Иако још нису избројани сви гласови са општих избора у БиХ, резултати у Републици Српској су углавном извесни, мада не и сасвим очекивани, ако је судити по ономе што су кључни актери прижељкивали уочи избора.

Предност Милорада Додика у трци за српског члана Председништва БиХ за Младена Иванића остаје недостижна, јер износи више од 50.000 гласова или скоро 15 одсто на обрађених близу 95 одсто бирачких места. Иванић оспорава резултате, из његовог тима предали су приговоре Централној изборној комисији (ЦИК) БиХ, али нису обелоданили детаље приговора у које се уздају. Ако се томе дода да је председник Србије Александар Вучић већ честитао Додику победу, онда се чини да је та трка увелико завршена, а да ће је ЦИК БиХ запечатити и пре 7. новембра, када је крајњи рок да званично прогласи резултате избора за све нивое власти у БиХ.

У приговоре ЦИК-у на исти начин су уздају и у тиму Вукоте Говедарице који, на близу 93 одсто обрађених бирачких места, заостаје за Жељком Цвијановић за око 27.000 гласова или тек око 4,5 одсто. То је далеко мања разлика него у трци Додик – Иванић, па отуд и уздање Говедарице да би могао да докаже нерегуларности на бирачким местима, те евентуално избори понављање гласања на одређеном броју бирачких места које би донело преокрет у његову корист, тим пре ако се на преосталих 7 одсто необрађених бирачких места разлика у броју гласова смањи. Ваљда због тако мало разлике Вучић није честитао Цвијановићевој, већ само Додику, иако је Додик већ прогласио победу и Цвијановићеве.

Е сад, кад упоредимо предизборне пројекције, јасно је да Додик није остварио предност од 120.000 гласова разлике над Иванићем – како је то унапред објављивао – али ни Иванић није ни близу 315.000 гласова колико је добио пре четири године, када је победио Цвијановићеву, истина тесном разликом. Такође, ни Цвијановићева ни Говедарица нису тако убедљиви као што су очекивали, ако су заиста веровали у оно што су себи прогнозирали. Но, као и пре четири године на изборима, на крају се рачунају само победе, а пораженима остаје само да (се) жале.

Уколико жалбе Говедарице не уроде плодом и не дође до неког преокрета, његовом СДС-у предстоји тежак период, имајући у виду пад посланичких мандата и унутрашњу борбу за новог председника странке. Та борба почела је још када је Говедарица, чим је обелоданио кандидатуру, објавио да ће се повући са места председника странке уколико победи на председничким изборима, односно да ће поднети оставку на ту функцију у случају пораза.

Његов пораз већ је признао дугогодишњи градоначелник Добоја и нови посланик СДС-а у Парламентарној скупштини БиХ Обрен Петровић, тако што је лично честитао Додику и Цвијановићевој победу и чак најавио долазак “делегације СДС-а” на разговоре са Додиком, само дан након што је Додик најавио да ће своје супарнике позвати на “заједничко деловање” на нивоу БиХ. Говедарица је одговорио да је то Петровићев став и да преговора са Додиком неће бити. А ко ће наследити Говедарицу на челу СДС-а још је рано прогнозирати, али се може очекивати да ће на то место јуришати они који су своје кандидатуре истицали и пред избор Говедарице: актуелни потпредседници странке Мићо Мићић и Мирко Шаровић, а не треба одбацити ни начелника општине Лопаре Раду Савића, па ни већ поментуг Обрена Петровића, који се повлачи са места градоначелника Добоја после 16 година боравка на тој функцији.

Већа мука за СДС ће бити како поправити резултате на изборима за четири године. На овим изборима за посланике у Парламентраној скупштини БиХ (ПС БиХ) имају једног посланика мање него пре четири године(4 уместо 5), а на изборима за посланике у Народној скупштини РС (НС РС) пад је далеко већи: пре четири године имали су 24, а сада само 16 посланика. Истини за вољу, од оних 24, 6 посланика их је напустило што убрзо након избора, што коју годину касније, па врху СДС-а сада изгледа да је пад мањи, то јест да су изгубили само 2 посланика. Међутим, ако се има у виду да је “Уједињена Српска” бившег СДС-овог посланика Ненада Стевандића на овим изборима освојила 3 посланика, не треба бити превише паметан па закључити да је Стевандићева странка привукла део ранијих гласача СДС-а. Такође се може сматрати веома вероватним да је и ДНС – у који се учланило неколико посланика изабраних на листи СДС-а пре четири године – привукао део ранијих гласача СДС-а. Да ли и делом заслугама тих “прелетача”, да ли више вештином вође ДНС-а Марка Павића – питање је на који одговор треба тражити након детаљне анализе изборних резултата.

ДНС је направио највећи раст: иако су очекивали 15 посланика у НС РС, имаће сигурно 13, а можда и 14. То је велики раст, ако се зна да су пре четири године освојили 8 мандата , и то у коалицији са по једном фракцијом радикала и напредњака. Тим пре што су их оба напредњачка посланика убрзо напустила и прешла у опозиционе редове, па је ДНС на овим изборима “стартовао” са 6 мандата у НС РС. Даље, ДНС ће задржати један посланички мандат у ПС БиХ, мада рачунају да до краја пребројавања гласова можда добију још један.

