lekovi_ocp_w380_h228Zdravstveni sistem Srbije, kao nesumnjivo najgori u Evropi, a ni na afričkom tlu se ne bi ubrajao u kvalitetnije, mnogo košta, a malo vredi, pa kao takav, svakako zaslužuje obimniju analizu i diskusiju. Pomenuti sistem sačinjavaju 4 strane: 1) pacijenti (potražuju i plaćaju usluge), 2) zdravstveni radnici (oni koji pružaju zdravstvene usluge), 3) politika (akter u udomljavanju partijskih kadrova) i 4) trgovci (belosvetski mešetari i prevaranti koji trguju lekovima i opremom ali i stvaraju nove bolesti za koje će prodavati lekove). Od ova 4 segmenta zdravstvenog sistema, nezadovoljni su pacijenti i zdravstveni radnici, a zadovoljni su političari i trgovci. Kakav apsurd?!? Kada bolje pogledamo konstelaciju činjenica, shvatićemo da se novac uzima i od korisnika zdravstvenih usluga i od onih koji ih pružaju, dok u krajnjoj liniji profitiraju političari i trgovci. Koncizan obrazac za rešenje krize u zdravstvu je: proterati iz zdravstvenog sistema politiku i biznis! Pogledajmo kako to sve funkcioniše! Pacijenti, kojih je u Srbiji sve više i više, iz poznatih razloga, su dužni samo da plaćaju, a niko ih ništa ne pita. Oni nemaju nikakvog učešća u donošenju zakona, pravila, pravilnika, kadrovskih rešenja, odabiru farmaceutskih kuća, nemaju mogućnost da biraju između državnog i privatnog sektora u okviru svog osiguranja… A trebalo bi! Redovni korisnici zdravstvenih usluga, pacijenti oboleli od hroničnih i teških bolesti, bi morali da imaju svoje predstavnike na svim mestima gde se donose bitne odluke za organizaciju zdravstva. Morali bi i da imaju uvid u finansijske tokove novca zdravstvenog fonda. Sadašnje zaštitnike prava pacijenata možemo da smatramo za karikature jednog nakaradnog sistema, jer to obično bude šurak, snajka ili kum nekog političara i taj formalni zaštitnik često ne živi ni blizu grada u kome je ustanova koja ga plaća, tako da bolnica, npr. u Majdanpeku (slučajno naveden primer – ne tvrdim da je baš u toj bolnici tako), plaća pravnika na ovoj funkciji koji živi npr. u Beogradu (opet sasvim slučajno) i baš ga nešto zabole za pacijente iz Majdanpeka. Dakle; sami pacijenti moraju da učestvuju u organizaciji i da budu potencijalni inicijatori za izmene u sistemu zdravstvene zaštite. Moraju da imaju uticaj na kadrovska rešenja u svim strukturama zdravstva, jer je logično da i biraju onog koga plaćaju. korupcija-u-zdravstvu Većina zdravstvenih radnika je odabralo ovu profesiju iz humanih razloga ali ima i onih koji su, još davnih čobanskih dana svoje karijere, priželjkivali da jednog dana, u belom mantilu, prezrivo pogledaju komšiju iz sela. Ovi drugi, kasnije dobijaju fantastičnu mogućnost ostvarenja svojih snova i to više nego što su priželjkivali, jednostavnim učlanjenjem u stranku koja drži zdravstveni resor, što nam garantuje budalu na čelu zdravstvene ustanove i bilmeze na čelu pojedinih službi, a šta jedna budala zamrsi, sto pametnih ne mogu da razmrse. Dakle, nikakva politička stranka ne bi smela da ima upliv u kadrovska rešenja i organizaciju u zdravstvu. Odluke o rukovođenju bolnicama, morali bi da donose zajedno predstavnici pacijenata i zdravstvenih radnika te ustanove. Zdravstveni fond političkim strankama na vlasti (govorim o Srbiji) služi kao siguran izvor podmirivanja partijskih i ličnih potreba. Svaka nova vlast znači jedan novi talas nemedicinskih radnika u zdravstvu, koji su zadužili partiju na ovaj ili onaj način. Realna potreba nemedicinskih radnika u zdravstvu je reda veličine 8%, a prema zvaničnoj statistici, u Srbiji ih ima oko 45%, dok nezvanično, procenat nemedicinskih radnika, računajući masivnu administraciju, davno prevazilazi 50%, što je totalno neodrživo. Dakle, sve nemedicinske radnike, počev od kuvarica i spremačica u bolnicama, pa sve do glomazne administracije u ministarstvu zdravlja, zdravstvenom fondu i po ustanovama, treba svesti na neophodnih 8%. Sistem kontinuirane zdravstvene edukacije kao osnov licenciranja, pod hitno treba demontirati, jer se njime nameće obaveza zdravstvenim radnicima da budu kooperativni sa predstavnicima farmaceutskih kuća koje finansiraju seminare, kongrese i druga nepotrebna putovanja, gde se osim hrane, pića i švaleracije po hotelima, zdravstvenim radnicima nudi deo plena, ako učestvuju u dilovanju lekova sumnjivog kvaliteta i neproverene efikasnosti. Na perfidan način, pakt između zdravstva i trgovačkog lobija u farmaciji, pretvara lekare u masovne ubice i monstrume, koji će trgovcima obezbeđivati više kupaca. Ova sprega se mora prekinuti! Na kraju, zdravstveni radnici u pravom smislu tih reči (koji su u toj profesiji iz humanih ubeđenja, a ne iz čobanskih predrasuda), moraju biti aktivno uključeni u kontrolu prehrambenih namirnica, kontrolu vode koju pijemo, vazduha koji dišemo, zemlje na kojoj uzgajamo poljoprivredne kulture. Ja se zapričah, a vi razmislite! O načinima ostvarenja ovih ciljeva ćemo neki drugi put, a sada očekujem korisne sugestije i razvoj diskusije.


Izvor: Vaseljenska TV

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Kako operisati zdravstveni sistem Srbije

* Obavezna polja