Svaka analiza kao i razgovor o tajnim službama, njihovoj organizaciji, planovima i akcijama, uvek je u prilici da bude osporavan u javnosti kao „teorija zavere“ i nešto „neutemeljeno“, čak iracionalno. Svakako je, pored prikupljanja informacija i obaveštajnih aktivnosti nedostupnih javnim policijskim i bezbednosnim agencijama, najvažnija aktivnost tajnih službi upravo analitički poslovi i kreiranje javnog mišljenja plasmanom informacija, vrlo često izmišljenih i potpuno neutemeljenih.

Ali kada iza aktivnosti tajnih službi stane država sa svojim resursima u društvu, političkim organizacijama, medijskim servisima i telekomunikacionim sistemima onda niko nije spreman aktivnost i „obaveštajne projekcije“ u javnosti nazvati „teorijama zavere“ iako to duboko protivreči i samoj prirodi organizacija koje stoje iza njih.

Tajne organizacije i službe su tajne baš zato da tajno i agresivno, ali nesmetano, mogu raditi poslove u skladu sa vlastitim razumevanjem ili tumačenjem interesa države, uglavnom veštom manipulacijom svoje ustavne pozicije, pa čak i preduzimati akcije koje su, vrlo često, u sukobu sa zdravim razumom i interesima građana.

U svom radu tajne ili obaveštajne službe do informacija dolaze praćenjem javno dostupnih izvora – knjiga, časopisa, novina, publikacija, televizijskih i radijskih emisija, Interneta i dr.  (engl. Open Sources Intelligence – OSINT), kao i na tajni način (agenturom, prisluškivanjem, prikrivenim izviđanjem i dr). Često se delatnost obaveštajnih službi pogrešno svodi samo na špijunažu (agenturu), koja je oblik tajnog obaveštajnog delovanja. Tajno prikupljene informacije potiču iz tzv. ljudskih izvora, tj. od vlastitih agenata, saradnika i drugih osoba  (engl. Human Intelligence – HUMINT), ili su rezultat prisluškivanja i praćenja različitih komunikacijskih, radarskih, satelitskih i drugih elektronskih sistema (engl. Electronic Intelligence – ELINT, Signals Intelligence – SIGINT, Communications Intelligence – COMINT, i dr). Pojedine države u sastavu obaveštajnih službi imaju i posebne poluvojne stukture, a njih koriste za izvođenje subverzivnih i sličnih, tzv. prikrivenih operacija (specijalno ratovanje). U demokratski uređenim državama, zakonom je uređeno delovanje obaveštajnih službi, pa postoji sistem političkog i civilnoga nadzora njihovog rada. 

Engleska kao deo Ujedinjenog kraljevstva u preduzimanju „specijalnih operacija“, nasilnim ili iracionalnim poslovima i pristupima sigurno prednjači u Evropi.

Ovih dana platili su cenu svoga delovanja bez osećaja odgovornosti, na Balkanu.

Teroristički napad koji je izveo Halid Masud otkrio je slabosti u bezbednosnom i obaveštajnom sektoru, odsustvo koordinacije dve najvažnije obaveštajne strukture poznate kao MI5 i MI6. Najstarija postojeća obaveštajna služba na svetu je osnovana 1909. godine, i služi odbrani Njenog Veličanstva, Kraljice Ujedinjenog Kraljevstva, Velike Britanije i Sjeverne Irske, Secret Intelligence Service (SIS) (poznata kao Ml6) ili Military lntelligence section 6. je agencija koja snabdeva vladu Njenog Veličanstva informacijama iz inostranstva, za razliku od Službe bezbednosti, Security Service ili Military Intelligence, Section 5 (poznata kao MI5) koja se bavi kontraobaveštajnim delatnostima i koja je zadužena za unutrašnju bezbjednost Ujedinjenog Kraljevstva. Obe sekcije su deo Zajedničkog Obaveštajnog komiteta (Joint Intelligence Comitee – JIC).

SIS je formiran kao inostrana sekcija, i počeo je sa radom 1909. godine, sa ciljem da prikuplja informacije značajne za bezbednost. Akcije sa saudijskim vehabijama, upravljanje pobunom 27. marta 1942. u Beogradu (sa sloganima, „Bolje rat nego pakt“ i „Bolje grob nego rob“) kao i izazivanje nacističke odmazde prema Kraljevini Jugoslaviji i njeno komadanje, te saradnja i usmeravanje jevrejskih terorističkih organizacija Lehi i Irgun Zvai Leumi, saradnja sa avganistanskim talibanima i bosanskim mudžahedinima… ukazale su na potrebe postojanja parlamentarnog nadzora nad ovom službom. Nadzor je zvanično propisan 1994. godine, neposredno pred okončanje građanskog rata u Bosni i Hercegovini ali njegovi rezultati su bili skromni i do 2015. godine.

