U vladi Kantona Sarajevo od tri Ustavom zagarantovana ministarstva, Srbima je pripalo samo jedno, a i to jedno zauzeo je Hrvat. Kako je u Politici od 10. marta objasnila dopisnica iz prestonice BiH: „Draško Jeličić koji je u kantonalnu skupštinu ušao kao hrvatski poslanik, iz nje je izašao kao srpski ministar“.

Taj čas Srbin, čas Hrvat, već prema bošnjačkim potrebama, ne dolazi iz nacionalno-verske SDA, nego iz građanskog Demokratskog fronta. A njegova, bajagi građanska, stranka i ne drži do nacionalnog identiteta, prezire „nacionalne torove“, grozi se od nacionalizma, sem kada dolazi iz većinske nacije u formi bosanskog unitarizma. Uostalom, predsednik DF je Željko Komšić – predstavnik Hrvata koga su izabrali Bošnjaci. Ništa neobično za prilike u Federaciji!

Pre nekoliko godina dva Bošnjaka su se kandidovala kao Srbi uprkos prepoznatljivo muslimanskim imenima, i kao takvi bili i izabrani. Da nije bilo prethodnog popisa stanovništva na kome se se deklarisali kao Bošnjaci, teško bi bilo formalno im stati u kraj. Ali, i oni su mogli da objasne da je u Sarajevu ostalo toliko Srba da ih naprosto ne dotekne ni za poslanike.

Ko se još seća i pominje da je sve počelo već ’90. neustavnim izborom Alije Izetbegovića za prvog predsedavajućeg Predsedništva, iako je to čelno mesto bilo zakonom predviđeno za kandidata sa najvećim brojem glasova na izborima, a to je ubedljivom većinom bio Fikret Abdić. Nema nikakve sumnje da on ne bi zaratio i da bi te presudne prve dve godine ’90-’92. pod predsedavanjem menadžera „Agrokomerca“ i kladuškog Babe, izgledale drugačije nego pod islamistom Alijom. Ovaj potonji je nastavio sa prevarama i od zakonom precizirane jedne plus jedne godine ostao punih deset.

Kada je Hrvat Stjepan Kljujić trebalo da ga zameni već krajem ’92, Alija je, dilom sa HDZ-om, ovog probosanca privremeno zamenio za Herceg-bosanca Miru Lasića, da bi produžio svoj ionako nezakoniti manadat. Lojalni Pepi umesto na čelu kolektivnog šefa BiH dobio je tajm aut. A kada je krajem ’94. došao red na Srbina, Alija se već toliko bio usedeo da Mirku Pejanoviću nije ni palo na pamet da se pozove na ustavni zakon o nacionalno rotirajućem predsedavanju Bosnom.  Da se držalo ustava, Alija bi morao šest godina da čeka drugi muslimanski mandat. Prvo dve Abdićeve godine pa još po dve srpske i hrvatske, a u međuvremenu bi se suočio sa neizvesnošću na novim izborima.

Kada se danas evociraju uspomene na prve dve, još uvek mirnodopske, godine višestranačke BiH, pamte se samo majorizacija srpskih poslanika u Skupštini BiH i referendum o secesiji protiv volje ustavno ravnopravnog srpskog naroda. Zaboravlja se da je na referendumu i takvom neustavnom, u stvari odlučeno da BiH ostane u zatečenom statusu. Secesionisti su naprosto poraženi na referendumu!

Alija Izetbegović proglašava lažne rezultate referenduma o nezavisnosti BiH, Sarajevo 01.03.1992. godine

Prema rezultatu tog tzv. građanskog referenduma prvog marta, koji je onomad proslavljen u Sarajevu, BiH je donela odluku da ostane sa Srbijom u skraćenoj Jugoslaviji. Za secesiju je bilo zakonski potrebno da na referendum izađe dve trećine građana BiH, a u Sarajevu je zvanično prebrojano da ih je bilo manje. Umesto neophodnih više od 66 odsto, bilo je nedovoljnih 63,7 odsto. Secesionisti su neosnovano počeli da slave pobedu, a Skupština BiH nikada nije proglasila nezavisnost. Na srpski protest odgovorio je austrijski ministar Alojz Mok: „Evropa bi priznala secesiju i da je bilo i samo 51 odsto“.

Da su muslimanski, hrvatski i evropski političari poštovali Ustav BiH, istorija bi krenula nekim drugim tokom. Verovatno boljim, jer gorim nije mogla. Ovo nije tzv. alternativna istorija, ove činjenice su deo stvarne istorije prvih laži, prevara i falsifikata na kojima je postkomunistička i još mirnodopska Bosna „nakrivo nasađena“. Uz visoko pokroviteljstvo tzv. međunarodne zajednice, muslimansko vođstvo je stvorilo bespravno stanje političkog keč-ez-kečkena u kome je dozvoljen svaki udarac na Ustav.

Na takvim temeljima kasnije tokom rata bilo je moguće napraviti muslimansku vojsku koja se zove Armija BiH, a protiv nje se bore VRS i HVO, i oslobađa teritorije na kojim većinom žive Srbi i Hrvati. Moguće je stvoriti ratnog šefa države kojeg niko nije izabrao, koji zastupa jednu od ratujućih strana i koga ne priznaju dva od tri naroda . Zato, evo, i četvrt veka kasnije loši temelji ljuljaju BiH iz dana u dan: danas je to koronavirus, juče – migranti, prekjuče – atlantske integracije, dan pre – stranci u ustavnom sudu…

Slučajeve s početka teksta, eto, i ne nabrajamo kao jedan od povoda dnevnih potresa. Zanimljivi su, međutim, kao tačka susreta Alijine vizije Bosne po Islamskoj deklaraciji („muslimani kada postanu većina treba da nametnu šerijat“) i vizija Bosne po građanskom Demokratskom frontu („poslanik ili ministar može formalno da bude i Srbin ili Hrvat, pod uslovom da je stvarno musliman i Bošnjak koji se predstavlja kao građanin i Bosanac).

Veliku sintezu je na nedavnom partijskom kongresu obrazložio Bakir Izetbegović. Nacionalno-verska SDA otvoriće se prema bosnoljubnim Srbima i Hrvatima. Elem, ako Dodik i Čović neće unitarnu BiH, možda hoće njihovi narodi koji su ih izabrali. Opet stare obmane i samoobmane koje je izvodio stari Izetbegović i BiH nakrivo nasadio, a naslednici nastavili krivom stazom velikog vođe i sveli je na današnje niske grane oslonjene na ino-protektorat.


Izvor: Sve o Srpskoj

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Izetbegovićske podvale i nakrivo nasađena Bosna

* Obavezna polja