Геополитичка ситуација мења се из дана у дан, због чега смо приморани прилагођавати се у домену процена потенцијалних опасности. То да је на простору Србије и Босне и Херцеговине увелико започета дестабилизација са циљем поновног запоседања овог простора од стране „НАТО јастребова“ данас је опште препозната чињеница. Кључно питање је само: када ће наступити ескалација дестабилизације?

У том домену моја последња процена била је везана за крај маја и почетак јуна месеца, а везано за Светско фудбалско првенство у Русији. Простим следом препознавања матрице деловања западних хегемона поводом Зимских олимпијских игара у Сочију, или прецизније тајмирање операција у моментима када су Владимиру Путину биле „везане руке“ због светских спортских дешавања, могли смо проценити како ће и фудбалско првенство бити идентично искоришћено.

Морам подсетити јавност како сам у првим данима украјинских протеста, темпираним током ЗОИ у Сочију, указао како је претходна блискоисточна „криза“ манипулативно продукована само како би се Путин позивао на међународно право, на опште принципе функционисања међународне заједнице и остало. Циљ је био да се укаже на његову недоследност у односу на тада увелико припремано украјинско жариште.

Но, Путин је показао како уме користити идентичне методе као и његови западни противници. Анектирао је Крим, а на источним деловима Украјине успешно је применио неконвенвенционалне облике ратовања и успоставио стабилну контролу над делом украјинске територије (без употребе руских конвенционалних снага). Но, остаје чињеница да због светског такмичења у зимским спортовима није могао правовремено реаговати и предупредити оружано сукобљавање на руским границама, а шта и јесте био примарни циљ његових противника.

Како сам одмах устврдио стварни циљ „НАТО јастребова“ било је елиминисање Русије из наредне фазе геостратешке операције – на простору Ирака и Сирије, и то се показало као успешно осмишљена стратегија. Башар ел Асад се морао сам сналазити у изузетно тешкој ситуацији све док Путин није успоставио контролу над украјинским сукобом. Руска интервенција у Сирији уследила је у тренуцима када су Асадове снаге биле пред готово извесним поразом. Елем, опет је Путин „стигао“ адекватно одреаговати и ситуацију преокренути у своју корист.

Зашто на ово подсећам? Па фебруара 2014. устврдио сам како је и Балкан дио тих геостратешких пројекција и продукованих сукоба. И данас видимо како је то резултирало у односу на Македонију и Црну Гору – уласком у НАТО и потпуном елиминацијом руског утицаја, а све применом ФИД или „фалс флег“ операција. Након тога више нема простора за промишљање које су две западнобалканске државе сада на реду за сличне промене односа снага сукобљених светских сила.

Значи, Босна и Херцеговина и Србија (нормално, подразумевано са Косовом) улазе у фазу циљно и плански пројектоване дестабилизације како би се са ових простора потпуно елиминисао руски (па и кинески) утицај, односно зарад поновног успостављања чврсте контроле западних сила. Од античких времена на том плану ништа се не мења: онај ко хоће да влада светом на првом кораку тежи ка успостављању контроле над Црноморским регионом, а где спада и „Традиционални Балкан“.

Значи, Сједињене Државе уколико желе задржати статус највеће светске силе и спречити све израженију светску биполарност морају поново успоставити контролу над Балканом. И то чине на већ препознатљивим матрицама деловања. Но, на плану модалитета безбедносног деловања ваља узети у обзир једно неписано правило – кад „НАТО јастребови“ на неком простору почињу акцију слободно гледајте у дијаметрално супротном правцу јер ће тамо уследити стварна дејства.

Кад је јутрошњи напад на Сирију у питању већ видимо да ће на том простору бити много „буке“, али без озбиљних последица или промена на терену. Да би Сједињене Државе, Британија и Француска загосподариле Сиријом морају отерати Русе и Иранце. Нико иоле разуман не очекује да ће то уопште покушати. Па, сиријска противваздушна одбрана са системима старим преко 30 година демонстрирала је способност самоодбране. Зар неко сумња да ће се „агресори“ усудити тестирати руску борбену моћ на том простору? Трамп, како сам то својевремено и најавио, није полио “огањ и гнев” спрам Северне Кореје, па је дегутантно и промишљати о много опаснијим светским играчима.

У ствари јучерашњи састанак Ангеле Меркел и Александра Вучића је за наше просторе донео поруку којом бу се требало озбиљно позабавити. Изјаву канцеларке Меркел да је Србија „кључ“ стабилности Босне и Херцеговине и Србије (рачунајући и Косово) слободно можемо протумачити као упозорење Вучићу да ничим не реагује на предстојећа унапред планирана дешавања.

Шта то конкретно значи? У односу на Србију можемо сасвим слободно очекивати да ће Тачи и Харадинај то што су Путину поново „везане руке“ поводом Сирије искористити за успостављање пуне контроле над Косовом и Метохијом. Значи, убрзо можемо очекивати излазак косовских снага на административну линију и успостављање класичне међудржавне границе. Истовремено иде улазак косовских снага у Северну Митровицу и друге просторе са српском популацијом зарад успостављања пуног суверенитета државе. Након тога Вучић и Дачић ће дизати халабуку до изнемоглости, али се зна да неће употребити силу. То је већ проверено убиством Оливера Ивановића и нападом на Марка Ђурића, као операцијама испипавања потенцијалних српско-руских реакција.

Данас сасвим слободно можемо искључити било какву руску интервенцију, а Вучић очигледно није спреман за „авантуре“. Но, много проблематичнији биће „расплет ситуације“ у Босни и Херцеговини. У нашој земљи сасвим утемељено можемо очекивати контролисану дестабилизацију и чак различите облике дејстава (терористички напади, побуне исламистичких екстремиста, атентати, па све до оружаних сукобљавања различитих безбедносних субјеката – полиција). То је нужно продуковати како би се у БиХ-и поново позиционирале НАТО снаге. Треба знати да су снаге НАТО од рата легитимно присутне у овој земљи као гарант стабилности и у случају било какве дестабилизације повећавање броја војника и борбених средстава је тек техничко питање.

Суштина натовског репозиционирања у БиХ-и је још један облик притиска на Александра Вучића да буде „кључ стабилности“ (читај: да немо посматра дешавања) јер би свака његова реакција само додатно погоршала позицију Срба у Републици Српској и на Космету.

Значи, да закључимо: предстојећи период неће донети озбиљније промене на простору Блиског Истока, а још мање ће резултирати сукобом великих сила. Но, то да ће тренутну Путинову неспособност ширег деловања „НАТО јастребови“ искористити за успостављање пуне контроле над Балканом је готово неупитно. Сад, има ту небројено модалитета деловања али да би колико-толико сачували сигурност очекивати је да надлежне безбедносне агенције бар буду свесне опасности. Из њихових реакција на дешавања задњих месеци тешко да можемо препознати и елементарну свест о потреби деловања.


Извор: Блог Борислава Радовановића

Оставите коментар

Оставите коментар на Косово је срце Сирије

* Обавезна поља