Ovih dana duhovi specijalnih operacija MI6 su jednom terorističkom akcijom sa ne baš puno žrtava, ponovo otvorili pitanje efikasnog nadzora nad radom ove službe. U javnosti je nazvan slučajem Halida Masouda, teroriste iz Londona, iako bi taj slučaj trebao nositi naziv Abu Hamze El Masrija (Fateh Kamel Britani), saradnika MI6 i glavnog imama džamije u Finsburi Parku u Londonu.

Britanska premijerka Tereza Mej izjavila je da je muškarac koji je izveo napad ispred parlamenta u Londonu rođen u Britaniji. Prenela je da je obaveštajna služba imala saznanja o njemu, tj. da je već jednom bio pod policijskom istragom, ali ga nisu imali pod nadzorom.

Halid Masoud je rođen u Kentu u Engleskoj kao Edrijen Rasel Adžao. Primio je početkom devedesetih godina islam i dobio ime Halid Masoud, a dolaskom u BiH priključio se arapskim borcima iz zloglasnog odreda koji se nalazio pod komandom Trećeg korpusa takozvane Armije BiH, pod različitim identifikacijama.

Kao Abu Halid Abdulrezak, iz Engleske, pod rednom brojem 118, sa izmišljenim datumom rođenja – 13.06.1968. godine, iako je rođen 1966. i ima 52 godine; nije dobio bosanski identifikacioni – jedinstveni matični broj a podaci o vojnom stažu, u dokumentu Trećeg korpusa Izetbegovićeve Armije RBiH, kojeg overava General Sakib Mahmuljin, govore o učešću od 18.05.1994. do 22.12.1995.

Na drugom dokumentu, Komande Trećeg korpusa Pov. Broj: 05/4- 1028, Zenica: 7.5.1995. godine, koji je u posedu Tribunala u Hagu za bivšu Jugoslaviju (zavedenom kao dokaz u predmetu protiv Komandanta Armije RBiH generala Rasima Delića), pod brojem evidencije 0415-9502. Njegov vojni staž je počeo i završio istog dana: od 18.05.1994. do 18.05.1994. (strana 2 dokumenta).

Naime, Halid Masoud je vrbovan od strane Abu Hamze el Masrija i odveden u Bosnu i Hercegovinu, uz pomoć humanitarne organizacije iz Engleske „Islamic relief“ koja je delovala u BiH i koja mu obezbjeđuje diplomatski status i legitimaciju preko Visokog Saudijskog komiteta sa kojom preko Hrvatske ulazi u ratom zahvaćenu BiH.

Bio je opsednut konspiracijom ali je očito bio i logistički podržan, pa je u Bosnu i Hercegovinu ulazio kao „Halid Mesud Abdela“ te kao „Khaleed M.S. Abdula“.

U dokumentu Službe državne bezbednosti Zenica, kodnog imena: Operativna akcija „Vranduk“ – Br: 0415-9550. od 05.11 1995. godine, sa oznakom „Strogo poverljivo“, analiziraju se službene zabeleške i saznanja ( od 24. i 26.10.1995.godine) o delovanju HO „Islamic relief“ iz Engleske i borcu, koji je uz njihovu pomoć već treći put ušao u BiH, kodnog naziva „Abu HaMas“, za koga ističu da je „bivši kršćanin sa porodicom afričkog porekla“, da „zna sa kompjuterima“ , da „dolazi iz Engleske i da ima vezu u Londonu…“ i da je tu „sa preporukom Abu Hamze el Masrija“. Svakako da „Abu HaMas“ ne postoji u vojnoj evidenciji kao identitet, niti u bilo kojoj drugoj evidenciji ali kao šifrovani razgovor komandanta Abu Maalija i glavnog bezbednjaka odreda Aiman Avada, zbog sumnje da su praćeni i snimani, očito predstavlja skraćenicu za ličnost poznatu kao Ha(lid)-Mas(ud).

