semjon_uralovPresedan uključivanja Krima i Sevastopolja u sastav Ruske Federacije sasvim sigurno predstavlja istorijski događaj. A važnost tog događaja nije čak toliko o njegovom uključivanju, koliko u tome što je prvi put u postsovjetskom periodu razvoja došlo do prelaska regiona iz jedne jurisdikcije u drugu.

Zato procesi koji se sada dešavaju na Krimu imaju posledice po čitavu Rusiju. Od toga kako će Krim i Sevastopolj biti integrisani shvatiće se koliko je Rusija sposobna da upravlja ekonomijom i društvom u mobilizacionom režimu. Koliko je politička klasa u stanju da izvršava zadatke koji nisu svakodnevni. I koliko su rusko društvo i država u stanju ne samo da integrišu regione, bliske po duhu i samoopredeljenju, već i da interese običnih stanovnika odvajaju od interesa parazitskih – od političke i biznis-elite.

Na Krimu sam se ove godine našao već po tradiciji, preko evroazijskog omladinskog kampa Donuzlav, u kome se bavim političkim informisanjem polaznika. Kada je kurs završen ja sam, kako bih uspostavio kontakt sa stanovnicima Krima i Sevastopolja, obišao veće gradove Krima.

Zbog rata u Donbasu ove godine je bilo malo polaznika iz ukrajinskih regiona, zato što ljudi nisu rizikovali da putuju u organizovanim grupama. Stizali su pojedinačno. Ali bez obzira na to – bilo ih je iz Krivog Roga, Dnjepropetrovska, Luganska, Hersona, Odese.

Ali je zato delegacija iz ruskih regiona ove godine bila vrlo reprezentativna – Sankt-Peterburg, Vladimir, Dagestan, Tatarstan, Orlovska gubernija, Ingušetija, Krasnodarski kraj, Kurska i Belgorodska oblast. Takođe, bez obzira na teškoće prelaska preko teritorije Ukrajine, došli su i polaznici iz Pridnjestrovlja.

Bilo je vrlo korisno sociološko posmatranje komunikacije polaznika iz Donbasa sa polaznicima iz ruskih regiona. Dva momka istih godina: grad u kome živi jedan od njih se bombarduje, a drugi se raduje što je „Krim naš“.

U tom dualizmu stanovnika Donbasa u odnosu na Krim izražava se odnos prema Rusiji i ratu. Jer jedni se raduju zbog činjenice da je Krim izbegao sudbinu Donbasa, a drugi ne shvataju zbog čega je za Rusiju stanovnik Luganska gori od stanovnika Jevpatorije (tj. zašto je Rusija izašla u susret stanovnicima Krima, ali je prema Donbasu postupila mnogo umerenije – prim.prev.)

Ne može da se kaže da postoji direktan prekor: zašto tamo nije ušla vojska, kao na Krim. Ali da prekor postoji – to je evidentno. I ta tema će, ovako, ili onako, morati da se obrađuje, kako bi mladim ljudima to postalo razumljivije.

Dedovi i unuci

Krimski penzioneri se najčešće zabavljaju tako što penzije i cene prevode iz rublji u grivne, a zatim ih upoređuju.

Istovremeno treba da se kaže da su u širokoj masi penzioneri ti, koji su najzadovoljniji zbog promene jurisdikcije. Zato što su se penzije popele na nivo ruskih, a cene komunalija i hrane ostale i dalje na nivou koji je blizu ukrajinskog. Odnosno, realno povećanje prihoda je bar dva puta. A uzimajući u obzir da među starima Krima ima ogroman broj penzionisanih vojnih lica – prelazak pod rusku jurisdikciju predstavlja istovremeno i duboko ideološko pitanje.

Zato za sada penzioneri Krima predstavljaju glavne pristalice Rusije. Kako na ideološkom nivou, tako i na nostalgično – svakodnevnom: bolji standard i prihodi podsećaju ih na nekadašnja zajednička vremena, kada se moglo jednostavno živeti, a ne tek preživljavati.

