Kraj godine je period kada se svode računi i sumiraju rezultati. Za Ruse je 2017. bila prilično burna. Pobeda ruske vojske u Siriji, pogoršanje odnosa sa SAD, doping skandali i suspendovanje ruskih sportista sa Olimpijade, teroristički napad u Sankt Peterburgu i start predsedničke kampanje – samo su neki od događaja koji su obeležili ovu godinu

Ankete pokazuju da kao ključne događaje u protekloj godini Rusi izdvajaju vojnu operaciju u Siriji i pobedu nad međunarodnim terorizmom, 100. godišnjicu Oktobarske revolucije i teškoće u ekonomiji.

Međutim, rezultati istraživanja govore o tome da je u Rusiji sve manje onih koji su nezadovoljni ekonomskom situacijom. Tek 17 odsto Rusa smatra tešku ekonomsku situaciju glavnim događajem godine, dok je prošle godine ta brojka premašivala 40 odsto.

Svaki deseti Rus smatra da je smena gubernatora najznačajniji događaj, dok osam odsto građana Rusije izdvaja doping skandal sa ruskim sportistima. Još sedam odsto ispitanika se setilo Kupa konfederacije u fudbalu, održanog ovog leta u Rusiji.

U svakom slučaju, Rusi 2017. ispraćaju u dobrom raspoloženju. Uoči Nove godine, 49 odsto Rusa oseća radost i očekuje promene na bolje, 32 odsto njih oseća spokoj i sigurnost, dok osećaj tuge ima samo 4 odsto građana zemlje.

TRIJUMF U SIRIJI

Kao najveći uspeh u 2017. građani Rusije izdvajaju pobedu ruske vojske u Siriji.

Predsednik i vrhovni komandant oružanih snaga Rusije Vladimir Putin 11. decembra naredio je Ministarstvu odbrane povlačenje ruskih trupa iz Sirije, istakavši da su Moskva i Damask, nakon dvogodišnje vojne kampanje, ispunili svoju misiju uništenja DAEŠ-a.

Putin je tim povodom posetio Siriju, a takođe je rekao i da će Rusija zadržati vazdušnu bazu u Hmejmimu, kao i pomorsku stanicu u sirijskoj luci Tartusu, koja će, kako je kasnije saopšteno, biti proširena i pretvorena u bazu.

Pobedom u Siriji, Rusija se vratila na Bliski istok kao jedan od ključnih igrača, a istovremeno je efikasnost ruskog oružja i tehnike podstakla potražnju za ruskim sistemima i ojačala liderstvo Moskve na svetskom tržištu oružja.

EKONOMSKE POBEDE

Sumirajući rezultate 2017, Vladimir Putin je tu godinu nazvao uspešnom, a posebno je istakao izlaz ruske ekonomije iz recesije i ulazak u fazu održivog razvoja i rasta. On je naglasio da od privrede zavise socijalna sfera, nivo prihoda građana i odbrambena sposobnost zemlje, a da su plate Rusa porasle za oko 3 odsto.

Direktne strane investicije u rusku ekonomiju u 2017. godini su povećane dva puta i dostigle su 23 milijarde dolara. To je najbolji rezultat za poslednje četiri godine.

Rast BDP-a i industrijske proizvodnje je iznosio 1,6 odsto. Od 2000. godine, BDP Rusije je porastao za 75 odsto.

Ruska rublja se stabilizovala i postala je manje zavisna od cena nafte i sirovina.

Inflacija u Rusiji je dostigla istorijski minimum i iznosila je 2,5 odsto. To je apsolutno dostignuće u čitavoj postsovjetskoj epohi.

Postignut je novi rekord u žetvi, a Rusija je zauzela prvo mesto među državama izvoznicama žita. Dobar tempo razvoja ostvarile su i farmaceutska industrija, poljoprivreda, autoindustrija.

START PREDIZBORNE KAMPANJE

U Rusiji je nedavno zvanično startovala predizborna kampanja. Predsednički izbori biće održani 18. marta iduće godine. Više od 20 ljudi je izrazilo želju da se kandiduje. Među njima su aktuelni predsednik Vladimir Putin, novinarka Ksenija Sobčak, Grigorij Javlinski i Vladimir Žirinovski.

Putin na izbore izlazi kao samostalni kandidat i još nije objavio predizborni program, ali jeste slogan: „Jak  predsednik, jaka Rusija“.