Istina je da na Balkanu sama ličnost Halida Masuda nije značajna i da je puno važnija činjenica da su cela mreža mudžahedina i njen Odred el Mudžahedin bili pod nadzorom britanskih tajnih službi i da su najvažniji teroristi Al Kaide koristili mobilne telefone iz Britanije za komunikaciju sa ovim odredom islamista, zločinaca i terorista.

U dokumentu Trećeg korpusa Izetbegovićeve Armije RBiH, Broj: 03/1-174-265-1 od 31.10.1995. god. evidentirana su sva lica koja iz inostranstva komuniciraju sa Odredom El Mudžahedin, razmenjuju sa njima „pakete“ u vidu video kaseta iz odreda, koji svedoče o zločinima i ritualnom odrubljivanju glava, dok sa druge strane, uglavnom, iz Engleske, dolaze novac i telefonske instrukcije.

Među najvažnijim teroristima koji su sa mudžahedinima u BiH ostvarivali vezu preko Londona tj. komunicirali preko britanskih telekomunikacija, centrala i kupljenih telefonskih jedinica i brojeva, su sledeći:

1. Osama bin Laden (Šejh Usama ibn Ladin) sa broja: +44 1716 2462,
2. Ebu Hamza al Masri – koristio je dva broja – prvi: +44 1817 492 985,
3. Ebu Kemal Britani (koji je isto, Abu Hamza el Masri): +44 9565 79462,
4. Šejh Ebu Ejsar London je koristio telefonski broj: +44 8199 59019
5. Islamski centar u Britaniji koristi dva broja registrovana u Njemačkoj: +49 622176 3947 i broj: +49 6221 3003316.

Zanimljivo je da Ebu Musab Zarkavi, osnivač Al Kaide Iraka, koristi holandski broj: +31 1134 1546, dok radikalni imam koji danas podržava DAEŠ-ISIL, Ševki Muhamed, telefonira sa austrijskog broja: +43 1526 5198.

Naravno da je najviše poziva preko telekomunikacija i centrala Saudijske Arabije ali tu su i Francuska, Kuvajt, Jordan, Turska, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati…

Na spisku stalnih komunikacija je i organizacija Al Haramein – preko broja: +96 6146 23306, zbog koje američki kongres zavodi sankcije Saudijskoj Arabiji kao i Ebu Ejsar – Sulejman al Naser, koji je danas ključni čovek ISIL-a, ministar rata i pomoćnik Halife Bagdadija. Tu je i Abu Hamza El Masri i Ebu Kamel Britani, što je jedan te isti identitet glavnog imama iz džamije u Finsburi Parku u Londonu, koji je sarađivao sa MI6 i koga su u oktobru 2014. godine isporučili Americi. Tu je i Ebu Ejsar – Ebu Sulejman al Naser, koji je danas ključni čovek DAEŠ-ISIL-a, ministar rata i pomoćnik Halife Bagdadija.

Za Balkan je važna i komunikacija radikalnog imama iz Albanije zaslužnog za radikalizaciju Kosova, Raške oblasti i tzv. Preševske doline, šejh Nasirudin el Albani, koji koristi francuski broj: +69 268 9576.

Međutim, nakon terorističkog napada u Londonu svakako je najznačajnija ličnost, koja zaslužuje posebnu pažnju, Abu Hamza el Masri. Važno je otvoriti, konačno, razgovor o njemu kao mentoru Haleeda Masouda i najvećem propustu britanskih službi.

Abu Hamza el Masri, poreklom Egipćanin, bio je saradnik britanske tajne službe MI6. i glavni imam u džamiji u Londonu, Finsbury Park. Nametnuo se kao vođa svim grupama koje su tokom 1992. godine delovale na području Tešnja. Osnivač je sekte „TAKVIM VE HIDŽRA“ koja svoje neistomišljenike naziva kjafirima – nevernicima i osuđuje ih na smrt.

U Bosnu i Hercegovinu dolazi u oktobru 1992. godine u pratnji sledećih lica iz Engleske: Bojdel (Vernan) Alen-Filip; Halid Masoud Abdela; Abdulmelik Abdulkudus; Abu Jasir Šehid, Lambert Johny; Rauli Džon iz Stokontrenda; Kit Alen Mekmen iz Vorsop Nots, Loftus Alen Rober iz Tayporta u Škotskoj i Malkolm MakKekačer iz Škotske.