Najizgubljeniji deo krimskog društva predstavljaju mladi. Zato što se uobičajeni mehanizmi socijalizacije u okviru ukrajinskog društva zatvaraju, ali još uvek nije jasno kako da se oni ostvare u Rusiji. Osim toga, na tržištu rada je nezdrava situacija: na Krimu nema ni prave industrije, ni poljoprivrede; više i visoke škole školuju menadžere i knjigovođe, a otići radi zarade u drugi deo Rusije – nije im još jasno na koju stranu i gde, a najvažnije – zašto se seliti ako je sada i Krim Rusija.

sevastopolj-protest-790x526

Mislim da upravo kategorija stanovništva od 20 do 30 godina predstavlja najosetljiviji deo krimskog društva. Ceo njihov dosadašnji život je protekao u ukrajinskoj stvarnosti, ali sada injekcija patriotizma, dobijena prilikom „ruskog proleća“, polako prestaje da deluje i dolazi do otrežnjenja.

Ako se još uzme u obzir da su penzioneri zahvaljujući zameni jurisdikcije prošli sa dobitkom koji se prilično osetio, a da mladi osećaju probleme zbog socijalizacije – upravo konflikt „dede i unuka“ može da postane centralni socijalni konflikt Krima. Jedina mogućnost da se taj potencijalni konflikt izgladi predstavlja industrijalizacija Krima i obnova poljoprivrede, kako bi mladi Krimljani mogli da u ruskom Krimu nađu sebe. Inače nas čeka masovna migracija radno sposobnog stanovništva, tako da Krim može da se pretvori u još jednu oblast srednjeg dela Rusije, u kome je sve manje stanovnika.

Krimski Tatari

Ta kategorija stanovništva je smatrana za kategoriju, najlojalniju Ukrajini. Međutim, početak rata na Donbasu je ohladio čak i aktiviste Medžlisa, čim su shvatili da je za krimske Tatare bila pripremljena uloga upaljača građanskog rata.

Najzagriženiji radikali se sada bore u bataljonu „Ajdar“ i drugim paravojnim jedinicama armije kijevskog Evromajdana i dnjepropetrovskog Kaganata.

Obzirom da je na Krimu jezik krimskih Tatara priznat za zvaničan, da su otvorene džamije, da se ne oseća nikakva diskriminacija, kao i da su Tatarstan i Baškirija postali regioni – partneri Krimske regije, gde je najviše Tatara, sva strahovanja o „petoj koloni“ i „antiruskom raspoloženju“ su se pokazala kao izmišljotine od duga vremena.

Samo one socijalne grupe krimskih Tatara koje su se bavile grabežom placeva na južnim obalama Krima ili oni koji su se bavili uzgojem konoplje predstavljaju socijalne grupe krimskih Tatara koje bi mogle u budućnosti da postanu neprijatelji Rusije.

Ali ni jedan od ta dva problema nije isključivo tatarski, tako da ukoliko se u korišćenju zemljišta i prometu narkotika zavede red preko države, a ne podelom uticajnih sfera, te dve grupe mogu da se postave tamo gde im je mesto.

Činovnici

To je najizgubljenija kategorija Krimljana. Zato što za njih prelazak iz jedne jurisdikcije u drugu predstavlja samo surovu stvarnost. U Ukrajini je uloga države svake godine bila sve lošija i kompletna državna vertikala je poslednjih desetak godina predstavljala vertikalu za sakupljanje i isplatu korupcionog danka u pravcu Kijeva. Zato je krimski činovnik, kao i svaki drugi, bio potpuno autonoman u svom delovanju. Sada, u ruskoj stvarnosti, mora ne samo da se snalazi u zakonodavstvu Ruske Federacije, već i da se ponovo navikava na profesionalno vođenje posla.

