Aleksandar PavicZamenik premijera Ruske Federacije Dmitrij Rogozin govori slobodno, ima zapažen i praćen nalog na Tviteru, ali svoje reči uvek pažljivo bira. Ako on pred medijima, posle sastanka sa predsednikom Vlade Srbije, kaže, prema Tanjugu, odnosno RTS-u, da će „Rusija razmotriti tehničke detalje zahteva Srbije o nabavci naoružanja i sistema protivvazdušne odbrane S-300 iz te zemlje“[i] – to može da znači samo jedno: da je neko u ime Srbije tražio sisteme S-300 od Rusije. I taj „neko“ je mogao da bude samo osoba ovlašćena da podnese takav zahtev, inače Rusija takav zahtev ne bi razmatrala, a pogotovo ne bi njen visoki zvaničnik javno izjavio da će takav zahtev biti razmotren.

Ko je uputio takav zahtev? Aleksandar Vučić? Tako deluje. Jer, prema Tanjugu/RTS-u, „Upitan za ruski sistem protivvazdušne odbrane S-300, Vučić je kazao da je on preskup za nas, ali da je ruska strana izrazila želju da pomogne kroz određene aranžmane“. To nije demanti. Naprotiv. Ovde Vučić jasno kaže da Srbija ne bi mogla da plati za S-300, ali da je ruska strana spremna da joj finansijski izađe u susret. Vučić nije izjavio da bi imao išta protiv toga (ne upuštamo se sada u to da li je to zato što nije hteo ili nije smeo). Stoga ćemo vrlo brzo saznati ruski odgovor, kako nas uverava Dmitrij Rogozin:

„Obezbedićemo direktnu podršku savezniku na Balkanu. U najskorije vreme razmotrićemo vaše molbe“.[ii]

Naravno, ruski odgovor neće biti ograničen samo na sisteme S-300, pošto se razgovaralo i o drugim temama, o sveobuhvatnoj saradnji na velikom broju polja. Međutim, S-300 je taj „slon u dnevnoj sobi“ kojeg više neće biti moguće sakriti pod tepih. Udarni deo Rogozinove posete je obeležen upravo darivanjem makete legendarnog ruskog PVO raketnog sistema srpskom premijeru.[iii] Tako da, čak i da nije nameravao da ga traži – Vučić je ovim moćnim oružjem svakako ponuđen. Dmitrij Rogozin jednostavno nije ostavio nikakve sumnje u tom pogledu, iako se potrudio da zadrži neophodnu dozu nonšalantne neodređenosti:

„Znao sam da će vam se moj poklon premijeru Vučiću mnogo svideti, ali ako uozbiljimo priču pitanje vojnotehničke saradnje ne zahteva galamu, konkretne stavke ovog spiska ne mogu da budu objavljene dok ga ne razmotre stručnjaci za vojnotehničku saradnju. Zato vas molim da imate strpljenja. Ove isporuke su legitimne i mogu da budu ostvarene na molbu zvaničnog Beograda“.[iv]

Ali hajde da ovde prekinemo ovu igru mačke i miša, nagađanja, čitanja između redova, učitavanja izgovorenih reči, nagađanja ko je i kad tražio S-300. I da se zapitamo: zašto smo uopšte došli u ovako glupu poziciju? Zašto oko tema koje se najneposrednije tiču bezbednosti zemlje i njenih građana treba da obigravamo, kao da hodamo po jajima? Zašto Vučić mora, već sledećeg dana, da javno apeluje na Tuđmanove i Pavelićeve naslednike u Zagrebu, one iste koji najavljuju nabavku balističkih raketa koje mogu da ugroze centralnu Srbiju: „Sto puta im ponavljamo, hoćemo mir, samo nemojte da nabavljate lansirne rampe za balističke rakete i nema problema… ne radimo mi ovo da bismo nekom pretili, evo, vi kažite da nećete ofanzivno, mi onda nećemo čak ni defanzivno“.[v]

s-300

Zašto mi ne bismo, bez obzira šta rade Hrvati, kupovali S-300 za svoj račun i obezbedili svoje nebo? Nije li to sasvim legitiman cilj? Da li bi time, što želimo da zaštitimo naše nebo i, na primer, sprečimo reprizu 1999-te, prekršili neku konvenciju, neki sporazum o kontroli naoružanja, neke „dobrosusedske odnose“? Što bi se bilo koji od naših „dobrih suseda“ plašio sistema koji bi, ako ne onemogućio, a ono drastično povisio cenu nekog novog (npr. NATO) bombardovanja Srbije? I što bi to uopšte trebalo da bude problem za „miroljubivi“ NATO – osim ako upravo ne planiraju reprizu 1999-te, i novi rat u korist globalnog terorizma na ovim prostorima? Zar im nije stalo da „prijateljska“ Srbija bude zaštićena, kako bi što uspešnije sprovodila „demokratske reforme“?

