časlav kuzmanovic„Crna Gora je u ekonomskim slobodama napredovala više od svih zemalja u regionu.“

Ovo je izjavio kolumnista Vol strit džurnala Džon Fand na konferenciji Free Market Road Show održanoj na Fakultetu za međunarodnu ekonomiju, finansije i biznis u Podgorici.

On je ocenio da su za razvoj Crne Gore bile presudne dve odluke: uvođenje evra 2001. i proglašenje nezavisnosti od Srbije 2006. godine. Kako to vole da naglase i crnogorski zvaničnici, Crna Gora je to uradila radi ličnog razvoja, izjavio je Fand.

Ovlašno je napomenuo da bi se pravni sistem Crne Gore mogao poboljšati uz pomoć EU. Akcenat je ipak stavio na činjenicu da ulazak u EU podrazumeva prihvatanje pravila i sugerisao da ih Crna Gora dobro razmotri pre nego što ih sva prihvati. On smatra da regulacija EU možda Crnoj Gori ne odgovara i da ova država treba da ima svoj kurs po kome bi trebalo da se kreće.

Dan uoči obeležavanja crnogorske nezavisnosti, 20. maja 2014, univerzitetski profesor dr Đorđe Blažević u razgovoru za Novosti izoštrava sliku Crne Gore, te oaze ekonomske slobode. On smatra da je Crna Gora kvazidržava stvorena da bi pojedincima obezbedila diplomatski imunitet od krivično–pravne odgovornosti za sudske postupke u državama u okruženju koje su ih optužile za međunarodni šverc i organizovani kriminal. Odvajanje od Srbije on tumači potrebom da se organizovani šverc oslobodi kontrole institucija tadašnje savezne države SRJ.

Priznavanje Kosova kao države 2008. godine od strane Vlade Crne Gore je bitno olakšalo i proširilo dejstvo državno–partijske oligarhije, tajkuna i organizovanog kriminala. Ovo trojstvo duže od dve decenije vlada Crnom Gorom, bez obzira na interese i mišljenje naroda.

U takvom okruženju nastaje Atlas grupa. Okosnica te grupe je Atlas banka koja je počela sa radom u aprilu 2002. godine. Aprila 2008. godine Atlas banka otvara banku–ćerku u Moskvi.

Atlas banka Moskva — kliconoša ekonomske slobode

U svom reklamnom materijalu Atlas Banka navodi da je jedna od vodećih u Crnoj Gori. Njena poslovna filozofija glasi: „poštovanje najviših međunarodnih standarda i vrednosti uz apsolutnu podršku našim klijentima.“

Na osnovu pominjanja „vrednosti“ pretpostavljamo da je poruka pisana pre bankarskih afera, osuda i sudskih presuda, svetskih prevara sa dogovaranom visinom kamatnih stopa, posle čega je svetska javnost shvatila da su vrednosti ustupile mesto goloj pohlepi i pljački. Sa druge strane, apsolutna podrška klijentima je teško ostvariva bez ignorisanja brojnih propisa, procedura, pravila i kodeksa kojim svaka država štiti svoje interese u oblasti bankarskog sistema.

atlas-banka

Dalje se kaže: „Osnovni pravci razvoja Banke uključuju razvoj poslova sa stanovništvom i privredom, platni promet u zemlji i inostranstvu, kao i intenzivan rad na razvoju poslova sa platnim karticama. Poverenje koje je Banka zadobila od strane najvećih svetskih finansijskih institucija, poput Europay International, Visa International i Western Union, omogućilo je uvođenje platnih kartica, važećih u celom svetu.“

Nema objašnjenja kako je stečeno pomenuto poverenje, ali je sigurno da osim poverenja moraju postojati i čvrsti ugovori i garancije kao i dodeljena uloga Atlas Banci od strane pomenutih finansijskih institucija.

Primera radi, Atlas Banka Podgorica prodala je Atlas Banku Beograd Piraeus Banci 2005. i na taj način omogućila prodor grčkog (?) kapitala na srpsko bankarsko tržište. Nedavno je započela igru sa ponovnim otvaranjem banke u Beogradu (umesto sadašnjeg predstavništva) ali je sprečena likvidiranjem Univerzal banke za koju je bila zainteresovana.

