milanko seklerŠta reći o čoveku koji početkom 21. veka poredi sebe samog (čak i da je u šali, a nije!), sa čitavom institucijom, i to ne nekom nacionalnom (to je već davno uništio, što on, što prethodnici!), već onim međunarodnim i najmoćnijim, kao što je na primer MMF?!

To je sasvim razumljivo, ako se podsetimo da je taj isti čovek odrastao i politički se formirao i stasao u partiji, koja se u potpunosti poistovećivala – i dan-danas se poistovećuje! – sa svojim moćnim i velikim liderom (preko 120 kilograma težine, i oko 2 metra visine!). To je nasledio i naučio baš od tog svog „pravog, prvog i jedinog“ političkog „oca“! Visinu već ima, ali kilažu još nije dobio!

Prvi znaci da je ovaj čovek nekako „drugačiji“ od ostalih na političkoj sceni Srbije, kada se radi o strukturi njegove ličnosti (Id, Ego i Super-ego), pojavili su se pre dve godine, tačnije, onda, kada je duvao i „naduvao“ sopstvenu funkciju prvog potpredsednika vlade, čineći je tako, većom i uglednijom, i od pozicije samog predsednika vlade.

Kada bi on, na primer, bio izabran za predsednik neke mesne zajednice u Srbiji, on bi i sa te pozicije, imao višu funkciju, i od predsednika države! Kod njega bi i tada dolazili investitori iz celog sveta, a mesna zajednica bi procvetala i prosperirala, kao sada što napreduje i prosperira cela Srbija!

Više niko i ništa ne može da učini za njega. Kasno je za bilo šta. Previše bi sve to koštalo sve nas! Niko, čak ni od njegovih silnih prijatelja iz belog sveta, neće da rizikuje previše, i pokušava da „spasava redova Rajana“! Jedino nam preostaje da čekamo da se vazduh u velikom balonu iznad njega, u kome, kao u cirkusu nastupa – a koji je sam sebi naduvao vrućim vazduhom, i tako se uspeo visoko nad nebom Srbije – ohladi i da se taj balon, polako, i po njega, i po nas, bezbedno, spusti!

Teške i sve teže melodramske uloge, koje u poslednje vreme sebi dodeljuje, u dramskim komadima koje sam i smišlja i piše, sve su eksplicitnije i punije onih „teških“ i gotovo „pornografskih“ sadržaja, užasno upečatljivih, snažnih, plačnih, i emocijama nabijenih!

Rezultati i uspesi koje pri tome, kako on sam kaže, „postiže“, sve su neverovatniji, veličanstveniji i neopisiviji, i ceo svet im se klanja i divi, ceo svet posrće pod teretom tog „samo njegovog uspeha“, koji samopregorno čini, žrtvujući se nesebično za sve nas, i svet u celini!

Svetska ekonomija kleca, pod teretom novoformirane moći i snage zahuktale srpske privrede, koja toliko snažno grabi napred, da se ne zna, ko će sve, ko se na vreme ne skloni sa njenog puta, morati da strada, pod njenim točkovima uspeha! Niko ne sme da nam stane na „zacrtani“ put, i sve više njih uviđa, da je bolje da sa njim i Srbijom budu prijatelji nego neprijatelji, mada on sam uvek, u poslednje vreme, izjavljuje da je sa njim nemoguće biti neprijatelj, jer on to jednostavno ne želi i ne dozvoljava!

