Kresović 1Ministri bez moralne i lične odgovornosti

Srbija je u ekonomskom protektoratu i političkom „kondominijumu“ interesnih sfera SAD, Nemačke i Velike Britanije uz bočne uticaje Italije, Francuske i Ruske federacije. Srbija već 13 godina je ekspozitura interesa strani vlada, mafije i svih nasleđenih fenomena i prakse Miloševićeve vlasti. Ministri u Srbiji sebe vide kao „gospodare“ a trebali bi da budu „sluge“ građana i nacionalnih i državnih interesa. Ministri u Srbiji pokazuju bahatost, samoživost i tretiraju javnost kao „sivu masu“. Ministri preko svojih struktura prave sebi u medijima reklamu i podižu rejting moćnih i bezgrešnih uz ismejavanje birača i zdrave pameti i logike.

Ministri polažu zakletvu državi i narodu u parlamenatu, a sami vrše drastično ponižavanje parlamenta jer vrše veliki pritisak u donošenju mnogih koruptivnih zakona ili uredbi u radu vlade. Ministri u vladi funkcionišu kao „poslušnici“ svojih lidera ili su i sami lideri, pa osećaju da im „niko ništa ne može“ sve do pada s vlasti. Nivo profesionalnog i etičkog kod većine ministara u vladama Srbije tokom proteklih dve decenije i danas je ispod nivoa političke svesti prosečnog birača koji je i poreski finansijer te iste vlade i ministara. Mnogi ministri zbog afera, ličnog razvarata u privatnom životu, korupcije, prevara i medijskih obmana u državama od reda, zakona i tradicije bi bili izopšteni, na robiji ili kao u Japanu od srama bi izvršili „hari-kiri“.

Biti ministar u Srbiji je znati „plivati“ u vrhovima partije ili tabloidima uz veliku količinu političkih i javnih obmana. Ministri koji su bez pokrića potrošili novac građana Srbije uz obmane bili bi procesuirani i javno žigosani. Praksa je u Srbiji da moralno posrnuli ministri postaju „face“ i „lažne veličine“. Ako bi realno napravli analizu odgovornosti kabineta i ministara u poslednjih 13 godina onda bi u svakoj vladi do trećine ministara trebalo da bude procesuirano i proverana imovina bez prava da se više politikom i javnim delatnostima bave. Praksa je pokazala da moralni posrnuli ministri i političari kasnije dobijuju „novu“ šansu za povratak u vlast, politiku ili ponovo postaju ministri.

ana-bekuta-milutin-mrkonjic-1351558481-224639

Odsutnost političke i geopolitičke realnosti

Ministri u vladi Srbije ne znaju realno strateške državno-nacionalne interese i ciljeve Srbije, već samo parcijalno deo partijskih i više ličnih interesa. Nizak je nivo političkog znanja naših ministara i premijera o političkoj istoriji Srbije, geopolitičkoj realnosti, definisanju strategije. Mali broj ministara u vladi je sposoban da nacrta „nemu kartu“ Srbije, da na nemoj karti pokaže najznačajnije resurse države u kojoj žive i zastupaju njene interese. Moglo bi se i to oprostiti, ali ne i moralno posrtanje jednog pristojnog broja ministara u Srbiji koji je sastavni deo organizovane korupcije i kriminala.

Afere, korupcija skandali

vucicdinkicLideri vladajućih partija neće da sagledaju rasipanje državnog novca svojih ministara, lično bogaćenje, sukobe interesa ili povezanost sa kriminalnim strukturama. Kada se dođe do afera i apsurdnih situacija sporni ministri se „tiho“ povlače ali se praksa nastavlja. Ministri „prodaju“ nacionalne i državne interese stranim kompanijama, vladama uz uzimanje provizije. Novac od koruptivnih poslova se prebacuje na privatne račune ili ulaže se u partijsku kasu.

Treba da se pitamo ko je od ministara, od 2000.godine, odgovrao za promašaje, utaje ili sukob interesa na način kako se to radi u državama EU. Sukobi interesa posebno su bili kod premijera Mirka Cvetkovića, u kabinetu dr Koštunice ali i u kabinetu Ivice Dačića. Minstri nisu eksperti već političari, praktičari i odogovorni pred parlamentom i javnošću. Odogovrnost prema javnosti je najslabija. Ministri se najviše u Srbiji „plaše“ svoje partije jer ih ona predlaže u vršenje vlasti ili ih skida s vlasti.

Prihvatanje protektorata kao realnosti

Opredeljenje sadašnje vlade Srbije da preuzima strane eksperte u vladu, ili kao savetnike za državne poslove, je jasan znak političke slabosti, nezrelosti i smanjenja državne i nacionalane odgovornosti. Stranci ili oni koji dolaze „na privremeni rad“ u Srbiju, a imaju i strano državljanstvo nemaju nikakve odgovornosti sem novčanih interesa i zastupanja stranih kompanija, vlada i ekonomija. Prihvatanje „stranaca“ na ključne pozicije ekonomske vlasti u vladi Srbije pokazuje i nedostatak nacionalne etike i samopoštovanja i priznanja da vlada ne može da okupi oko sebe najbolje, stručne i moralno i patriotski definisane.

Dacic pevaDanas je patriotizam u vladi sinonim za visoku odgovornost, hrabrost i lično poštenje. Srbija je imala „hrabre“ domaće „strance“ poput ministra finiansija Božidara Đelića koji je bio deo stranih interesa u Srbiji i za kratko vreme se lično obogatio i napustio Srbiju. Isti je slučaj i sa bivšim guvernerom NBS Jelašićem i drugima. Oslanjanje na uticaj iz inostranstva vlada Srbije priznaje da je Srbija u ekonomskom „protektoratu“ i političkom „kondominijumu“ odnosno vlasti najmanje dve ili tri strane vlade i moćnih kompanija koje utiču na političke odluke u Srbiji.

Vlada priznaje da sama nije sposobna da upravlja državnim poslovima, već su je potrebni stranci da „vladaju“ resursima i interesima Srbije. Treba očekivati dalji pad ekonomskog nivoa Srbije, male plate i nadnice, prodaju nacionalnih resursa i strogu kontrolu nacionalnih interesa Srbije koji se na taj način „utapaju“ u interese država-vlada ili zainteresovanih kompanija. To je uvod u forme tihe „okupacije“ Srbije i priznavanje da vlada Srbije preko „stranaca“ i moći stranih vlada i ambasadora gubi značajna i suštinski deo svoje suverenosti i autonomnosti.


Izvor: Vidovdan

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Kakvi su ministri i vlade u Srbiji?

* Obavezna polja