Nesrećna Makedonija. Morala je voljom svojih albanskih tutora i zapadnih protektora da promeni ime, identitet, ustav, pol, istoriju, imena dvadesetak toponima – među kojima i auto-puta – samo da bi ostala slobodna i na evropskoj agendi. Da bi pala „prosrpska“ vmroovska vlada, da bi se zemlja konačno preporodila pod vlašću dezertera Taljata (koji je izdao dve vojske u kojima je primao platu), kao i premudrog bivšeg gradonačelnika Strumice, koji na prvu loptu izgleda kao negativac iz stripa. Narod je podržao promenu imena i svega što ide uz to sa neverovatnih trideset i nešto posto, što naravno govori o nezrelosti vlasti. Da je takav referendum organizovan u Crnoj Gori rezultat bi bio tačan. Obratite pažnju „tačan“ koliki se očekuje, ne „dovoljan“. Ipak, govorimo o nultom primerku kompetitivnog autoritarizma i tu nema greške.

U Republici Severna Makedonija, kao što je dobro poznato, sve ide odlično. Narod živi u sreći i radosti, svi imaju puna prava, zemlja nezadržljivo srlja napred, standard je nezamislivo visok. Čak su i izbori bolje organizovani, pa je režim – koji je samo uz pomoć ulice, vojske dobronamernih albanskih mula, mulaima, amidža, daja i gruja što su svi zajedno pratili razvoj socijalidemokratske agende i ovog puta glasali za Zaeva, umesto kao do sada za Envera Hodžu; te dobronamernih tuđina iz EU i SAD  uopšte uspeo da se instalira –  na prethodnim lokalnim izborima postigao neviđen  rezultat i potpunu pobedu.

Crnoj Gori nešto ne ide. Budimo objektivni, i auto se posle trideset godina pohaba, a neće ljudsko živinče. Zato, možda bi i Crna Gora trebalo da promeni ime. Vlast nikako.  

Ej… Pa njih, stare prevarante, koji predstavljaju treću generaciju komunističkih mutivoda i manipulanata, jedna grupa crkvenjaka pročita kao dete ćirilični bukvar?!

Kaže glavni pregovarač ispred Đukanovićevog režima kako bi dobar ustupak vlade i pravedan kompromis bilo privremeno  stavljanje spornog bogoboračkog, etnički segregirajućeg zakona o konfiskaciji srpske pravoslavne  crkve na teritoriji Đukanovićeve države, van snage. Sve do konačnih presuda crnogorskog i međunarodnog pravosuđa. A ovi mu smesta odgovore kako Sud u Strazburu ne sudi o zakonima koji se ne primenjuju.

Dakle, strašno. Buđava vlast je gora od buđavog hleba. Tako je i u Srbiji pre četvrt veka jedan prilepak Miloševićevog režima, po prirodi sličan Đukanovićevom DPS-u (reč je o Novoj demokratiji), predložio da učitelji protestuju samo tokom jula i početka avgusta (da ne ugroze prava dece). Genijalno, urnebesno, izvan najšireg univerzuma podmseha.

Milo-litije, splet fotografija – Foto izvor: IN4S

Litije ponovo hode zemljom sv. Simeona Mirotočivog i sv. Save Srpskog. Uzalud kreče srpske zastave, najslavnije barjake nezavisne Crne Gore i istinskog crnogorstva. Hapse i tuku ljude. Brane državljanima da uđu na teritoriju države. Ostavljaju ljude kojima je pozlilo izvan granica njihove otadžbine. Uzalud su Srbiju proglasili za kužnu. Uzalud ruše crkvene zgrade i stvaraju red pravednika koji odbijaju naređenja neosuđenih ratnih zločinaca i Netfliksu nepoznatih Eskobarovih pobratima.  Režim je oterao i Novaka Đokovića i međunarodni sportski događaj prve klase…

Pitam se,  kada je neko poslednji put – puna srca, čiste duše, samoinicijativno, ne za inat i iz mržnje, ne u društvu uniformisanih lica i organa u civilu, ne za dozvolu, posao, parče zemlje ili kvadrat stana, ne u Beogradu ili Novom Sadu – uzviknuo „Živela Crna Gora !“ Koliko se sećam, veoma davno. Još dok je crnogorsku državu krasila slavna srpska trobojka.

Proteklih meseci, uprkos Sjedinjenim Državama, zemljama Kvinte, NATO-u, braći iz Albanije, Hrvatske i bošnjačkih kantona, uprkos od države sponzorisanim maskenbalima zelenortskih komita, ja nisam čuo ništa od iskrenog i ispravnog patriotizma. Vidim samo jednu nepotpunu karikaturu, čujem neujednačene, neartikulisane i slabo razumljive krike.

Nema istinskog nacionalnog identiteta bez potpune istorije. Najbolji primer su Albanci. Njima su Nemanjići jedan dan „hitlerovski okupatori“ (mada su širom Kosova upravo savremeni Albanci Hitlera zvali prisno, „tečo“), a onda ih odjednom vide kao posrbljeni deo fisa Nimani. Ovoga kod Milogoraca nema i zato su oni nacija u tragovima. Da li neko pamti da je bilo ko, za vreme strašne komunističke diktature, u doba olovnih godina miloševićevsko-đukanovićevskog, đinđićevsko-đukanovićkog, košutunicijansko-đukanovićevskog ili tadićevsko-đukanovićkog režima, za vreme kojih je u Beogradu na stan, hranu, biznis i funkciju palo na stotine najboljih starodukljanskih sinova, neko iz srca uzviknuo: „Živela Crna Gora!“. Nasuprot tome, u Crnoj Gori se tako iskreno i glasno kliče Srbiji.


Izvor: Napredni klub

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Milogorci i crna Koreja

* Obavezna polja