andrej aresev24.decembra u Moskvi je održano zasedanje Visokog Evroazijskog ekonomskog saveta (VEES) na kome su učestvovali predsednici Rusije, Belorusije i Kazahstana. Posle susreta državnih vođa, koji čine srce nove integracije, njima su se pridružile kolege iz Jermenije i Kirgizije, kao i premijer Ukrajine Nikolaj Azarov, koji je na zasedanju učestvovao kao posmatrač. „U dva meseca, koliko je prošlo od našeg poslednjeg susreta u Minsku, uspeli smo da u poslu produbljivanja integracionih procesa postignemo nove rezultate“ – podvukao je Vladimir Putin. Pripremljen je nacrt okvirnog dela ugovora o Evroazijskom ekonomskom savezu (EES), kojim se određuju međunarodno-pravni status, organizacioni okviri, ciljevi i mehanizmi funkcionisanja organizacije; fiksirani su osnovni principi evroazijskog integracionog projekta… Rad organizacije treba u punoj meri da odgovara nacionalnim interesima svih njenih učesnika, posebno zbog specijalnih uslova nekih od njih (to se, na primer, odnosi na Jermeniju koja se sa zemljama Carinskog saveza uopšte ne graniči, a koja je dala niže uvozne carine za ceo niz robnih pozicija). Planirano je se da se do 1.marta 2014. pripremi spisak izuzetaka i ograničenja koji postoje u okviru Carinskog saveza i Jedinstvenog ekonomskog prostora i da se odrede rokovi za njihovo otklanjanje – rekao je predsednik Rusije.

Rad foruma je razmotrio i rezultate ekonomskog poslovanja u oblasti integracija, koji su postignuti u 2013.godini, kao i prioritete za budućnost koji su tesno povezani sa radom u 2014. godini, a odnose se na pripremanje osnivanja Evroazijskog ekonomskog saveza. Novi Savez treba da organski spoji postojeće integracione strukture – Carinski savez i Jedinstveni ekonomski prostor. Da podsetimo da, ako osnovni pravac rada Carinskog saveza predstavlja usaglašena politika na spoljnim granicama zemalja u odnosu na robe iz trećih zemalja, osnovni cilj Jedinstvenog ekonomskog prostora je stvaranje uslova za progresivan razvoj ekonomija zemalja koje ga sačinjavaju i povećanje životnog standarda njihovog stanovništva. Pri tom se akcenat stavlja na obezbeđenje slobode u kretanju roba, usluga, kapitala i radne snage preko granica država-učesnica. Da podsetimo da iste projekte svojim „istočnim partnerima“ aktivno natura i zvanični Brisel, čiju je pozadinu (na primeru bivše sovjetske republike, najveće posle Ruske Federacije) objasnio Romano Prodi, u jednom periodu šef Evropske komisije: „Ukrajina je potrebna Evropi kao izvor ekonomskog rasta i bezbednosti u ekonomiji. Ljudski i inženjersko-tehnički potencijal, kao i podzemna blaga Ukrajine će pomoći da se nastavi preobražaj Evrope u centar svetskih srazmera“.

evroazijska carinska unija

Evroazijski integracioni projekti pretpostavljaju istovremeni razvoj. Važna tendenciju u godini koja je na kraju je predstavljalo uključivanje u te projekte Jermenije i Kirgizije. Tako je 24.decembra napravljen detaljan plan za Jermeniju. Početkom decembra je ova republika, smeštena u južnom delu Kavkaza, dobila popust za najosetljivije za nju pozicije ruskog izvoza: gas, naftne proizvode i dijamante. Prema preliminarnim proračunima Evroazijske razvojne banke (EABR) stupanje Jermenije u Savez će u dvogodišnjoj perspektivi, izraženo u godišnjem rastu BDP-a, dati ekonomski efekat od 4– 4,5 procentna poena. Bez obzira na pojedine momente koji nisu potpuno dogovoreni, obnavljanje proizvodno-kooperacionih lanaca u okviru (u svoje vreme jedinstvenog, a docnije veštački iskidanog privrednog organizma) će udahnuti život u grane kod kojih je dodata vrednost, kada se dođe do konačnog proizvoda, visoka.

Bilateralni rusko-ukrajinski sporazumi koji su postignuti 17.decembra otvaraju široke perspektive za tešnje zajedničko delovanje Kijeva sa Evroazijskim ekonomskim savezom u formiranju, za obnavljanje rada čitavog niza visoko-tehnologičnih grana koje su postojale u vreme SSSR-a u ekonomiji Ukrajine. Konkretno, radi se o različitim tipovima brodova, između ostalog i onih koji treba da osvajaju arktičke plitke vode. „Rusija osvaja arktičke plitke vode, i mi smo se dogovorili da će se brodovi za prevoz gasa graditi kod nas u Nikolajevu. Ukupna vrednost ugovora za period do 2020.godine iznosi približno 4 milijarde dolara. To će omogućiti da se taj region razvije, i da naše fabrike – rade“ – kaže potpredsednik Ukrajine Jurij Bojko. Takođe su, preko dnjepropetrovskog kompleksa i ruskog KB „S.P.Koroljov“, predviđeni i zajednički projekti u kosmičkoj industriji. Predstoji složen posao na proizvodnji teške rakete koja će moći u orbitu da dostavi skoro 90 tona korisnog tereta.