I zašto vlasti Srbije uopšte treba bilo kome da se pravdaju, makar i „prijateljima“ u Briselu, Vašingtonu, Berlinu i Londonu – ako samo žele da obezbede odbranu sopstvene zemlje, pritom ne kršeći ni jednu jedinu odredbu međunarodnog prava? Naravno – odgovor je jasan: jer su preuzeli neke, i to vrlo bitne i dalekosežne obaveze prema istim prestonicama. I to je odavno očigledno, i zbog toga su okrenuli dobar deo nacionalno opredeljene javnosti protiv sebe i nepotrebno podelili Srbiju, i zbog toga su grubo pogazili Ustav i gurnuli Srbe na KiM u ruke banditske NATO tvorevine sa nominalnim sedištem u Prištini. To im se ne može zaboraviti ni oprostiti – dok to, i ako ne isprave, kao i mnoge druge stvari.

Što ne znači da se pitanjem (ne)nabavke S-300 ne treba baviti na najozbiljniji način. Ne ulazeći, pritom, u ubedljive argumente više puta iznete na stranicama FSK od strane pukovnika Jevtovića, da ovakvoj NATO-reformisanoj, kadrovisanoj i infiltriranoj vojsci, Rusi teško da mogu da prodaju svoje osetljive sisteme. Niti u naknadne pokušaje „kontrole štete“ neimenovanih saradnika „deliveri junita“ date „Danasu“, po kojim Srbija „uopšte ne planira kupovinu ruskog oružja“.[vi] Jer ovo nije samo priča o pukoj vojno-tehničkoj saradnji, već i priča o teranju (prozapadnog) zeca iz (rusofilskog) grma, pred očima šire, i to dokazano proruske većinske javnosti. Što vrlo dobro shvata i Dmitrij Olegovič Rogozin.

Dakle, sada definitivno znamo da je ruska strana spremna da, pod privilegovanim uslovima, ponudi taj, kao i svaki drugi vojni sistem koji Srbija smatra da joj je potreban. Takođe definitivno znamo – i to ne od juče, nego bar od 1999-te – da nam je S-300 (a zašto ne i S-400) neophodan. Znamo i da nas Rusija smatra svojim saveznikom na Balkanu, i da nam širom otvara vrata svakovrsne saradnje, u svim mogućim oblastima. Konačno, znamo da će spisak potreba koje je Dmitriju Rogozinu predalo Ministarstvo odbrane Srbije vojnotehnička komisija razmotriti početkom proleća, a potom će Rusija, u skladu sa mogućnostima, izaći u susret savezniku na Balkanu“.[vii]

Ako se tada ne bude objavilo da Srbija kupuje sisteme S-300 – za to će postojati samo jedan razlog: to nije htela sama Srbija, odnosno ljudi koji je zvanično predstavljaju. I nikakvo objašnjenje neće biti adekvatno, pa ni ono da su, nekim čudom, Hrvati odustali od najavljenog naoružanja. Jer, po rečima Željka Cvijanovića na Jutarnjem programu Pink-a: dođe vreme kada treba da prodate kravu i kupite pušku. Ovo je takvo vreme, i ono više ne trpi bilo kakve izgovore, niti terete neobjavljenih obaveza.

________________________________________________

[i] http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/2169461/%D0%92%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B%3A+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8+%D0%BD%D0%B0+%D1%98%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%9A%D1%83+%D1%81%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%85+%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8%D1%85+%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%B0.html

[ii] http://rs.sputniknews.com/srbija/20160111/1102419435/rusija-srbija-oruzje-s300.html#ixzz3x3udzMmg

[iii] http://rs.sputniknews.com/rusija/20160111/1102431311/Rogozin-S-300-je-korisna-stvar-u-domacinstvu.html

[iv] http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/2171519/%D0%92%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B%3A+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%BE%D0%B4%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%B5+%D0%BE%D0%B4+%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5+%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%B6%D1%98%D0%B0+%D0%B0%D0%BA%D0%BE+%D1%82%D0%BE+%D1%83%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B8+%D0%B8+%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0.html

[v] Isto.

[vi] http://www.danas.rs/danasrs/politika/srbija_uopste_ne_planira_kupovinu_ruskog_oruzja.56.html?news_id=314191

[vii] http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/2171519/%D0%92%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B%3A+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%BE%D0%B4%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%B5+%D0%BE%D0%B4+%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5+%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%B6%D1%98%D0%B0+%D0%B0%D0%BA%D0%BE+%D1%82%D0%BE+%D1%83%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B8+%D0%B8+%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0.html


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na (Melo)drama oko S-300

* Obavezna polja