Druga osobina krimskog činovništva je u tome, što ga je više puta uklanjalo „donjecko“. Tako je, kada je na vlast došao Janukovič (a Krim je bio poseban region u koji su za premijera poslali bivšeg gradonačelnika Makejevke) „donjecka“ čistka Krima išla do apsurda: čak su i sekretare i direktore muzeja dovozili sa Donbasa. Glavni uslov su predstavljali ne poslovni kvaliteti, već lojalnost i pripadnost klanu.

Sve u svemu – za trajanja ukrajinske jurisdikcije Krim je uvek posmatran kao unutrašnja kolonija sa privlačnom zemljom i svojinom, i zato se u poslednjih 25 godina formirala posebna klasa krimskog državnog službenika koji je usredsređen na osvajanje teritorija. Glavne osobine koje je morao da poseduje bile su lojalnost i spremnost da opslužuje poslovne interese „centra“.

U novim uslovima krimsko činovništvo predstavlja slabu kariku, zato je neophodno da se tzv. „sluge gospodara“ masovno uvoze iz Rusije.

Ali ukoliko se iz novog „centra“ ne oseti čvrsta kontrola tih novopostavljenih činovnika, postoji rizik da postojeća, dobro uhodana, korupciona vertikala potčini i tu novu grupu upravljača. Čovek je slab, a Krim je previše sladak region.

krim-more

Biznis i najamnici

Od prelaska Krima pod rusku jurisdikciju najviše je „nastradala“ kategorija krimskih i sevastopoljskih biznismena koji su predstavljali deo ukrajinskih biznis-lanaca – tzv. regionalni „baroni“. Mali biznis i sfera usluge nije uznemirena zbog toga – možda samo oni koji su poslovno povezani za Ukrajinu.

Jer, obzirom da je svaki ozbiljan biznis u Ukrajini morao da ili bude ugrađen u oligarhijske šeme, ili „pokriven“ preko činovnika i pokrovitelja, kidanje političko-ekonomskih veza sa Kijevom je udarilo po krimskim regionalnim baronima. I to baš ozbiljno: većina je kupovala nekretninu u Kijevu, tamo su slata njihova deca, usput je sređivan prolaz u ministarstva i druga nadleštva, optimizirane su dažbine, napravljene šeme za sivi i crni biznis, i po južnoj obali Krima namešteni svoji ljudi – činovnici i rukovodioci seoskih sovjeta.

Upravo ti regionalni baroni predstavljaju glavne lobiste očuvanja njima razumljivih i dostupnih biznis-šema u kojima učestvuje i državni aparat. Zato može da se pretpostavi da oni danas aktivno pokušavaju da prolaze probiju i u ministarstva i nadleštva Moskve, da „rade“ sa aparatom političkog predstavnika, sa Savetom Ministara Krima i gubernatorom Sevastopolja. Obzirom da su to ljudi koji utiču na donošenje odluka i kojima je slobodan ulaz u kabinete najviših rukovodilaca, oni će težiti da ukrajinske navike sačuvaju pod ruskom firmom.

Nije zgodno ni najamnim radnicima Krima. Plate su ostale na ukrajinskom nivou, cene na malo su se povećale, mada ne mnogo, tržište rada je zbog kidanja ekonomskih veza sa Ukrajinom smanjeno, a iz Rusije više nema onoliko investicija, koliko se o tome govori na televiziji.

Ekonomska integracija

Ekonomski procesi koji se sada dešavaju na Krimu imaće posledice po čitavu Rusiju. Od toga kako će Krim i Sevastopolj biti integrisani shvatiće se koliko je Rusija sposobna da upravlja ekonomijom i društvom u mobilizacionom režimu. Koliko je politička klasa u stanju da izvršava zadatke koji nisu svakodnevni. I koliko su rusko društvo i država u stanju ne samo da integrišu regione, bliske po duhu i samoopredeljenju, već i da interese običnih stanovnika odvajaju od interesa parazitskih – od političke i biznis-elite.

Prelazak pod jurisdikciju Ruske Federacije najbolje su procenili vozači.

