Od 12 intelektualaca koje magazin „Foren polisi” naziva „vodećim svetskim misliocima” a koji iznose predviđanje o tome kako će kriza koju je izazvao koronavirus promeniti svet, u ovom pregledu CEOPOM Istina izdvaja njih osam.

COVID-19 neće fundamentalno izmeniti globalne ekonomske trendove. Ali hoće ubrzati one koji su već počeli: udaljavanje sveta od amerocentrične ka sinocentričnoj (ili kinocentričnoj) globalizaciji.

Zašto će ovaj trend biti nastavljen? Američki građani su izgubili veru u globalizaciju i međunarodnu trgovinu. Slobodnotržišni sporazumi su postali politički toksični, sa ili bez uloge predsednika Donalda Trampa. Nasuprot tome, Kina nije izgubila tu vrstu vere. Zašto? Postoje dublji istorijski razlozi. Kineski lideri sada dobro znaju da je vek poniženja” Kine (1842-1949) bio posledica napora njenih samozadovoljnih lidera da kinesku državu odseku od ostatka sveta. Sasvim različito od toga, proteklih par decenija ekonomskog preporoda su posledica globalnog povezivanja sa svetom. Osim toga, kineski narod je doživeo eksploziju kulturnog samopouzdanja. Uvereni su da mogu ravnopravno da se nadmeću u svim oblastima.

Posledica toga – kao što sam istakao u poslednjoj knjizi Da li je Kina pobedila – je situacija u kojoj Amerika ima dva izbora. Ako je njen primarni cilj da održi globalni primat, moraće da se upusti u geopolitičku, političku i ekonomsku bitnu na sve ili ništa protiv Kine. Međutim, ukoliko je cilj Amerike da unapredi blagostanje američkog naroda – čiji životni uslovi se pogoršavaju – onda bi morala da sarađuje sa Kinom. Promućurniji savetnici bi rekli da je saradnja bolji izbor. Ali s obzirom na raspoloženje koje u Americi trenutno preovlađuje kad je reč o Kini, promućurniji savetnici verovatno neće biti poslušani.

KIŠOR MAHBUBANI: SVET ĆE SE OKRENUTI KA KINI

Kišor Mahbubani, viši saradnik Instituta za proučavanje Azije pri Singapurskom nacionalnom univerzitetu

COVID-19 neće fundamentalno izmeniti globalne ekonomske trendove. Ali hoće ubrzati one koji su već počeli: udaljavanje sveta od amerocentrične ka sinocentričnoj (ili kinocentričnoj) globalizaciji.

Zašto će ovaj trend biti nastavljen? Američki građani su izgubili veru u globalizaciju i međunarodnu trgovinu. Slobodnotržišni sporazumi su postali politički toksični, sa ili bez uloge predsednika Donalda Trampa. Nasuprot tome, Kina nije izgubila tu vrstu vere. Zašto? Postoje dublji istorijski razlozi. Kineski lideri sada dobro znaju da je vek poniženja” Kine (1842-1949) bio posledica napora njenih samozadovoljnih lidera da kinesku državu odseku od ostatka sveta. Sasvim različito od toga, proteklih par decenija ekonomskog preporoda su posledica globalnog povezivanja sa svetom. Osim toga, kineski narod je doživeo eksploziju kulturnog samopouzdanja. Uvereni su da mogu ravnopravno da se nadmeću u svim oblastima.

Posledica toga – kao što sam istakao u poslednjoj knjizi Da li je Kina pobedila – je situacija u kojoj Amerika ima dva izbora. Ako je njen primarni cilj da održi globalni primat, moraće da se upusti u geopolitičku, političku i ekonomsku bitnu na sve ili ništa protiv Kine. Međutim, ukoliko je cilj Amerike da unapredi blagostanje američkog naroda – čiji životni uslovi se pogoršavaju – onda bi morala da sarađuje sa Kinom. Promućurniji savetnici bi rekli da je saradnja bolji izbor. Ali s obzirom na raspoloženje koje u Americi trenutno preovlađuje kad je reč o Kini, promućurniji savetnici verovatno neće biti poslušani.

STIVEN VOLT: UBRZANJE PADA ZAPADNE MOĆI

Stiven Volt (Foto: CEU/Daniel Vegel)
Stiven Volt, profesor na univerzitetu Harvard

Pandemija će osnažiti državu i ojačati nacionalizam. Vlade svih vrsta će usvajati hitne mere za upravljanje krizom, a mnoge neće biti voljne da se odreknu novih ovlašćenja nakon što se kriza završi. COVID-19 će takođe ubrzati smenu moći i uticaja od Zapada ka Istoku. Južna Koreja i Singapur su najbolje odreagovali, a i Kina je nakon početnih grešaka reagovala dobro. Reakcija u Evropi i Americi je, poređenja radi, bila spora i neorganizovana, usled čega je dodatno okrnjena aura zapadnog „brenda“.