U sferi industrije aviona Ukrajina i Rusija nameravaju da zajedno proizvedu 80 aviona An-124 u vrednosti od 12,9 milijardi $. Proračuni stručnjaka Evroazijske razvojne banke pokazuju da rast proizvodnje od 1000 američkih dolara u ruskoj industriji aviona povećava ukrajinski izvoz u Rusiju za 45$, obezbeđujući pri tom da obim proizvodnje raste za 119$. To znači da će, kada ruska industrija aviona poveća obim proizvodnje za jednu milijardu dolara, kod ukrajinskih preduzeća obim proizvodnje porasti za 119 miliona dolara. Može da se pretpostavi da će to važiti u obe zemlje i za druge privredne grane.

Takođe, obe strane dobijaju i usavršavanjem rusko-ukrajinskih odnosa u carinsko-tarifnoj sferi. Na primer, Rusija može da dozvoli da se na njenom tržištu pojave ukrajinski proizvođači cevi, a susedna bratska ukrajinska zemlja će to vratiti time, što neće sprečavati isporuke ruskog uglja. Takođe, Ukrajina će se odreći specijalnih carina na uvoz putničkih automobila iz Rusije.

putin-evroazija

Predsednik Rusije Vladimir Putin je govorio i o potrebi čvršće saradnje Rusije i Ukrajine i u vojnoj i vojno-političkoj oblasti. Kako bi se zajedničko delovanje podiglo na kvalitetniji nivo kompleksan razvoj bilateralnih odnosa pretpostavlja i međudržavne konsultacije po širokom spektru pitanja. U vezi s tim važno mesto je zauzelo zasedanje Visokog državnog saveta Rusije i Belorusije, održanog 25.decembra, posle koga je V.Putin saopštio da će vlada Rusije Belorusiji u 2014.godini pružiti dopunske pozajmice do 2 milijarde dolara. Rusko-beloruska integracija u nekim svojim pravcima predstavlja privlačan model i za druge države, nastale na prostoru nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, između ostalog i za Ukrajinu. U okviru opštih integracionih struktura efikasno se rešavaju i bezbednosni problemi; Belorusija je zahvaljujući izgradnji nuklearne elektrane stekla realne šanse da postane najveći izvoznik struje u Istočnoj Evropi; prioritet u dostupnosti ruskom tržištu za mnoga beloruska preduzeća znači sigurnost u sticanju narudžbina, između ostalog i za rad u najsavremenijim tehnologijama; takođe, takav odnos omogućuje da se sa mnogo povoljnijih pozicija razgovara sa partnerima izvan regiona (na primer, sa Kinom). Ne treba obezvređivati ni funkcionisanje jedinstvenog sistema protivraketne odbrane, zajedničke programe za borbu sa narkobiznisom i terorizmom, za odupiranje ilegalnoj migraciji, nezakonite finansijske šeme, potrage za ukradenim automobilima.

Reklo bi se da se belorusko iskustvo dopalo i Kazahstanu. Vladimir Putin i Nursultan Nazarbajev su potpisali ugovor o vojno-tehničkoj saradnji, kao i detaljan plan za zajedničko korišćenje kosmodroma Bajkonur u sledeće tri godine. Zaključen je i međuvladin sporazum o isporukama ruske nafte Kazahstanu, kao i o njenom tranzitu preko te republike za Kinu.

Rezultati zasedanja Visokog Evroazijskog saveta u Moskvi omogućuju da se nastavi rad na nizu dokumenata, koji se između ostalog odnose na usaglašavanje propisa o konkurenciji, jedinstvenoj carinskoj politici i regulisanju rada kod postojanja prirodnih monopola. 10.decembra je vlada Rusije preko svoje komisije za pojedinačne profile odobrila formiranje zajedničkog osiguravajućeg tržišta država koje su članice Evroazijske ekonomske zajednice.

Sva ta pitanja ukazuju na neophodnost da postoji ako ne jedinstvena, a ono bar usaglašena politika u industriji i oporezivanju. Obnova jedinstvenog kulturno-informacionog prostora pretpostavlja i saradnju u humanitarnoj oblasti; bez toga je nemoguće stvaranje jedinstvenih socijalnih i obrazovnih standarda, što je kritički važno sa gledišta zajedničkog tržišta rada, koje se takođe upravo formira.

Potpisivanje Ugovora o Evroazijskom ekonomskom savezu je planirano za maj 2014.godine tako, da novi Savez počne sa redovnim radom već 1.januara 2015. Formiranje snažne konkurentne industrijske i finansijske baze će omogućiti da ovo udruženje postane jedno od glavnih učesnika svetske ekonomije. Rešavanje tog strateškog zadatka u svoj njegovoj punoći predstavlja pravi smisao integracione politike zemalja-članica Evroazijskog ekonomskog prostora u sagledivoj budućnosti.


Izvor: Fond Strateške kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Evroazijska ekonomska integracija kroz 2013

* Obavezna polja