Njemu su svi sada prijatelji, isto onako, kao što su mu, pre samo 15-tak godina, svi na ovom belom svetu bili neprijatelji, zaverenici i izdajnici!

beograd-na-vodi-21

A on, sve češće mora, dok vrši ovu svoju tešku „misiju“ velikog mučenika i pokajnika, da odlazi na istorijski važna putovanja i posete najmoćnijim državama Evrope i sveta, na kojima preko svake mere i dobrog ukusa hvali moć, sposobnost i mudrost svojih zatečenih domaćina, uzalud se nadajući da će slične reči hvale, i oni uzvratiti njemu, makar i zbog čiste kurtoazije domaćina. Naravno, to samo u onim slučajevima, u kojima domaćini iz nekog razloga ne uspeju da se na vreme sklone i sakriju od njega, i izbegnu direktni susret sa njim! To je ujedno i prilika da svi vidimo, ko je od stranih „političara i birokrata“ trenutno skrajnut, i u teškoj nemilosti zvanične politike svoje zemlje, pa zato po toj teškoj kazni, mora da sa našim „ekonomskim“ čudom i genijem sedi i razgovara, i pravi planove za budućnost koja ne postoji!

Monolozi su mu sve duži, govor je sve besmisleniji, a naš napredak je sve uočljiviji i prepoznatljiviji u celom svetu! Više niko u Srbiji nema, a i ne sme da ima tu dilemu, na kom se putu nalazi Srbija, i gde taj put vodi sve nas!

Njegov bezrazložni i besmisleni strah od nekada moćnih političkih protivnika, podseća na „strah od letenja“ Erike Džong. Ko se još seća i zna o čemu se radi u knjizi pod tim imenom, ove žene autora, znaće o čemu pričam. Snaga iznenadnog talasa progresa i razvoja, koji je njegova „svemoć“ pokrenula, lomi staru i nemoćnu Srbiju, i poput orahove ljuske, se poigrava sa njom.

„Svakog dana, u svakom pogledu, sve više napredujem“: to su reči kojim počinje svaki novo jutro našeg junaka, kao i glavnog junaka filma „Sećaš li se Doli Bel“, na svom putu konačnog odrastanja i sazrevanja! On o sebi već misli kao o legendarnoj istorijskoj ličnosti Srbije, a to, na radost svih nas, ipak je više nego dobar znak, jer to znači da je on sebe već izmestio iz današnjice i stvarnosti, i da će Srbiju ipak uskoro prepustiti njenoj budućnosti i sudbini, kakva god da je!

Drugim rečima, on je već nas sve napustio i ostavio, samo što to mi još ne znamo, ne osećamo i ne vidimo! Ali će inercija, koju je taj „kolos“ pokrenuo na svom putu velike svetske „misije“, još dugo da lomi našu krhku i nejaku otadžbinu Srbiju, i to u svakom njenom segmentu. Njegova moć i značaj su prevazišli moć i značaj njegove sopstvene države i naroda. Bože moj, kakva je šteta za celokupni svet i čovečanstvo, da tako sposobnom čoveku, kao što je on, dodeli ovako malu i nebitnu otadžbinu, kao što je danas Srbija, koja ga niti razume, niti mu može biti od pomoći, na tom putu njegove svetske misije i slave!

Primećujem, da sve više ljudi iz njegovog neposrednog okruženja, kada se zajedno sa njim pojave u javnosti, ili zateknu ili penju na neku scenu ili binu, počinju da zastajkuju, da idu pognute glave, i guraju se za ona manje uočljiva mesta, negde na samom kraju ili u poslednjem redu, što dalje od njega, jer više ne žele da budu, kao nekada, samo što bliže njemu, što bliže izvora moći i snage! To je prvi dobar znak – da niko više ne može da održi korak sa tim „misionarom i vizionarom“, i da niko ne može da prati njegov „tempo“ i pravac! Preokret se upravo dešava sada, tu pred vašim očima, a vi toga niste ni svesni! Radujte se, jer blizu je dan, kada će sve ovo konačno nestati i prestati!

Nije ni čudo da se sve to dešava, baš dok se najveći deo naroda Srbije, vozi najboljim „domaćim“ mercedesima napravljenim u pančevačkom „Ikarbusu“, na putu prema nekoj od mnogobrojnih domaćih turističkih destinacija, a kako bi od Srbije dobili subvencionisani godišnji odmor, odnosno „vaučere“ u vrednosti od 5000 dinara, i da je sve više onih koji se iz tog slatkog sna bude, i kojima je sve jasno!

