U državama koje se drže ustava kao pijan plota, vlast je podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, dok je u Srbiji to pojednostavljeno, pa se ona nalazi u rukama jednoga čoveka. Onoga ko je do pre sedam godina bio ogorčeni protivnik Evropske unije, a danas njen najveći privrženik, koji Putinu govori istinu i kad mu se ona ne sviđa, koga Muti Merkel poziva u goste zamera mu što joj se ne javlja češće, koji, kao i Muti mu, veoma ceni teorije Maksa Vebera i neprekidno ih proučava, koji propada od napora da nađe rešenje za istorijski dogovor Srba i Albanaca,oko Kosova, dok je u isto vreme zabrinut zbog polarizacije medija u Srbiji, a i koji je bio najbolji student Pravnog fakulteta u Beogradu (iako ga nešto slabo pamte studenti njegove generacije), i koji je danas – valjda kao istaknuti poštovalac izučene nauke – preuzeo svu vlast u Srbiji.

Dvadeset petog januara televizijske i radio stanice prenosile su njegovu vanrednu konferenciju za štampu na kojoj je objavio da je uhapšen Dragoljub Simonović, predsednik opštine Grocka i član glavnog odbora SNS-a, zbog osnovane sumnje da je bio nalogodavac za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića, 12. decembra prošle godine u Vrčinu. Dvojica palikuća su odmah uhapšena, sa njima i saučesnica koja ih je vozila automobilom na „zadatak“ – koja se veoma brzo našla na slobodi pošto je priznala svoju ulogu u zločinu i uplatila 50-000 dinara. Od samog početka se sumnjalo da je predsednik Grocke autor ovog poduhvata, ali se protiv njega nije ništa preduzimalo sve dok predsednik naprednjačke stranke nije odlučio da se oslobodi jednog od svojih bliskih saradnika, uz dramatično upozorenje ostalim članovima da članska karta nikoga neće osloboditi od odgovornosti, nastupajući te večeri 25. januara u ulozi predstavnika za štampu pravosudnih organa.

Nekoliko dana pre toga grupa profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, koja se pridružila protestima „Jedan od pet miliona“, objavila je spisak još nekoliko Vučićevih postupaka kojima on očigledno krši Ustav.

On je nedavno najavio značajne promene u našem Krivičnom zakonodavstvu i kaznenoj politici, iako to uopšte ne spada u nadležnost predsednika države, već Narodne skupštine.

Isto tako se poneo i u trenutku kada je ministar policije ponudio ostavku a on odbio da je prihvati, iako to takođe nije u njegovoj nadležnosti, nego predsednika Vlade, ministara i, opet, Narodne skupštine.

Poznat je i po tome što kad, po sopstvenom nahođenju, želi da skine sumnju za nekoga za koga se interesuju istražni organi – on daje izjavu kako taj nije krivično odgovoran, mada je jedino sud pozvan da se o tome izjasni.

Vučićeva konferencija povodom hapšenja Simonovića – YU Tube

Još je mnogo gore što se pojavljuje i kao tužilac, pa na sva zvona najavi progon nekog bogataša i najavi njegovu osudu. Više puta se, međutim, pokaže da za krivicu nema dokaza pa se na kraju donese oslobađajuća presuda. Koja znači i da će osumnjičenome i suđenome biti sve vrćeno i još da će mu biti isplaćena odšteta. Najnoviji takav slučaj je oslobađajuća presuda za Dragoslava Kosmajca, koga je Vučić, tadašnji predsednik Vlade, 2014. godine optužio kao najvećeg narko-dilera u Srbiji, a koga je četiri godine kasnije sud oslobodio svake krivice.

Od predsednika Srbije mogu se čuti i izjave o tome kako napreduje neka istraga, iako je, prema Ustavu, tužilaštvo državni organ koji goni počinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela.

Zamerka profesora Pravnog fakulteta odnosi se i na njegovo nepoštovanje člana 111 Ustava, prema kome Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije.

A kako to čini Aleksandar Vučić?

Umesto da, kao Tomislav Nikolić pre njega, podnese ostavku na mesto predsednika stranke i nastoji da bude predsednik svih građana Srbije, on ostaje prvi čovek naprednjaka i svoj položaj u državi koristi za jačanje te stranke a ne na korist svih građana. Stoga on smatra da je sasvim prirodno, da nastupa kao nosilac izborne liste na svim izborima u zemlji, od parlamentarnih do lokalnih.

Kako je veoma spreman na saradnju sa zapadnim moćnicima, to oni nemaju nikakve zamerke na Vučićevu diktaturu niti će im smetati što u Srbiji nema vladavine prava sve dok on poslušno ispunjava sve što od njega zatraže.

Dosta je naših ljudi koji počinju da ga porede sa Josipom Brozom, a ima i onih koji misle da više liči na Miloša Obrenovića ,,mada teško mogu da nađu zajedničke crte u odnosu na državne poslove, već više na osionost, samovolju i preziranje političkih neistomišljenika“.


Izvor: Stanje stvari

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Kako „najbolji“ student prava poštuje Ustav

* Obavezna polja