Mentalna i humana destrukcija počele su mnogo pre Trampa. Oni su vezani za vladavinu, kao odgovor elite na sve probleme i izvor njihovog identiteta i moći. Elite su danas najžešći zagovornici vojske i obaveštajnih službi, lišene ikakvog zdravog otklona prema sistemskom nasilju i lažima. Aktuelna faza neoliberalnog globalizma svodi se idejno na više vlasti, poreza, zakona, administracije, prihoda, moći, nadzora, ratova i programa; ukratko, na više kontrole.

Neoliberali i represivna vladavina su više od braka iz koristi. Neoliberalni političari i njihova korporativna klijentela veruju u moć sa ubeđenjem ravnim religioznim dogmama. Svesni da iza sebe ostavljaju zlo, oni znaju da, lišeni kontrole nad vladavinom, oni ostaju lišeni svog suštinskog elementa i ogoljeni u javnosti. Suštinska greška svake opozicije neoliberalnim globalistima nije u ideološkom utemeljenju, već u uzdržanosti da se insistira na kontroli nad sospstvenom vlašću. Kako su osvajali i institucionalizovali svoju dominaciju, neoliberali su prestali da se brinu i čak da pitaju da li vlada funkcioniše racionalno. Vladavina  je postala vežba upravljanja u patronaži, sistemima potplaćivanja i izgovorima, a efikasnost usluga građanima je nestala sa liste interesa, osim demagoški. Apoteoza nekompetentnosti, koju protežiraju neoliberalni globalisti, postali su ogoljeni ogromni dugovi država, neosnovana obećanja i katastrofalni militarizam i sekuritatizacija. Vlast iznad svega postala je sveta za svoje vernike.

Doba centralizacije i represivne vladavine je na izmaku, uzrok tome su centrifugalno prenošenje informacija, računarstvo i transfer komunikacione moći ka individuama. Vlasti će i dalje montirati kampanje kako bi legitimisale represivne akcije, ali ne mogu se boriti protiv centralne realnosti trenutka: one su propale, masovno i nisu u stanju da spreče nazadovanje. Globalizam – sveden na još više istog, samo izaziva veći otpor koji još dobija energiju. Okidač bi vrlo verovatno mogao biti urušavanje globalnog finansijskog poretka i nacionalnih ekonomija.

Elita neoliberalnog globalizma, a sa njima i njihovi korisni idioti, su u kolima koja padaju. Kada im činjenice ne odgovaraju, pribegavaju fantaziji. Oni izbacuju sve čudnije i neverovatnije ideje i konstrukte, ne mareći da li imaju osnova. Većina njih čak više nema nikakve rezultate iza sebe, informativne kampanje su i propagandističie i nespretne, krunisane uvredama za zdrav razum i istinu, a kako se sve više otkriva i za ljudskost.

Intelektualna avangarda, u vidu akademske zajednice i i nevladinog sektora, otišla je daleko. Oni ispostavljaju zahteve, a ne rešenja i nije ih briga na čiju su štetu i trošak. Od nekada priznatih institucija došlo je do otkrića novih rodnih varijacija, sa odgovarajućim nazivima, i seksualnim devijacijama. Nijedna manjinska grupa koja tvrdi da je žrtva nije suviše mala za zabrinutost intelektualnih vojnika „društvene pravde“. Svako ko sumnja u politiku identiteta ili mandatnu toleranciju izložen je netoleranciji koji često prelazi u nasilje.

POJAVNI OBLIK AKTUELNE FAZE GLOBALNOG SUKOBA

Teme koje nameću neoliberalni globalisti interesuju sve manje ljudi, ali su one ipak goruće u vladajućim korporativnim medijima, čak i kada se ispostave kao najobičnije fantazije bez ikakvih dokaza. Maltretirani smo procenama, tvrdnjama, pretpostavkama, uverenjima o pojavama i odnosima za koje sami vidimo da nemaju veze sa realnošću. Medijske kampanje zasnivaju se na stalnom ubacivanju imputa, koji razumni ljudi prihvataju očekujući minimum pristojnosti onih koji imaju teret dokazivanja, Vremenom, ostaje priča samo kao mit, ali protagonisti patetičnih laži bivaju eksponirani u svojoj ispraznosti i slabosti. U tom smislu, imajući obaveštajne službe i korporativne medije u funkciji represivnih vladavina, može se razumeti Trampov slogan “isušivanje močvare!”