Svi se danas u Srbiji, dok se tako klackaju u prepunim mercedesima „domaće proizvodnje“, na putu za odmor na domaćim destinacijama, od posla kojeg su ili izgubili ili već odavno nemaju, sećaju se sa setom njegove izjave, od pre dve godine, da će Srbija postati „malo balkansko čudo“, kad se pojavi na svetskom tržištu, sa izvozom svojih kompjuterskih čipova i delova za avione! Kompanija koja je taj posao trebalo da u Srbiji navodno vodi bila je „Mubadala“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a svako ko je u Srbiji, tim vestima i tom projektu poverovao, kao i ja, mogao je da bude samo Ma-budala!

vucic-muhamed-alabar

I tako, dok se narod u Srbiji, letovao, brčkao i odmarao, a arapske kompanije, za to vreme, muku muče da obrade one naše silne vojvođanske oranice, na kojima su arapskim rezultatima poljoprivredne proizvodnje u Srbiji već svima pokazali kako se zemlja obrađuje u 21. veku! Svima je poznato, i notorna je činjenica, zar ne, da ne postoji razvijenija poljoprivredna proizvodnja od arapske!

Zahvaljujući vođinoj viziji, i Nemci će posle skoro 200 godina konačno Srbima pokazati kako se gaje i tove svinje! To što su naše svinje bile „hit“ izvozni proizvodi u Nemačkoj i Austro-Ugarskoj onog doba (pre 200 godina!), i to još za vreme „našeg“ turskog sužanjstva i samih početaka nezavisnosti srpske kneževine, to se niko i ne seća!

Niko više u Srbiji ne sumnja, čak ni deca u kolevci, da je projekat „Beograd na vodi“, ono što Srbiji zaista mnogo treba! Svima je jasno, da će jedna takva superlokacija, i na takvom mestu, u centru Beograda, pokrenuti privredu Srbije! Na prvom mestu, realizacija ovog MEGAprojekta, će konačno omogućiti ovolikim silnim „starletama“ u Srbiji (sve do jedne svršenim diplomcima MEGAuniverziteta, kao i mnogobrojnim savetnicama ministarstva spoljnih poslova!), da imaju najkvalitetnije moguće uslove, za svoj „teški“ i „naporni“ rad, od koga će i Srbija, u budućnosti, imati sigurno velike koristi! Do sada, one su se, dok su se „poslovno“ borile sa bogatim klijentima (Arapima i strancima iz Zapadne Evrope), morale gurati u potpuno neuslovnim i prepunim beogradskim splavovima, gde su često gubile klijente u toj silnoj gužvi, a nisu bile retke ni situacije gde su klijenti bežali uplašeni od silne „narogušene“ domaće nekulturne publike! Ovako, kada nikne „Beograd na vodi“, i sa njim niknu prateći silni i skupi hoteli, kao i preskupi restorani i klubovi, uz čitavo obilje sedišta svetskih kompanija u blizini, njima će pristup „bogatim“ klijentima biti mnogo lakši i jednostavniji, a i način eksploatacije njihovih „klijenata“ produktivniji i brži.

U „Beogradu na vodi“, zbog visokih cena, neće biti mnogo domaće radoznale „sirotinje“, koja će moći da uđe, te će se sve odvijati daleko od očiju i primitivne i zavidne javnosti Srbije! Toliko smo, kao država, bili dužni da učinimo našim, pardon, njegovim prijateljima Arapima i partnerima iz Zapadne Evrope! Kupleraj na vodi, pardon, Beograd na vodi, poslednje je što je Srbiji danas trebalo, ali će biti ono prvo, što će joj ova vlast dati!


Izvor: Stanje stvari

Komentari

Jedan komentar na „Ja sam veći MMF i od MMF-a“ na Beogradu na vodi

Ostavite komentar

Ostavite komentar na „Ja sam veći MMF i od MMF-a“ na Beogradu na vodi

* Obavezna polja