Ono što se neće promeniti jeste suštinski konfliktna priroda svetske politike. Prethodne epidemije nisu okončale rivalstvo velikih sila, niti su započele novu eru globalne saradnje, uključujući ”španski virus” iz 1918-1919. godine. Neće to učiniti ni COVID-19. Bićemo svedoci daljeg usporavanja hiperglobalizacije, budući da će građani od nacionalnih vlada zahtevati da ih zaštite, dok će korporacije i nacionalne vlade nastojati da se bolje pripreme za buduće poteškoće.

Ukratko, COVID-19 će stvoriti svet koji je manje otvoren, manje prosperitetan i manje slobodan. Nije moralo da bude ovako, ali kombinacija smrtonosnog virusa, neadekvatnog planiranja i nesposobnih lidera dovela je čovečanstvo na novi i zabrinjavajući put.

DŽOZEF NAJ: AMERICI ĆE TREBATI NOVA STRATEGIJA

Džozef Naj (Foto: Stephanie Mitchell/Harvard file photo)
Džozef Naj, profesor na univerzitetu Harvard, bivši Direktor nacionalne obaveštajne službe SAD (Foto: Stephanie Mitchell/Harvard file photo)

Tokom 2017. godine, američki predsednik Donald Tramp predstavio je novu strategiju nacionalne bezbednosti koja se fokusira na konkurenciju velikih sila. COVID-19 pokazuje da je ova strategija neadekvatna. Čak i ako Sjedinjene Države prevladaju kao velika sila, one ne mogu zaštititi svoju bezbednost delujući samostalno.

Ričard Dancig je 2018. sumirao problem: „Tehnologije 21. veka su globalne ne samo po svojoj distribuciji, već i po svojim posledicama. Patogeni, sistemi veštačke inteligencije, kompjuterski virusi i radijacija koje drugi mogu slučajno da oslobode mogli bi postati naš problem jednako koliko i njihov. Dogovoreni sistemi izveštavanja, zajedničke kontrole, zajednički planovi u vanrednim situacijama, norme i ugovori moraju se tretirati kao sredstva za ublažavanje brojnih uzajamnih rizika“.

Kad se radi o transnacionalnim pretnjama kao što su COVID-19 i klimatske promene, ne možemo razmišljati o američkoj moći nad drugim zemljama. Ključ uspeha leži u shvatanju koliko je važna moć koja se ostvaruje delujući zajednički sa drugim akterima. Svaka zemlja na prvo mesto stavlja svoj nacionalni interes; važno pitanje je koliko je široko ili usko ovaj interes definisan. COVID-19 pokazuje da ne uspevamo da prilagodimo našu strategiju novom svetu.

RIČARD HAS: BIĆE VIŠE PROPALIH DRŽAVA

Ričard Has (Foto: Wikimedia)
Predsednik Saveta za spoljne odnose SAD Ričard Has (Foto: Wikimedia)

Malo je ljudi koji se gnušaju reči ”permanentno” kao što je se ja gnušam, ali mislim da će kriza koronavirusa barem u narednih nekoliko godina većinu država navesti da se posvete sebi, usredsređujući se više na ono što se dešava unutar njihovih granica nego na ono što se dešava izvan njih.

Predviđam veće pomake prema selektivnoj samodovoljnosti (i, kao rezultat toga, razdvajanje ekonomija) s obzirom na ranjivost lanaca snabdevanja; još veće protivljenje imigraciji velikih razmera; i smanjenu posvećenost rešavanju regionalnih ili globalnih problema (uključujući klimatske promene) s obzirom na uočenu potrebu da se resursi posvete za obnovu sopstvenog dvorišta i rešavanje ekonomskih posledica krize.

Smatram da će se mnoge države teško oporaviti od ove krize, te da će slabe i neuspele države postati još češća pojava u svetu nego što je danas slučaj. Kriza će verovatno ubrzati aktuelno pogoršanje kinesko-američkih odnosa i slabljenje evropskih integracija. S druge strane, trebalo bi da vidimo skromno jačanje globalnog upravljanja javnim zdravljem. Ali posmatrano u celini, kriza ukorenjena u globalizaciji će pre oslabiti nego povećati spremnost i sposobnost sveta da se sa njom uhvati ukoštac.

ROBIN NIBLET: KRAJ GLOBALIZACIJE KAKVU ZNAMO

Robin Niblet, direktor Kraljevskog instituta za međunarodne odnose – Foto: Snimak ekrana/YouTube

Koronavirusna pandemija mogla bi biti kap koja je prelila čašu ekonomske globalizacije.

Rastuća moć Kine već je uverila američke političke elite da Pekingu moraju uskratiti pristup visokoj tehnologiji. Sada KOVID-19 podstiče vlade, kompanije i društvo na spremnost za rad u uslovima produžene ekonomske samoizolacije. U tom je kontekstu vrlo malo verovatno da će se svet vratiti na ideju obostrano korisne globalizacije, koja je bila lice početka XXI veka.