Posmatrajući napade na Trampa, Putina, Orbana jasno je da snage neoliberalnog globalizma ne prezaju od korupcije, krađe, trgovine uticajem, ucena, maltretiranja i, prema ispadima nekih bivših bezbednjaka, ni ubistava. Sistemski kriminal i korupcija postali su zaštitno lice neoliberalnog globalizma i integracionističke varijante ove ideje. Pretnja su oni koji ne žele takav način života, a njih trenutno predvode Tramp, Putin i Orban. Sva trojica dovode neoliberalne globaliste do ludila. Razlog je to što demonstriraju koliko se radi o zaluđenoj gomili koja je bespovratno izgubila relevantnost. Zato je došao trenutak za kulturnu i moralnu ofanzivu svih običnih ljudi. Ako ne bude ekonomskih potresa do predstavničkih izbora u SAD i ako SAD ne napadnu neku zemlju, talas – kako ga neoliberalni globalisti pežorativno nazivaju – „populizma“ postaće nezaustavljiv. Nadobudni obaveštajni i informativni klovnovi, koji već par decenija zloupotrebljavaju moć nad ljudima, moraće da se opredele, a za njima i korisni idioti poretka represije koji su pokušali da uspostave globalno.

Ovaj rasplet nosi i pouku da izdaja naroda mora da se obije o glavu izdajnicima. Zaverenici su se, na primer, u SAD pretvorili u kabalu koja je umislila da je iznad države i naroda. Ko može da sumnja da su njihovi korisni idioti i partneri širom sveta išta bolji? Da su bili drugačiji ne bi bili tolerisani. Ova, kako se ispostavlja opasna, arogantna, lažljiva i korumpirana kabala predstavlja najveću opasnost po ostatke pravne države pretekle u neoliberalnom globalizmu i institucije država, kao i živote svake individue na planeti. Zato oni nisu samo problem Trampa i Putina, već svih naroda.

KORPORATIVNI GLOBALNI MEDIJI – DOBOŠARI SUKOBA

Nivo dezinformacija i otvorenih laži korporativnih medija, koje je svet danas prinuđen da trpi, nije takav slučajno. Neoliberalna elita je odlučila da svoj monopol nad informativnim prostorom pretvori u rezervni položaj, ali je problem što ta elita nije većinski potrošač društvenih medija. Motiv iz kojeg je neoliberalna globalistička elita pribegla nemoralnom i razotkrila informativni aspekt svog domašaja postaje sve očitiji. Iz Briselske deklaracije evroatlantske integracione tvorvine NATO, od 11. jula,  vidi se kako se iza fraza a o „odbrambenom savezu“, „demokratiji“, „zajedničkim vrednostima“, „poštovanju međunarodnog prava“ i laži o „ruskoj agresiji” u stvari prikriva faktička objava rata.

Običan čovek nalazi se zatečen, jer je ratnu propagandu, koja je postala svakodnevna, sve teže ažurno pratiti. U informativnom prostoru besne funkcioneri obaveštajnih službi i korisni idioti neoliberalnog globalizma, čije istupe kanališu moralni kriminalci, uz mantru da su oni glas istine a da bi svi ostali trebalo ćutke da prihvataju sve što kažu. O propagandističkoj prirodi neoliberalnog establišmenta ilustrativno svedoči primer da je britanska policija navodno identifikovala osumnjičene u aferi Skripal, naravno insinuirajući na Ruse, a da je takav podatak prcureo u javnost. Bestidna britanska vlada je, očito u nameri da privuče pažnju na samu insinuaciju koja je puštena, upozorila kako tu tvrdnju ne može da potvrdi.