U Rusiji je osnovan i društveni pokret — „Putinov tim“, u znak podrške šefu države. „Putinov tim“ čine ruski i sovjetski sportisti i druge poznate ličnosti, a pokretu se iz dana u dan priključuje sve veći broj uspešnih ljudi.

Ankete pokazuju da bi za Putina u ovom trenutku glasalo oko 68 odsto Rusa, za Žirinovskog svega 3 odsto, a za Sobčakovu 2 odsto građana.

STOGODIŠNJICA OKTOBARSKE REVOLUCIJE

Rusija je stogodišnjicu Oktobarske revolucije, velikog političkog potresa 20. veka, koji je označio početak stvaranja sovjetske države u granicama Ruske imperije, obeležila bez mnogo pompe.

Ruski predsednik je tim povodom pozvao rusko društvo da tu godišnjicu shvati kao simbol prevazilaženja raskola koji je podelio zemlju na dva tabora.

Sociološka istraživanja pokazuju da je za Ruse Oktobarska revolucija jedan od najznačajnijih istorijskih događaja, ali za njih taj datum nije praznik, već dan sećanja.

Analitičari se spore oko toga šta je Oktobarska revolucija donela zemlji — napredak ili tragediju, ali se slažu da ona i danas ima veliki značaj za čitav svet.

Godišnjica revolucije je obeležena širom Rusije — šetnjama i mitinzima, izložbama, pozorišnim predstavama, koncertima, književnim večerima i drugim događajima.

DEMOGRAFSKI REKORDI

U novembru je predsednik Rusije Vladimir Putin objavio niz inicijativa u socijalno-demografskoj sferi. Konkretno, on je predložio da se uvede roditeljski dodatak za prvo dete, kao i da bude proširen i do kraja 2021. godine produžen program „materinskog kapitala“, koji porodicama sa dvoje i više dece daje brojne olakšice i značajnu finansijsku pomoć.

Statistike pokazuju da se u Rusiji rađa sve više dece. Njihov udeo u strukturi stanovništva je rekordan za poslednjih 15 godina i iznosi 18,3 odsto.

Inače, tokom 2017. prosečan životni vek u Rusiji dostigao je istorijski maksimum — 72,6 godine. Taj pokazatelj je od 2005. u proseku porastao za 7,2 godine, što je učinilo Rusiju jednim od lidera u tom pravcu.

DIPLOMATSKI SKANDALI I PROTERIVANJE AMERIČKIH DIPLOMATA

Iako je na mnogim poljima bilo razloga za slavlje, 2017. nije prošla ni bez tenzija, naročito u odnosima Rusije i SAD. Amerikanci su uglavnom govorili jezikom sankcija, pretnji i ucena. Sporilo se o pitanjima u vezi sa rešavanjem situacije u Siriji, Ukrajini i Severnoj Koreji, a nisu izostale ni priče o „ruskim hakerima“ i optužbe o navodnom mešanju Rusije u u američke predsedničke izbore 2016. godine

I sam početak 2017. godine obeležen je povratkom u Moskvu 35 ruskih diplomata, koji su proterani iz SAD po naredbi Trampovog prethodnika Baraka Obame. Kremlj na taj čin nije odgovorio konkretnim merama, ali nakon što je Vašington pooštrio sankcije protiv Rusije, kako bi kaznio Moskvu zbog navodnog mešanja u američke izbore, Putin je naredio da 755 američkih diplomata napusti zemlju, a Moskva je, takođe, zaplenila i američku diplomatsku imovinu u dva kompleksa.

Tako je u Rusiji ostalo onoliko američkih diplomata koliko ima i predstavnika ruske diplomatske misije u SAD – po 455 sa svake strane.

Amerikanci su posle toga privremeno obustavili izdavanje američkih viza u Rusiji, a potom su s druge strane okeana usledili novi skandali — upadi američkih obaveštajaca u ruske objekte u SAD, skidanje ruskih zastava sa tih zgrada i na kraju oduzimanje ruske diplomatske imovine, Generalnog konzulata u San Francisku i Trgovinskog predstavništva Rusije u Vašingtonu.

Ove godine je imenovan i novi ambasador Rusije u Vanšingtonu Anatolij Antonov, dok je u Moskvu stigao novi ambasador SAD Džon Hantsman.

ISTORIJSKI SUSRET PUTINA I TRAMPA

Prvi susret ruskog i američkog predsednika, Vladimira Putina i Donalda Trampa, dogodio se letos u Hamburgu, na marginama Samita G20. To je bila vest dana u svim svetskim medijima, a mnogi su to nazvali „istorijskim susretom“.