Bez podsticaja za odbranu postignuća globalne ekonomske integracije, arhitektura globalne ekonomske regulative, stvorena u XX veku, brzo će se urušiti. Kako bi se sačuvala međunarodna saradnja i odbacila otvorena politička konkurencija političkih lidera, biće potrebna neverovatna samodisciplina.

DŽON IKENBERI: DEMOKRATIJE IZLAZE IZ SVOJIH LJUŠTURA

Džon Ikenberi, profesor na Prinstonu – Foto: Snimak ekrana YouTube

„Kratkoročno, kriza će podstaći sve tabore na Zapadu da razgovaraju o strategiji. Nacionalisti i antiglobalisti, kineski “jastrebovi”, pa čak i liberalni internacionalisti, svi će videti nove dokaze o ispravnosti svojih stavova. S obzirom na ekonomsku štetu i socijalni kolaps, malo je verovatno da se može dogoditi išta osim pokreta ka nacionalizmu i rivalstvu velikih sila.

Međutim, kao ’30-ih i ’40-ih godina prošlog veka, može se pojaviti suprotan tok oštrom internacionalizmu, sličan onome kojeg je personifikovao Frenklin Ruzvelt. Ruzvelt i drugi internacionalisti stvorili su posleratni poredak, koji je reorganizovao otvoreni sistem uz pomoć novih oblika zaštite i međuzavisnosti. Sjedinjene Države više se nisu mogle zatvoriti unutar svojih granica i morale su delovati u okviru otvorenog svetskog poretka, koji je zahtevao stvaranje globalne infrastrukture za multilateralnu saradnju.

Dakle, Sjedinjene Države i druge zapadne demokratije mogu proći isti lanac reakcija, čiji će katalizator biti osećaj ranjivosti. Reakcija u početku može poprimiti nacionalistički karakter, ali dugoročno će se demokratije izvući iz svojih ljuštura i pronaći novu vrstu pragmatičnog i odbrambenog internacionalizma.

ŠIVŠANKAR MENON: PANDEMIJA MOŽE DONETI DOBRO

Šivšankar Menon, savetnik indijskog premijera – Foto: Šankar Čakravarti

„Iako je situacija još u ranoj fazi, već su očigledne tri tačke. Prvo, pandemija koronavirusa promeniće naša pravila. U vreme krize celo se društvo, čak i libertarijanci, okrenulo vladama. Ipak, iskustvo sugeriše da se autoritaristi i populisti ne mogu nositi s epidemijom ništa bolje od demokrata.

Drugo, ovo nije kraj međusobno povezanog sveta. Sama pandemija dokaz je naše međuzavisnosti. U isto vreme, svi već počinju da se povlače u sebe, traže autonomiju i pokušavaju da preuzmu kontrolu nad vlastitom sudbinom. Prelazimo u siromašniji, zli i manji svet. Međutim, postoje i ohrabrujući znakovi.

Indija je, na primer, proaktivno sazvala konferenciju na kojoj su učestvovali svi čelnici Južne Azije kako bi se razvio zajednički odgovor na pandemiju. Ako nas pandemija prisili da priznamo da je multilateralna saradnja u našim interesima, tada će ona služiti dobru“, rekao je Šivšankar Menon, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost indijskog premijera.

LORI GARET: NOVA FAZA U SVETSKOM KAPITALIZMU

Lori Garet, dobitnica Pulicerove nagrade – Foto: Vikipedia/Kris Krug

Temeljni šok globalnog finansijskog i ekonomskog sistema je potvrda činjenice da su globalni lanci nabavke i distribucija dobara duboko ranjivi i mogu se narušiti. Prema tome, pandemija koronavirusa ne samo da će dovesti do dugoročnih ekonomskih posledica, već i do temeljnijih pomaka. Globalizacija je omogućila kompanijama da delegiraju proizvodnju podizvođačima širom sveta i isporuče proizvode na tržišta prema šemi „vruće-vruće“, štedeći na troškovima skladištenja.

Proizvodi koji se zadržavaju na policama duže od nekoliko dana smatrali su se pokazateljem tržišne neefikasnosti. Međutim, kao što se vidi sada, patogeni inficiraju ne samo ljude, već i ceo sistem kontinuirane nabavke. S obzirom na razmere finansijskih gubitaka, kompanije će izaći iz pandemije sa osećajem dubokog nepoverenja u takav model. Rezultat će biti prelaz na novu fazu svetskog kapitalizma, u kojem će lanci nabavke biti bliži kući i zaštićeni od budućih poremećaja. Takva strategija može u kratkom roku smanjiti profit kompanija, ali će ceo sistem postati stabilniji.


Izvor: Foreign Policy/Kurir

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Forin Polisi o svetu posle korone

* Obavezna polja