Doživeli smo da su američki mediji optužili predsednika Trampa za izdaju zato što je razgovarao sa predsednikom Putinom o miru i saradnji, umesto rata i uništenja. Predsednik SAD, koji tvrdi da želi da reši odnose sa Rusijom, pritiskao je članove NATO bande da izdvoje više para za ratne pripreme protiv Rusije. Osim toga, svedoci smo da SAD podržavaju neonacistički režim u Ukrajini koji bi da istrebi građane Donbasa, da podstiču gomilanje NATO snaga na granicama Rusije, da podržavaju pokušaj državnog udara protiv legitimnih vlasti u Nikaragvi i u Venecueli, da u tajnoj operaciji preko Izraela iz Sirije evakuišu Bele šlemove i sa porodicama preseljavaju u Kanadu, SAD i Britaniju kako bi izbegli pravdi, a uznemiravaju Kinu trgovinskim ratom kako bi Amerika ponovo mogla biti „sjajna”.

Za odnose među narodima trebalo bi da važe jednostavna pravila morala i pravde, koji uređuju odnose između individua. Moral je, međutim, sveden na ekspeditivnost i cinični oportunizam. Čak je i kineski predsednik nedavno pisao afirmativno Polu Kagameu, lideru Ruande, ignorišući masovna ubistva u toj zemlji. Velike sile kreiraju međunarodne sporazume i stvaraju institucije koje privremeno utvrđuju kako će urediti svoju konkurenciju za pljačku u svetu, a narodima kako bude. Kada je Kina prihvatila vladavinu kapitala, SAD su to iskoristile da proklamuju Novi svetski poredak, u okviru kojeg su planirali da dominiraju i iskoriste ljude globalno. Usledili su napadi na Irak, Ruandu, Somaliju, Jugoslaviju, Srbiju, Avganistan, ponovo Irak, Libiju, Siriju i tome se ne vidi kraj. Ali pokušaj stvaranja ovog poretka naišao je na otpor u svakom delu sveta (osim u Evropi) i danas kada se kvalitet života ljudi pogoršao, a posebno u SAD, reakcija postaje očajnička i sve više iracionalna. Kako nas postindustrijsko društvo dovodi do ivice civilizacije, počinju bubnjevi rata.

Sukcesiju globalnog poretka kontinuirano remete uslovi i okolnosti koje elite proizvode u gladi za kapitalom i načinima za sve veću eksploataciju resursa, uključujući i ljudskih bića koja se smatraju samo još jednim resursom za veći profit. I tako u svakoj novoj fazi nekontrolisanog finansijalizma, nova ravnoteža uspostavlja se novim vojnim sukobima, praćenim novim sporazumima, pa opet novim sukobima. Međunarodni odnosi odražavaju suprotnosti u globalnoj ekonomiji konkurentskih država i podela unutar tih država. Ekonomija je globalna po svojoj prirodi, pa je borba za što veći deo globalne dobiti postala akutna među glavnim ekonomskim silama, s kojima se SAD, gao globalna neeoimperijalna sila, suočavaju uz finansijsku krizu koja se čini tako duboka da čak i svetski rat deluje kao izlazna strategija. Kapital je u problemu širom sveta, a kapital SAD u još većem problemu jer je su finansije i uticaj globalnog policajca, uprkos oporavku privrede, sve slabiji. Danas je kapital je taj koji indukuje logiku rata.

Ratna rulja je okupirala informativni prostor. Oni nisu tirani samo globalno, nego i na nacionalnim nivoima. Njima ne trebaju građani. Oni vređaju zdrav razum ljudi svojim lažima i lažnim konstrukcijama koje ne prestaju da plasiraju, krađom novca i života, da bi mogli da se bahate. Njima ne trebaju građani, nego biračka baza, koja će iz sopstvenih ciljeva i nemoći biti spremna da fingira kako je njihov privilegovan položaj narodna volja. Evropa i SAD, na primer, prihvataju krizu identiteta podstaknutu smanjenjem stopa nataliteta i devijacije svojih kultura zbog migracija, koje su im potrebne kao biračko telo koje mogu da podvrgnu svom uticaju.