Razlog je u pojeftinjenju benzina za 30%. Istovremeno se povećala njegova prodaja jer svi ukrajinski državljani koji trguju sa Krimom teže da odatle ponesu benzina koliko god je moguće. Isto to čine i stanovnici pograničnih oblasti – Hersonske i Zaporoške.

Još jedna sitnica koja se tiče vozača: zamena automobilskih tablica. Ruskih, tj. novih, za sada je malo: redovi su veliki, pa se ljudima ne čeka. Ima mnogo ukrajinskih tablica na kojima je ručno preko ukrajinske zastave zalepljena ruska trobojka.

Ne snalaze se najbolje ni ljudi koji imaju posla u Ukrajini, jer se plaše da će krimske oznake Evromajdan da stavi van zakona. Kažu – već se dešava. Zato takvi Krimljani žele da koliko god je moguće duže zadrže ukrajinske tablice.

Sve u svemu – Krim danas predstavlja skup pravnih paradoksa prelaznog perioda. Do 5.avgusta su ruski operateri mobilne telefonije Krim smatrali za inostranstvo i uključivali roming. Ima ih koji predlažu tzv. „lojalnu tarifu“. Inače, ukrajinski operateri rade kao da su u domaćoj mreži – čak se dozvoljava dopunjavanje računa preko automata koji će da primi rublje, ali će ih prevesti u grivne i zaračunati priličnu nadoknadu za uslugu.

Takvih paradoksa je mnogo – počev od cena alkohola koje nisu usklađene sa minimalnom ruskom cenom, sve do rada ukrajinskih trgovinskih mreža, koje primaju rublje, ali račun izdaju u grivnama.

trgovina-krim

Domaći of-šor

Za sada se na Krim roba iz Ukrajine dovozi bez carine i u neograničenim količinama. Jasno je da se radi o prelaznom periodu, ali treba da se vodi računa o tome da „Kerčenski“ most neće proraditi tako brzo, a dostavljanje robe morem ili trajektom nije zgodno.

Zato će snabdevanje Krima robom svakako morati da se vrši preko ukrajinske teritorije.

Poslovni ljudi to odlično znaju. Zato ni jedan ukrajinski trgovinski lanac nije napustio Krim. Šta više, oni najdrskiji prave planove za otvaranje prodavnica i u Krasnodarskoj pokrajini (tj. u samoj Rusiji – prim. prev.). A osim toga, koristeći bescarinsku trgovinu sa Krimom, ukrajinsku robu će dalje da šalju u „kontinentalnu“ Rusiju. To bi bio domaći Carinski savez jednog broja ukrajinskih veletrgovaca.

Skoro sve trgovinske mreže koje su na Krimu su, kao namerno, kijevske. Čak je jedna među njima bila sponzor sadašnjeg premijera Evromajdana. Uostalom, na Krimu je preregistraciju prvi izvršio nemački lanac „Metro“, koji je u svoje prodajne objekte odmah ubacio ruski asortiman robe.

Za proizvođače koji rade na teritoriji na kojoj je jurisdikcija ukrajinska, Krim predstavlja perspektivan prostor. Prvo – rast prihoda penzionera i administrativnog osoblja u državnoj službi obezbeđuje stabilnu potražnju, koje u Ukrajini nije bilo. Drugo, mogućnosti za reeksport u Rusiju obećavaju pristojnu zaradu. I treće – niko se ne mora plašiti za bezbednost svojih prodavnica, skladišta i transporta.

Nije isključena ni mogućnost da će ukrajinski trgovinski lanci i veletrgovci na Krimu i za rusko, i za ukrajinsko tržište, organizovati logističke centre. To je zato, što u situaciji građanskog rata bezbednost skladišta i stabilna potražnja postaju glavni biznis-markeri.

Koliko god izgledalo paradoksalno – od prelaska Krima pod rusku jurisdikciju i režim bescarinskog uvoza najviše je profitirao – ukrajinski biznis.