И социјалисти Петра Ђокића освојили су један мандат у ПС БиХ, где их протекле четири године није ни било. У НС РС социјалисти су такође забележили раст: имаће 7 уместо досадашњих 5 посланика. То је, међутим, мање од 10 посланика, на колико су рачунали уочи избора.

Ни у опозиционом ПДП-у нису испунили предизборни циљ, али су, с друге стране, порасли са 7 на 9 посланичких мандата у НС РС и добили 2 мандата у ПС БиХ, и то без Чавићевог НДП-а, са којим су наступали у коалицији пре четири године на изборима за ПС БиХ. У тој коалицији тај један посланик припао је НДП-у, а сада НДП у ПС БиХ неће имати ниједног посланика, иако су на том изборном нивоу сада наступали са СДС-ом. Чавићев НДП је и у НС РС пао са 5 на 4 посланика, мада је на овим изборима “стартовао” са 4, јер им је један посланик након прошлих избора “прелетео” у СНСД.

Додиков СНСД остаје водећа странка у Српској са освојених 28 посланика у НС РС, мада они рачунају да ће до краја пребројавања гласова освојити још једног. С тим још једним би, пак, имали исти број посланика као пре четири године, иако су на овим изборима, рачунајући и “прелетаче”, “стартовали” са 30 и кусур, од ситуације до ситуације. СНСД није порастао ни у ПС БиХ, где ће имати 5 посланика уместо 6 колико је освојио пре четири године, тако да се Додикова предизборна прогноза да ће СНСД освојити 40 одсто на овим изборима показала превише оптимистичном.

Додик је превелики оптимиста и сада када тврди да ће СНСД дати новог премијера Српске у коалицији својих 28 или 29, ДНС-ових 13 или 14 посланика, 7 социјалиста и 3 посланика “Уједињене Српске”. Ако Цвијановићева постане председница Српске, не буде нових прелетача, а поменуте странке уђу у преговоре о формирању нове владе са садашњим бројевима својих посланика, ДНС ће тешко одустати од свог захтева да добије место новог премијера. Или ће, за евентуално одустајање, тражити много више функција у извршној власти “по дубини”. Павић је сада поновио да ДНС не одустаје од места премијера, што, у најмању руку, гарантује да ће преговори Додик – Павић бити веома занимљиви, не само њима двојици, него и социјалистима, док ће Стевандићевој странци на крају, највероватније, остати мрвице са стола.

Треба имати у виду да је у игри и подела трећине функција које припадају РС на нивоу БиХ, што је много мањи број него у извршној власти РС, али што не мора да послужи само за поткусуривање. Тим пре што за учешће у власти на нивоу БиХ остају заинтересовани и СДС и ПДП, због чега ће, имајући у виду избор Додика у Председништво БиХ, цела ситуација у склапању власти на том нивоу бити још замршенија.

На том нивоу ситуација се додатно компликује што избором Жељка Комшића за хрватског члана Председништва БиХ – чији избор оспоравају хрватске странке – што нерешеним начином избора делегата у Парламенту Федерације БиХ (ФБиХ). То ће се директно одразити на избор делегата у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ: без избора делегата у ентитетском парламенту ФБиХ, неће бити могуће изабрати делегате у Дом народа Парламента БиХ, што, практично, значи да се на нивоу БиХ може формирати извршна “савезна” власт, али се у “савезном” парламенту неће моћи доносити никакви закони све док не буде формиран Дом народа. Нико у ФБиХ сада не може ни да претпостави како ће се распетљати тај политички чвор: кључни актери у распетљавању биће победничке странке Бошњака (СДА) и Хрвата (ХДЗ БиХ Драгана Човића). Комшићев ДФ ту неће играти готово никакву улогу, јер је забележио веома слаб резултат, али сам Комшић из Председништва БиХ може одуговлачити спровођење евентуалног договора СДА и ХДЗ-а БиХ. Као што и Човић може блокирати политичке договоре који не буду укључивали његов ХДЗ као део решења, што је, уосталом, већ најавио.

У таквој ситуацији, сви политички актери у Српској имаће довољно времена да се сами са собом и другима добро “забаве”, те да једни другима сабирају и одузимају функције које би желели, што у РС што на нивоу БиХ. А како такве, а и веће политичке забаве нема без главног “забављача” Александра Вучића, као ни без Ивице Дачића који је је и дословно забављао социјалисте на једном од завршних митинга у Српској – извесно је да политичке забаве неће мањкати. Дакако, и хрватски “забављач” Андреј Пленковић се већ током предизборне кампање Човићевог ХДЗ-а повремено укључивао у целу ту “забаву”, а сада ће то чинити још и више. И ту, наравно, неће бити крај.


Извор: НСПМ

Оставите коментар

Оставите коментар на Избори у Српској – биће забаве за све

* Обавезна поља