Atlas Banka Moskva (ABM) je takođe bila prevashodno okrenuta razvoju poslova sa karticama. Osim osnovne namene bezgotovinskog plaćanja, tim karticama je bilo moguće podizati i gotovinu. Upravo je polaganje i podizanje gotovine sa računa predmet regulisanja zakonom „O borbi protiv legalizacije (pranja) prihoda stečenih kriminalom i finansiranja terorizma.“ Ovim zakonom se između ostalog određuje granična suma gotovine iznad koje svaka gotovinska transakcija podleže hitnoj prijavi državnim organima. Na ovaj način se štiti državni suverenitet nad novcem.

Kada je ABM otpočela sa radom, u Ruskoj Federaciji nije bio na snazi pomenuti zakon, ali je osnivač banke, Atlas Banka AD Podgorica, poslovao u Crnoj Gori, državi u kojoj je od 2007. postojao Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (Sl. List Crne Gore, 14/07; br. 04/08 i br. 14/12 ). Osnivač je mogao internim aktima u početku poslovanja ABM preduprediti neželjene radnje u vezi sa pranjem novca. U tom slučaju bi ABM zaista suzila sebi ekonomske slobode u izvršavanju svoje misije u RF tj. ne bi mogla klijentima pružati apsolutnu (ničim ograničenu) podršku. Umesto toga ABM je dozvolila sebi luksuz da bude više puta opomenuta od strane Centralne banke RF (Banka Rusije) i da joj se naloži da prekine sa praksom prodaje rubalja radi njihovog iznošenja u inostranstvo.

Osećajući za vratom centralnu monetarnu vlast Rusije, koje se nije mogao otresti i pored mnogobrojnih urgencija, Duško Knežević, vlasnik Atlas grupe i ABM počinje da obećava: umesto pilićarenja sa karticama, podržaće veće kvalitetne investicione projekte u Rusiji, dokapitalizovati ABM, uvesti nove usluge i otvoriti predstavništva banke i u drugim gradovima Rusije.

Sve to je izjavio u intervjuu za list MIP Rusije, Svet diplomatije. Intervju za taj list pokazuje ili njegov zavidan uticaj u Rusiji ili činjenicu da ruski MIP nije imao podatke sa inauguralne konferencije „Balkanska inicijativa za jačanje društva Jugoistočne Evrope“ održane u Budvi 22. maja 2011. godine, pod pokroviteljstvom Vlade CG i Atlas Fondacije, a u partnerstvu sa Globalnom inicijativom Klinton. Bivši predsednik SAD je tom prilikom je naglasio da Balkan mora nastaviti da traži načine da se integriše u Evropu i NATO, a sve to moraju da prate i unutrašnje integracije. Ulogu integratora je dobila Atlas Banka. U sladu sa tim tražila je da otvori predstavništva u Tirani, Skadru (11. 6. 2012) i u Prištini (22. 2. 2014).

Duško Knežević je podržao Klintona u stavu da je potrebno praviti mreže između političara, kompanija i NVO. Milo Đukanović je izjavio da regionalni kapaciteti za stabilnost nisu dovoljni i da je potrebna široka bezbednosna integracija. Istakao je da se moraju se ojačati mehanizmi stabilnosti, a to znači ulazak čitavog regiona u NATO.

Na konferenciji su bili i Duškovi partneri iz Abu Dabija. Posle toga je odnekud iskrsao i srpski šeik. Nekoliko Crnogoraca je već izabralo stanove u kuli „Beograda na vodi“. Duško je inače dobar i sa engleskim biznismenima kojima trebaju rude i železare.

Delovao je kao čovek koji obećava i koga ništa ne može zaustaviti.

Preokret u zao čas

Centralna banka Rusije povukla je 5. maja 2014. licencu za obavljanje bankarskih poslova kreditnoj organizaciji Atlas banka u Moskvi, jer Atlas banka nije poštovala propise koji sprečavaju pranje novca i finansiranje terorizma.