Neka čudna finansijska politika

Iz nekog čudnog razloga do sada se na Krimu nije pojavila ni jedna državna ruska banka. Ni Sberbanka, ni VTB (Spoljnotrgovinska banka) nisu otkrile svoje ekspoziture, ali su pri tom ćerke–banke – Sberbanka-Ukrajina i VTB-Ukrajina – zatvorene.

Rezultat je da rusku finansijsku strukturu na Krimu obezbeđuje malopoznata banka „Rosijskij nacionaljnij komerčeskij bank“ (Ruska nacionalna komercijalna banka) koja ekspoziture ima samo u Moskvi i na Krimu. Osim toga, ona radi po sistemu PRO100, ali ipak prima karticeruskih banaka visai mastercardbez provizije.

Finansijska integracija Krima je pokazala šizofreničnost ekonomske politike. Sa jedne strane integrišemo Krim, ali sa druge se plašimo da otvaramo ekspoziture državnih banaka. Izgleda da je po pitanju gradnje finansijske infrastrukture Krima pobedu odneo liberalni finansijski lobi, koji smatra da će tako uspeti da izbegne sankcije.

Ista je stvar i sa naftnim kompanijama. One benzin prodaju po ruskim cenama, ali na Krimu nije viđen ni jedan ruski brend.

Odnosno – obilje ruskih zastava, državnih simbola i medijska retorika govore da je Rusija na Krimu zauvek, ali ekonomska stvarnost pokazuje da Krim predstavlja kvazirusku teritoriju na kojoj je legalno prisustvo ruskih kompanija koje su ugrađene u svetski finansijski sistem – opasno.

Uostalom, ekonomski pritisak na Rusiju i pokušaji izolacije će se samo pojačavati, i zato primer Krima predstavlja pokazatelj da je kod finansijske elite Rusije, koja je spremna na samosankcije na sopstvenoj teritoriji, od sankcija strašnija reakcija straha na njih.

banke-krim-ukrajina-300x201

Obnova krimske privrede

Sve vreme dok je bio pod ukrajinskom jurisdikcijom Krim je smatran za unutrašnju koloniju. Obalska linija Krima, odmarališta, nekretnine u letovalištima – to je ono što je interesovalo ukrajinsku političku klasu.

Industrija Krima je uništena u periodu vladavine Leonida Kučme. Poljoprivreda nije interesovala baš nikoga, i zbog toga sada krimsko selo predstavlja vrlo ružnu i tužnu sliku.

Tako je i sa baznom infrastrukturom – putevima, prugama, gasovodima i grejanjem.

Autonomni status Krima u okviru Ukrajine je omogućivao da se republika finansira po principu – ono, što preostane. A postavljena vertikala korupcionaštva omogućila je regionalnoj eliti da odmahuje na činjenicu „neće Kijev da finansira“ i da se sama bavi osvajanjem privlačnih aktiva.

Zato obnova krimske privrede ne može da se posmatra samo kao da je to obaveza privrede. Nije dovoljno da se u Krim samo uloži novac. Podjednako je važno da se krimska politička klasa natera da promeni način razmišljanja.

Zato je, kako bi mogla da se obnovi krimska ekonomija, potrebno da se izdvoji nekoliko državnih projekata u sledećim oblastima:

· Obnova industrije,

· Reintegracija pomorsko-trgovinskog kompleksa,

· Formiranje poljoprivrede i stočarstva u različitim profilima, i

· Obnova turističke infrastrukture za „srednju klasu“.

Ni jedan od tih zadataka neće moći da se reši ukoliko se bude rešavao samo pomoću finansija: izdvojen je novac i problem je rešen. Parazitska krimska politička i administrativna klasa će se truditi da očuva ukrajinski model uprave i da Krim za sredstva federalnog budžeta pretvori u još jednu rupu bez dna.

Ali , to je već posebna tema.


Izvor: Odnako, Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Integracija Krima u Rusiju (društvo i ekonomija)

* Obavezna polja