Kresović 1Vlada marioneta i poslušnika

Srbija je od 2000. godine imala „marinetske“ kabinete i vlade sastavljene od političkih protivnika Miloševića i njegovih sledbenika. Uticaji ambasadora moćnih država bili su  na sastavljanju vlade i vladajuće parlamentarne većine. Vlade od 2001. do 2008. godine imale su vlast DS, DSS i G 17 plus. One su imale zadatak ubrzane privatizacije po „Čikaškoj“ neoliberalnoj školi uz korupciju i politiku podele plena.

Vlada DS, SPS i G 17 plus overena je od amabasadora SAD, Velike Britanije i Nemačke u Srbiji. Ova vlada trebala je da postigne „pomirenje“ DS i SPS i da tako SAD za svog saveznika dobiju SPS i Ivicu Dačića. Mlađen Dinkić je bio nemačko-britanska osovina uz podršku krugova u MMF o EBRD-u. Lider ove kolacije je bio i šef države Boris Tadić koji je „vešto“ odigrao ulogu nacionalnog „pomiritelja“ dve zaraćene partije SPS i DS. Lider SPS-a dobio je zadatak da bude potpredsednik vlade i ministar policije i da tako ojača svoju poziciju uz podršku SAD i struktura bezbednosti koji se bore protiv mafije i terorizma, a to su FBJ, CIA i NSA.

Koalcija Tadić-Dačić-Dinkić bila je ekipa početka i najveće bure globalne ekonomske recesije i krize u Evropi i EU. Interes SAD i njenih saveznika u Srbiji bio je da preko kontrole vlade Srbije postignu kontrolu mafijaških katrela na Balkanu i sa Balkana i iz Srbije i pripreme terena za „amputaciju“ Kosova iz Srbije bez otpora. Velika Britanija je u ime političkih struktura SAD i uz podršku Nemačkih diplomatskih i drugih interesa dobila zadatak da „pacifikuje“ SRS koja je jačala, neutrališe dr Šešelja i pripremi „otpadnike“ iz SRS za fazu evro-atlantističkog kursa.

Kopernikanski obrt Srbije prema EU

Taj put je realizovan formranjem SNS kao everoatlantističke partije.Tako su dve partije koje su bile kritičari EU i SAD pre, svega SPS i SRS, dobile novu ulogu. SPS je kao deo vlasti postao „stub“ evropskog puta Srbije. SNS je dobila ulogu lidera evropskog puta Srbije. Izbori 2012. godine stvaraju novu realnost vladu SNS-SPS-G 17 plus (URS). Srbija ima slabu opoziciju pre svega onu evroskeptičnu, oličenoj u politici DSS, zatim SRS kao vanparlamentarnoj stranci i NVO i organizaciji „Dveri“ i delu SPC. Sve u svemu politički potencijal 10-15 odsto biračkog tela.

Samo 2007. i 2008. godine EU je imala svoje kritičare kod 60 odsto pripadništva moćnih partija poput SRS, SPS, DSS. Situacija se za par godina radikalno promenila i uloga SPS, SNS. SAD i Nemačka stvorile su snagu SPS-SNS gde im u ovom času nije potrebna u vlasti DS i URS zbog korupcije, sukoba i nteresa i pogrešnih poteza Borisa Tadića i Mlađena Dinkića. Ali to je samo privremeno za neki kratak period kada će obe partije biti deo novih političkih evrpskih saveza u Srbiji. Sada je i igri moć SNS i Aleksandra Vučića kao „oca“ vlade i Ivice Dačića kao „krunisanog“ premijera kome je Vučić dao krunu za privremeno, kao i krugovi u SAD i EU.

Uvozna vlada kontrolisane politike

SNS pokušava da napravi vladu po potrebi trenutnih političkih interesa i sugestija prijatelja sa Zapada. Tako Srbija treba da dobije vladu koju nikada nije imala. Vladu stranog uticaja „poslušnika“ raznih stranih „otpadnika“ i domaćih političkih sledbenika kao „vojnika partije“. Budućnost stare-nove vlade je u periodu od najviše godinu dana, i manje do novih izbora sa namerom da se istisne SPS i da SNS po prijateljskim savetima napravi novu vladu sa svojom većinom uz mogućnost novih veza sa DS i URS kad dođe vreme.

Rekonstruisana vlada uz strane „eksperte“ i viđene „otpadnike“ sa političke scene EU jeste dobijanje datuma za početak pregovora o članstvu u EU i pokušaju da se „napuni“ državna kasa koja je na izdisaju. Sada je unutar vlade Srbije „diskretan“ sukob interesa SPS i SNS ali i unutrašnje borbe u obe partije za podelu „političkog plena“ i pozicioniranje stranačke infrastrukture. Ivica Dačić je taj koji će raspustiti sadašnju vladu i poslaničku većinu onda kada to bude bilo procenjeno i dogovoreno.

vlada-srbije2

Životna igra Aleksandra Vučića?

Aleksandar Vučić je dobio svoju „životnu šansu“ i podršku u EU, a Ivice Dačić je ima u SAD. Mlađen Dinkić je svojim potezima oko blokade „SIMPA“ koji je pod kontrolom SPS-a pred silazak s vlasti zadao teži udarac koji ide u prilog jačanju SNS i budućim interesnim dogovorima Dinkića i Vučića. Slično je i sa odnosima lidera DS Đilasa i Vučića oko projekta „Beograd na rekama“. Istina SPS može srušiti Đilasa kao gradonačelnika, ali im se to sada ne isplati zbog profita i uticaja koji SPS ima u Beogradu. Nemačka i i SAD žele prozapadnu i proevropsku vladu koja će realizovati sve dogovoreno oko Kosova i državnog odvajanja Srbije od Kosova.

Drugi razlog je kontrola mafijaških kanala koji preko Srbije prelaze u EU. Treći razlog je dominacija politike EU i SAD u odnosu na politiku Ruske federacije u Srbiji i prema vladi Srbije. Četvri razlog je širenje uticaja Hrvatske na Balkanu pre svega ekonomski i pozicija Srbije kao tržišta tzv. „Ološ ekonomije“. Pošto je Srbija visoko zadužena država, sa visokom stopom nezaposlenosti, korupcijom koja je liderska u regionu kao i sivom ekonomijom, jasno je da je strategija “ološ ekonomije“ prioritet. Srbija ima još potencijala koji su značajni za moć pojedinih kompanija i vlada. Pre svega agrar, energetika, nekretnine, rudna bogatstva i znanje kroz „odliv mozgova“. Čitava operacija unutrašnjeg samorazaranja Srbije može trajati narednih tri do pet godina.


Izvor: Vidovdan

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Kakvu Vladu Srbije žele Nemačka i SAD?

* Obavezna polja