Razgovor dva lidera se odužio na dva sata i dvadeset minuta umesto planiranih 35 minuta. Teme su bile Sirija, Ukrajina, borba protiv terorizma i sajber bezbednost. Ipak, mediji su najviše proučavali govor tela dva predsednika, komentarišući da je Putinovo kameno lice pokazalo ko je teška kategorija u svetskom ringu i da je Tramp, koji je u „lošoj fizičkoj formi“, lako počišćen od strane džudo majstora.

„Vladimir je sedeo smireno, želeo je da oznoji američkog predsednika i uspeo je. Nije bilo sumnje ko je šef“, pisao je „Gardijan“.

Nikome nije promaklo ni to da je prva dama Amerike Melanija Tramp za vreme ručka sedela sa leve strane ruskog predsednika i da su sve vreme ćaskali.

STOUNOV DOKUMENTARAC KOJI JE UZDRMAO SVET

Svet je ove godine imao priliku da vidi dugoočekivani dokumentarni film američkog režisera Olivera Stouna „Razgovori sa Vladimirom Putinom“. Dokumentarna serija od četiri epizode, zasnovana na intervjuima sa ruskim predsednikom, snimana je od jula 2015. do februara 2017. godine.

U središtu su bili razgovori o rusko-američkim odnosima, ukrajinskoj krizi, širenju NATO-a, optužbama Zapada za nepoštovanje ljudskih prava, Edvardu Snoudenu, demokratiji, optužbama da je Rusija uticala na američke izbore 2016. i mnogim drugim temama, a takođe se govorilo i o Putinovom privatnom životu, odrastanju, usponu na vlast…

Stoun je istakao da je glavni cilj tih intervjua da američki građani saslušaju i razumeju rusku stranu i da se zaustavi dalje pogoršavanje odnosa između dve moćne zemlje, ali se nakon emitovanja dokumentarca suočio sa brojnim kritikama u SAD, a zamerano mu je što nije ušao u konfrontaciju sa Putinom.

Dokumentarac je izazvao veliku pažnju svetskih medija, ali i publike, a zanimljivo je da je Srbija prva u Evropi objavila knjigu „Intervjui sa Vladimirom Putinom“, koja je bazirana na istoimenom filmu.

U RUSIJI SU SE POJAVILI MEDIJI–STRANI AGENTI

U Rusiji su se krajem ove godine pojavili mediji — strani agenti. To je bio odgovor ruskih vlasti na pritisak koji SAD vrše na ruske medije — RT i Sputnjik u toj zemlji, i pre svega na oduzimanje akreditacije ruskom kanalu RT u Kongresu SAD i primoravanju da se ruski kanal u Americi registruje kao strani agent.

U Rusiji je devet medija označeno kao strani agenti, a na spisku su „Glas Amerike“ i „Radio Slobodna Evropa“, zajedno sa još sedam ruskih medija na lokalnim jezicima koji posluju u okviru „Slobodne Evrope“. Njihovim novinarima je zabranjeno da ulaze u Državnu dumu, a na njihovim sajtovima mora da stoji odgovarajuća oznaka, koja ukazuje da je reč o stranim agentima. Oni su takođe podvrgnuti ograničenjima koja važe za neprofitne organizacije koje deluju kao strani agenti.

Prema novom ruskom zakonu, mediji mogu biti proglašeni stranim agentima u slučaju da primaju finansijska sredstva iz stranih zemalja.

Ruske recipročne mere izazvale su buru negodovanja u SAD.

„EVROVIZIJA“ BEZ RUSIJE

Međunarodno muzičko takmičenje „Pesma Evrovizije“ je prošlo bez učešća Rusije, a razlog je bio čisto politički. Kijev je ruskoj predstavnici Juliji Samojlovoj zabranio ulazak na teritoriju Ukrajine, zato što je 2015. imala nastup na Krimu.

Zbog takve politike, Evropska radiodifuzna unija odredila je visoku kaznu Ukrajincima, a Moskva je saopštila da će Samojlova predstavljati Rusiju na Evroviziji 2018. u Portugaliji.

Podsetimo, Krim je postao deo Ruske Federacije u martu 2014. godine nakon referenduma na kojem se većina stanovnika regiona, oko 96 odsto njih, izjasnilo za povratak poluostrva u sastav Rusije

OLIMPIJSKE IGRE BEZ RUSIJE

Ruski olimpijski tim suspendovan je odlukom Međunarodnog olimpijskog komiteta i neće moći da nastupi na Zimskim olimpijskim igrama u Pjongčangu 2018. godine.

