavaju sukobi Ankare i Kurda na severu Sirije i Iraka. Glavna opasnost od ovakvog razvoja događaja jeste to što bi turska vojska mogla da izvrši invaziju na Siriju pod izgovorom stvaranja humanitarnog koridora za izbeglice.

U stvarnosti razlog za to bilo bi zaustavljanje napredovanja sirijskih Kurda, i sprečavanja povezivanja kurdskih enklava u jednu veliku celinu na samoj granici sa Turskom. Ipak verovatni ruski odgovor ih odvraća od tog scenarija. Turski politički vrh strahuje da će Kurdi stvoriti mini državu na teritoriji Sirije i Iraka, jačajući na taj način položaj Radničke partije Kurdistana.

Sa naglim pogoršanjem odnosa sa Rusijom, te nesumljivim jačanjem Irana, noćna mora Turske o jedinstvenom Kurdistanu (blizu trideset miliona stanovnika) možda će ubrzo zaista postati java.

Ankara se otvoreno stavila na stranu terorista u građanskom ratu u Siriji i traži da predsednik Bašar el Asad sa kojim je inače porodično letovao ode s vlasti. Zbog naoružavanja terorista i zagovaranja napada međunarodnih snaga na Damask, uništila je odlične odnose sa Moskvom, dodatno ih radikalizovala obaranjem ruskog aviona, te doslovce prekinula odnose sa Iranom.

erdogan-problemi

Oseća se i neprijateljstvo prema Egiptu jer je Ankara osudila svrgavanje islamističkog predsednika Muhameda Mursija. Prethodno je podržao islamiste u sukobu sa starim prijateljem Hosnijem Mubarakom. Odnosi sa Irakom su komplikovani, pošto se tursko favorizovanje sunitske manjine ne sviđa šiitskoj većini.

Turska spoljna politika „nula problema među susedima“ izmetnula se u „nula prijatelja među susedima“. Ankara nema ambasadora u Kairu, Damasku i Jerusalimu, i u veoma je lošim odnosima sa Bagdadom. Erdogan je Tursku uveo u izolaciju.
Sve dok Turska kardinalno ne promeni svoju politiku prema sopstvenim Kurdima, ne shvati da se kurdsko pitanje ne može rešiti na način na koji su rešili jermensko pitanje (pravljenje genocida nad više miliona ljudi) nastaviće da pravi dodatne probleme u regionu, umesto da pomogne da se oni reše.

Predsednik Turske Erdogan je u kontekstu sirijske krize uspeo da stvori mnoge probleme za svoju zemlju, gradove napadaju teroristi, na granicama je nestabilna situacija, ekonomija je u slobodnom padu, turizam je zamro, kurdsko pitanje je ponovo otvoreno, a saveznici ignorišu njene molbe. Rešavanje ovih problema je veoma težak i verovatno neostvariv zadatak.

Predsednik Erdogan je Postao državnik koji više nema težinu. Blefira i ne ispunjava obećanja ,kao nekada Slobodan Milošević. Nije u stanju da zaštiti najvažnije interese i u konfliktu je sa svima, čak i sa svojim saveznicima. Erdogan uprkos svemu nastavlja da preti vojnom operacijom u Siriji i Iraku, a niko ga ne podržava u tome, uključujući i građane i vojsku. Štaviše, nije u stanju da osigura ni podršku SAD, koja se sa svoje strane uvek raduju kada Rusija upadne u neki sukob.

Čini se da se Turskoj ne pišu dobri dani, a da za Erdogana više ne postoji povoljan scenario. Još jednom se pokazalo da imperijalni snovi umišljenog „novog sultana“ Erdogan mogu samo ponovo da dovedu Tursku u strateški lošu situaciju, za razliku od mudrosti legendarnog Kemala Ataturka, koji joj je obezbedio uvažavanje , poštovanje i prestiž, kako od prijatelja tako i rivala. Od države koja je do nedavno važila za regionalnog lidera , Erdogan je ponovo posle stotinak godina Tursku pretvorio u „bolesnika sa Bosfora“.


Izvor: Vremeje.rs

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Erdogan i Turska kao bolesnik s Bosfora

* Obavezna polja