Kao iskusan ratnik iz Avganistana vršio je obuke mladih i radikalnih islamista – one verske ali i borbene, naročito o upotrebi minsko-eksplozivnih sredstava. Tokom obavljanja jedne od tih obuka, u novembru 1992. godine, izgubio je šaku (deo podlaktice) i jedno oko. Lečen je u bolnici u Tešnju do januara 1993. kada se vraća u London. Sa njim je tada otišao iz BiH i Halid Masoud Abdela.

Mediji i tajne službe su u njegovu biografiju saradnika upisali propagandni spin o ranjavanju u pakistanskoj bazi ali je on to „odlučno demantovao“ i istakao da je ranjen u Avganistanskom ratu. 

Halid Masoud će drugi put ući u Bosnu i Hercegovinu u februaru 1993. sa ličnim dokumentima koji su glasili na ime Khaleed M.S. Abdula u pratnji Gregori Ronalda Leslija i Dejvida Edvina iz Bristola u Engleskoj, što neizbežno ukazuje da je preuzeo saradničku ulogu koju je do tada imao Abu Hamza el Masri. Vratio se u Englesku nakon dve sedmice i ponovo došao u BiH sa ličnim dokumentima Abu Halid Abdulrezak i bio je u društvu Abu Aiša Muhameda, takođe iz Engleske.

Neme sumnje da je Halid Masoud bio deo saradničke mreže koju je tokom rata u BiH stvorila britanska tajna služba MI6. zaužena za špijunažu i specijalne operacije van granica zemlje. Otvaranje pitanja kontrole i nadzora nad službama bezbednosti u Domu lordova 1994. godine, prisilile su MI5 i MI6 da mnoge prljave tragove svoje delatnosti u ratu u BiH uklanjaju te da brišu tragove do ljudi i akcija koji ove službe povezuju sa prljavim poslovima. Tako je Halid Masoud postao štićena i prikrivana ličnost i tako je dospeo van radara. Upravo ta činjenica kao i uklanjanje njegove ratne biografije, te učešća u saradničkoj mreži MI6 dodatno su mu pomogli da nesmetano izvrši teroristički napad u Londonu.

Bio je frustriran činjenicom da je njegov mentor (Šejh ul Islam) isporučen Sjedinjenim Američkim Državama, a istovremeno je imao značajnu komunikaciju sa radikalnim islamistima. Njega nije bilo teško instrumentalizovati za ovu vrstu napada.

Britanske građane u Londonu su ubile njihove službe svojom bahatošću i nemarom – činjenicom da su i oni, uprkos propisanoj vrsti i obimu nadzora – već dugo ispod radara institucija društvene kontrole svog rada. Oni nisu shvatili da London nije u BiH, Avganistanu, Siriji, Iraku ili Libiji.

Svakako je važan i slučaj Ajmana Dina iz Britanije, koji je javno progovorio o svom učešću u ratu u Bosni i Hercegovini u okviru islamističkih struktura a sa znanjem svoje vlade i obaveštajno-bezbednosnih struktura.

Zaboravljeno je iskustvo sa britancem po imenu Adel Abdul Bary, koji se trenutno nalazi u zatvoru u Njujorku zbog sumnje da je 1998. digao u vazduh američke ambasade u Najrobiju i Dar es Salamu (u Keniji i Tanzaniji), a čiji je sin, poznati reper iz Londona Abdel-Majed Abdel-Baryu, otišao da se bori u Siriju na strani DAEŠ-a. Britanski mediji su ga prozvali, bez ozbiljnih dokaza, Džihadi Džonom, nakon što je brutalno i ritualno odrubio glavu nekim britanskim „humanitarcima“ (Heniks i Foli).

A sada je nužno suočavanje sa svojom prljavštinom i vlastitim odgovornostima na svom tlu, ako se želi efikasno delovati na planu sprečavanja novih terorističkih akata.

_________________________________________

P R I L O Z I:

1. Spisak telefonskih komunikacija i brojeva telefona koji vođe terorističkih organizacija koriste za koordinaciju terorističkih grupa u ratu u BiH

2. Spisak Komande Trećeg korpusa sa potpisom Generala Sakiba Mahmuljina, na kome se nalazi evidentirano 1774. identiteta, pripadnika Odreda El Mudžahedin

3. Spisak mudžahedina stranog porijekla u okviru Trećeg korpusa Armije R BiH

4. Zabilješke državne bezbjednosti, fotografije i drugi dokumenti


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na MI-6 koristi radikalne islamiste i teroriste

* Obavezna polja