Ruski sportisti moći će da se takmiče na Olimpijskim igrama u Južnoj Koreji pod neutralnom zastavom. Skandalozna odluka MOK-a šokirala je mnoge ljubitelje sporta širom sveta.

Skandal sa ruskim sportistima zbog navodnog dopinga ima političku pozadinu, a Putin je uveren da se on razvija zbog predizborne kampanje u Rusiji.

Ruski predsednik je naglasio da će Rusija pomoći svojim sportistima da se bore za svoja prava pred međunarodnim sudovima.

PRAZNIK FUDBALA

Ljubitelji fudbala ovu godinu u Rusiji pamte i po održavanju Kupa konfederacije, na kojem su učestvovale reprezentacije Rusije, Nemačke, Australije, Čilea, Meksika, Novog Zelanda, Portugalije i Kameruna.

Rusija je zauzela treće mesto na spisku najuspešnijih domaćina tog takmičenja, a za ruske vlasti je organizacija tog događaja bila i jedna vrsta generalne probe za predstojeće Svetsko prvenstvo, koje će idućeg leta prvi put biti održano u RF.

Inače, Rusija je ove godine završila izgradnju, rekonstrukciju i modernizaciju svih 12 stadiona na kojima će se igrati utakmice  šampionata, a ruski zvaničnici obećavaju da će Svetsko prvenstvo 2018. biti „najbolje u istoriji“ svetskog fudbala.

ODLAZAK VELIKOG MAESTRA DIPLOMATIJE

U februaru ove godine svet je potresla vest o smrti ambasadora Rusije u UN Vitalija Čurkina, velikog prijatelja Srbije i velikog maestra svetske diplomatije.

Čurkin je iznenada preminuo na svom radnom mestu u Njujorku, u februaru ove godine, u svojoj 65. godini. Slovio je za iskusnog diplomatu, koji je oštro ulazio u verbalne sukobe sa, pre svega, američkim kolegama o ključnim svetskim pitanjima.

Imenovan je za ruskog ambasadora pri UN 2006. godine, a bio je i specijalni predstavnik Ruske Federacije u pregovorima o bivšoj Jugoslaviji, od 1992. do 1994. godine.

Srpska javnost pamtiće ga i kao političara koji je na sednicama Saveta bezbednosti UN oštro kritikovao institucije u Prištini zbog položaja Srba i nealbanaca na Kosovu, a takođe će ostati upamćen i po vetu na britansku rezoluciju o Srebrenici.

Ovog meseca u ambasadi Srbije u Moskvi srpski predsednik Aleksandar Vučić je Čurkinovoj supruzi Irini uručio Orden srpske zastave prvog stepena, koji mu je posthumno dodeljen.

TERORISTIČKI NAPAD NA METRO I LAŽNE DOJAVE

Rusija će ovu godinu pamtiti i po jednom tragičnom događaju — 3. aprila u Sankt Peterburgu dogodio se teroristički napad, u kojem je poginulo 15 ljudi, a više od stotinu je ranjeno.

Napad je izvršio bombaš-samoubica iz Kirgistana. Ruska policija je uhapsila devet osoba za koje se sumnja da su umešani u taj zločin, ali niko od njih nije priznao krivicu.

Jesen u Rusiji će biti zapamćena i po lažnim dojavama o podmetnutim bombama. Samo za dva meseca u 186 gradova zemlje evakuisano je više od 2,3 miliona ljudi.

Državna duma planira da usvoji zakon, kojim će pooštriti kazne za „telefonski terorizam“.

SMRTONOSNI URAGAN U MOSKVI

Snažno nevreme koje je krajem maja pogodilo Moskvu odnelo je 18 života, a oko 170 ljudi bilo je povređeno. Taj uragan je u Rusiji proglašen za najsmrtonosniji u poslednjih 100 godina.

Vetar je duvao jačinom od 28 metara u sekundi, a gradu je naneta i veća materijalna šteta. „Istorijski uragan“ je lomio sve pred sobom: oborio je ili iščupao iz korena oko 27.000 stabala, uništeno je oko 2.000 automobila i na stotine krovova.

Kao rezultat toga, šef meteorološke službe je smenjen, jer nije na vreme upozorio građane, a Ministarstvo za vanredne situacije sada ažurnije šalje građanima SMS poruke sa upozorenjima o mogućim vremenskim nepogodama.


Izvor: Sputnjik

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Godina Vladimira Putina

* Obavezna polja