Da li američku i britansku finansijsku elitu, okruženu morem, uopšte interesuju moguće posledice migrantske krize? Ideja mira i prosperiteta kosmopolitske Evrope, recimo, može da se privede kraju. Šta će se dešavati sa Zapadnim Balkanom, konkretno s Bosnom i Hercegovinom u kojoj je već „zaglavljeno“ pet hiljada migranata s tendencijom da se taj broj višestruko uveća, teško je predvideti.

S toga je kao kap u prepunoj čaši odjeknula vest da je BiH donela odluku da prihvati svoje državljane koji su u Siriji ratovali za najpoznatije terorističke organizacije. Ignorisali su sva upozorenja i zaprećene zatvorske kazne, a sada se vraćaju kao američki, odnosno kurdski zarobljenici.

Sam podatak da su tu ponudu odbile evropske zemlje koje imaju daleko kompleksniji i efikasniji sistem bezbednosti, poput Velike Britanije, Nemačke i Francuske, dovoljno govori.

BiH je oberučke prihvatila američku ponudu da primi svoje građane koji su se u Siriji borili na strani najpoznatijih terorističkih organizacija poput Islamske države i Al Kaide. To je pre svega jedan udvorički potez od zemlje koja je pokazala da nije spremna, da nema kapacitete da kontroliše radikalizovane osobe.

Ilustrativan je primjer Edina Gačića, koji je takođe bio jedan od povratnika sa ratišta, a usmrtio je nekoliko osoba, da bi nakon opsežne policijske potrage bio likvidiran. Tako je BiH prihvatila jedno veliko breme na svoja leđa.

Prve „laste“ su Ibro Ćufurović iz Donje Slapnice i Abdulah Armin Čurta iz selefijske zajednice u Ošvama, a njihova deportacija Bosni i Hercegovini realizuje se na osnovu zahteva američkog predsednika Donalda Trampa da sve evropske države preuzmu svoje građane koji su u Siriji bili zarobljeni tokom borbi protiv Islamske države, te da ih procesuira.

Čurta je postao poznat kada je u januaru 2016. godine javno pretio kako će zaklati poglavara Islamske zajednice u BiH Huseina Kavazovića, te Xafiza Dževada Gološa iz Mostara i Izeta Hadžića.

Narednih dana osim spomenutih Ćufurovića i Čurte, izvešće se šira akcija prebacivanja i ostalih državljana BiH koji su se borili za Islamsku državu, te članova njihovih porodica. Prema informacijama Radio Sarajeva, a ovaj medij se poziva na izvore bliske domaćim bezbednosnim agencijama, kurdskim snagama se do sada predalo najmanje 77 osoba iz BiH, od čega je 19 muškaraca – boraca, 24 žene i čak 34 njihove dece.

Jedan od njih je Amir Selimović. Selimović je pretio da će zaklati svakog bosanskog muslimana koji je protiv Islamske države, a da će reisa Kavazovića zaklati pred Sebiljom na Baščaršiji.

Čime to institucije BiH mogu da garantuju svojim građanima da će biti bezbedni i da će ovi povratnici biti procesuirani na adekvatan način jer su sve do sada izrečene kazne od organa pravosuđa bile minimalne i blage. Najviša kazna koja je bila izrečena iznosila je sedam godina zatvora, i to za organizovanje i propagiranje odlaska u Siriju na ratište. U Austriji je za istovjetno delo izrečena zatvorska kazna od dvadeset godina.

Da li će nam se Edin Gačić ponoviti? Međutim, ta pitanja ne interesuju one koji bi njima najviše trebalo da se bave – državne organe.

Izgleda da je važnije pažnju šire javnosti skrenuti na drugi kolosek, za šta sarajevskom paraobaveštajnom podzemlju služi, po običaju, odlazeći ministar Mektić. Tako je plasiran špijunski triler, koji je sasvim izvesno zaokupio bh javnost. Mektić je, naime, izašao s tvrdnjama da tajna služba Republike Hrvatske naoružava i motiviše vehabijsku mrežu u BiH da izvode terorističke napade, a kao glavne aktere Mektić je izdvojio hrvatskog diplomatu Ivana Bandića, svog zamenika Miju Krešića, i poznatog novinara Matu Đakovića. Da stvari nisu naivne, pokazuje i to da je Njujork Tajms „progutao“ Mektićevu špijunsku priču, a vest su preneli i mediji u okruženju.

Edin Gačić

Sirote vehabije, bosanski Amiši, stalno im se podmeće – tako bi verovatno trebalo da glasi zaključak, tj. cilj čitave kombinacije.

Drugi željeni efekat je da iz medija potisne vest o sirijskim povratnicima. Pretpostavljamo da su to zamislili oni koji upravljaju Mektićem.

Ministra ni poziv na saslušanje od Tužilaštva nije pokolebao, ostao je pri tvrdnjama za koje, kaže, ima dokaze. Dokaze nije pružio ni kada je preko BN Televizije tvrdio da se glavni narko dileri nalaze u vrhu Mup-a Srpske.

Ali, „dokaz“ se „ekskluzivno“ pojavio na BH Dnevniku u vidu izvesnog Jasmina Mulahusića koji je u dvadesetominutnom izlaganju iznosio svoja iskustva sa hrvatskom SOA koja ga je bezuspešno pokušala regrutovati da radi za njih. Po Mulahusiću, predmet interesovanja hrvatskih operativaca bila je vehabijska organizacija.

To bi trebalo da bude to – Mektićev krunski dokaz. Ujedno, Mulahusićev tv nastup ukazuje da ovaj špijunski zaplet ima širi kontekst i podršku.

Svima koji misle da je ovo još jedan primer Mektićeve neozbiljnosti, da pojasnim: radi se o memetičkim ratovima, odnosno borbi za narativ, borbi za ideje, o upravljanju utiscima. Druga je stvar zašto Mektić radi to što radi.

Još jedan primer memetičkog rata je „igra prestola“ oko (ne)konstituisanja Saveta ministara. Iako Izetbegović povremeno emituje signale da je dogovor blizu, od njega se traži da Savet ministara uopšte ne bude formiran ove godine.

Planirano je i da za opstrukciju budu optuženi Dodik i SNSD.


Izvor: Sve o Srpskoj

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Mektićev memetički rat

* Obavezna polja