Pored toga, Atlas banka nije preduzela mere da dobije informacije o ciljevima uspostavljanja poslovne saradnje i pretpostavljenom karakteru poslovnih odnosa svojih klijenata.

Umesto toga, u ugovorima o pružanju usluga elektronskog bankarstva i za fizička i za pravna lica stoji: „Banka ne snosi odgovornost za naloge Korisnika koji su odbijeni u platnom prometu, a zbog greške korisnika, niti je odgovorna za izvršenje nepravilno popunjenog naloga.“ Kako je moguće izvršiti nepravilno popunjene naloge verovatno je velika poslovna tajna ABM.

atlas-banka-bojimo-se-da-nam-je-licenca-oduzeta-nekih-drugih-razloga-slika-378275

Tokom 2013. Atlas banka je vodila sumnjive operacije u vezi sa prenošenjem novca izvan Ruske Federacije, čiji je ukupan obim bio oko devet milijardi rubalja.

U Atlas banci u Moskvi uspostavljena je privremena administracija koja će raditi dok ne bude imenovan privremeni upravnik ili likvidator (banki.ru).

I pored jasno saopštenog i opravdanog razloga za likvidaciju ABM, pojavile su se brojne pretpostavke. Sve češće provociranje Rusije, njenih privrednika i građana od strane crnogorskog režima navode neke analitičare na zaključak da se radi ekonomskoj packi Rusije. Nasuprot tome, ako se Atlas grupa posmatra kao celina koja u svom sastavu ima i brokerske poslove, investicione fondove, osiguranje, upravljanje privatnim penzionim fondovima, kastodi račune (višestruko šifrovani, bez imena vlasnika) predstavništvo na Kipru, Londonu … vidimo da je to pažljivo modelirana grupa kakva je oformljena i za uvlačenje Islanda u dužničku krizu i inficiranje bankarskog sektora EU.

Knežević tvrdi da je samo služio klijenteli i da nije stigao da se prilagodi smanjenju „ekonomskih sloboda“ na ruskom bankarskom tržištu. Za gubitak ABM u prvom kvartalu 2014. od oko 223.000 evra optužio je oscilaciju kursa rublje. Rezervisana mišljenja revizora Deloitta o uspešnosti druge dve njegove banke, gde su otkrili fiktivnu dokapitalizaciju, nije objašnjavao. Za svaki slučaj je potegao arbitražu i sa nepoznate lokacije pripretio da će odati kriminalce kojima je služio.

Pitanje osnovnog poretka

Epizoda sa Atlas bankom u Moskvi ukazuje na veći sistemski problem i tera nas na razmišljanje o osnovnim društvenim vrednostima.

To vidimo i po rečima Sergeja Glazjeva, savetnika predsednika Putina: „Mere monetarne kontrole moraju da postoje zbog prevaranata (a ne kao reakcija na sankcije). Odliv kapitala iz Rusije — predstavlja beg od poreza koji nanosi štetu našoj zemlji u odnosu od 0,5 do 1 bilion rubalja godišnje. Drugi zadatak je taj da moramo obezbediti naš monetarno–finansijski sistem od špekulanata.“ („Glazjev: Obama će za ovo što radi završiti sa — impičmentom“, Fakti Rusija, 15. 5. 2014.)

Kritikujući ruske banke za eksploatatorski duh koji je naneo štetu realnoj ekonomiji Rusije a time i celom društvu, gospodin Glazjev je podsetio na vrednosti ruskog (i srpskog) kulturno–istorijskog nasleđa od kojih zavisi (naša) budućnost. To su pre svega osećaj solidarnosti i uzajamne odgovornosti, osećanje socijalne pravde, istina, primat duhovnog nad materijalnim.

U vremenima koja dolaze ove vrednosti su moćno oružje naspram vrednosti sebičnog individualizma i samobogaćenja koje nam jedan drugi deo sveta bez skrupula nameće.


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Majmunska posla i ekonomske slobode

* Obavezna polja