KRAJ AMERIČKOG VEKA

Ne treba žuriti sa zaključcima. Ono što je na žalost globalističke elite, a posebno evropske koja je zaboravila da funkcioniše bez američke čizme, je to da je američki državni dug dostigao je 21 trilion dolara, što je više nego bruto domaći proizvod centra neoimperijalnog neoliberalnog globalizma. Zloglasno zvuči to da će ove godine američka socijalna i zdravstvena zaštita morati da povuče svoje rezervne fondove kako bi mogli da izmire naknade. Uskoro će bankarski fondovi temelja društvenog blagostanja Amerikanaca bankrotirati, što će dodatno opteretiti američki budžet i poreske obveznike. Prekomerni dugovi zbog preterane potrošnje neminovno će izazvati ekonomsku krizu u celom svetu. Pa ipak, američka elita nema nameru da smanji potrošnju. Kongres je povećao vojnu potrošnju za 82 milijarde dolara, što ukupne izdatke globalnog policajca za odbranu dovodi do 716 milijardi dolara. Američki Kongres je, štaviše, usvojio i zakon o poljoprivredi koji takođe povećava potrošnju i ne predviđa ukidanje subvencija bogatim farmerima, već ih čak predviđa i za nefarmere.

Socijalno i zdravstveno osiguranje i povećanje federalnog duga SAD nužno će vršiti pritisak na emisionu ustanovu, Federalne rezerve, da zadrže niske kamatne stope kako bi sprečile plaćanje kamata na federalni dug. Monetizacija duga će na kraju generisati hiperinflaciju i odbacivanje dolara kao svetske rezervne valute. Pitanje je kada će ovaj proces dovesti do kraha društvene stabilnosti i sistema dekretnih valuta u SAD i svuda gde se proteže američki formalni i neformalni domašaj. Trenutno, svetska ekonomija je iza fasade išla naruku isključivo razvijenim i bogatim državama, a ostalima eventualno privremeno, a uglavnom nikad. U doba globalizacije i univerzalizacije, međutim, samo međunarodni poredak zasnovan na moralu i pravdi može biti prihvatljiv. Do takvog se može doći samo emancipacijom običnog radnog čoveka. Pitanje je da samo kakva će biti borba kojom takav poredak može da se ostvari. Kako stvari stoje, kako god zvučalo, teško da će biti moguće ostvariti ga dogovorom.

Kao i sve imperije u istoriji, sistem SAD je poslužio određeno vreme. Bio je iskorišćen kao sredstvo ka određenom cilju. Sada, finansijske i bankarske elite se okreću novom poretku, u kojem Amerika ima sve manju ulogu. Organizacije poput BIS-a i MMF-a teže da postanu novi centri finansijskog sveta. Donald Tramp povlađuje tom sledu, pritisnut odnosima moći unutar SAD, ali najveća žrtva neće biti on, već ideal liberalne demokratije (koji se javnosti danas predstavlja kao populizam, konzervativizam, desnica). Trampova retorika, doduše, uglavnom sadrži ono što slobodarski svet zagovara i želi da čuje, ali njegove akcije nisu uvek saglasne rečima.

Ono što je izvesno je da je, trenutno, stvarno lice aktuelne faze neoliberalnog globalizma, na čijem braniku je zapadni obaveštajni establišment, oličeno u korporativnim masovnim medijima. Svedoci smo  nove generacije informisanja javnosti, a svi drugi konflikti, uključujući trgovinski rat i lokalne sukobe, samo su pozorište koje odvraća pažnju od ove realnosti. Novi nacizam pretenduje da okupira svest ljudi i ne bira sredstva. Otpor postoji, ali, kako smo bili u prilici da se uverimo nakon sastanka Trampa i Putina, sveden je na snage koje ne upravljaju globalnim informativnim prostorom. Kako se vidi iz cenzorske akcije Fejsbuka i Jutjuba, tehnoloških firmi koje ne bi mogle da zarade za život u realnoj privredi te zavise od ugovora sa obaveštajnim službama i globalnim konglomeratima, na udaru su sloboda govora i objektivno informisanje. Ako neoliberalni globalisti uspeju, slede nam još gora vremena. Ignorisanje ovih pretnji jednako je opasno kao i planovi da se one ostvare.


Izvor: Novi Standard

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Globalni mediji i udar na slobodu govora

* Obavezna polja