Podgorički režim je iskoristio uvođenje vanrednih mera povodom izbijanja virusa Korona za obračun sa SPC u Crnoj Gori . SPC nije davala povoda za takvo ponašanje režima Đukanović-Marković. Naprotiv, rektor Cetinjske bogoslovije Gojko Perović je već 19. marta 2020. ponudio vlastima crkvene objekte radi formiranja stacionara i pozvao vernike da “slušaju nadležne i Institut za javno zdravlje“. Vlasti su samo dva dana kasnije odgovorile tako što su blokirale prilaze crkvi u Nikšiću. Mitropolit Amfilohije koji ima 82 godine i nekoliko sveštenika su privedeni 12. aprila . Držani su u Centru bezbednosti u Podgorici nekoliko sati. Najugledniji sveštenik u Boki kotorskoj 76-godišnji stavrofor Momčilo Krivokapić je sa sinom pozvan na informativni razgovor u stanicu policije u Kotoru 20. aprila. Noć pre toga je na informativni razgovor pozvan jeromonah Savo Vukajloviću u Bijelom Polju.

Mitropolit je ponovo pozvan na informativni razgovor 23. aprila samo zato što je služio opelo uglednom istoričaru Vladimiru Jovićeviću na Cetinju u skladu sa propisima (pred najužom rodbinom i prijateljima). Stavrofor Momčilo Krivokapić umire samo devet dana nakon informativnog razgovora. Režimski mediji napadaju mitropolita Amfilohija jer se pojavio na sahrani. Okružno državno tužilaštvo u Kotoru na zahtev Uprave policije traži “informacije o osobama koje su prisustvovale sahrani“ i podnosi  krivične prijave.

Trinaestog maja sa žarom Isusovog progonitelja Kajafe, vlasti hapse episkopa Joanikija (i osam sveštenika) i određuju mu pritvor od 72 sata. Dolazi do velikih protesta naroda  u Nikšiću, Beranama, Andrijevici, Budvi, Bijelom Polju i  Pljevljima. MUP koristi suzavac,  brutalno tuče narod , čak i decu . Vojska izlazi iz kasarni radi borbe protiv crkve.  Protiv Joanikija ODT u Nikšiću podiže optužni predlog i traži kaznu zatvora od jedne godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se tek 16. maja (ili skoro dva meseca nakon početka terora nad narod i crkvom) blago, oglasio . Rekao je da je “zabrinut“. Izjavio je i da “ misli“ da se sa Đukanovićem “ne slaže“ oko svega.  Primetno je bilo da je  manje emocionalan nego 24. aprila kada je govorio o “braći i sestrama iz Italije“ kojima treba pomoć povodom Korone. (Nikada nije u takvom kontekstu pomenuo zatočenu srpsku državljanku Branku Milić). Takođe, povodom progona crkve u Crnoj Gori i irodovskog ponašanja Đukanovića, nije kontaktirao nijednog od brojnih zapadnih državnika  sa kojima je razgovarao u vreme Korone. Nije pozvao Džonsona, Merkelovu, Makrona. Nije pozvao  čak ni  visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Borelja iako je to bilo prikladno i logično jer je Crna Gora kao i Srbija kandidat za članstvo u EU.

Vučić nije pozvao ni američkog državnog sekretara Pompea i direktora svih obaveštajnih službi Grenela sa kojima se sastao u Vašingtonu početkom marta . Nisu pozvani ambasadori EU i Crne Gore u Ministarstvo spoljnih poslova iako je to uradio crnogorski ministar u Podgorici 9 . i 12. maja .

Aleksandar Vučić i Milo Đukanović – Foto: Boris Pejović/EPA

Sve što je srpski predsednik uradio je organizovanje video sastanka od 16 . maja sa predstavnicima Srba iz Crne Gore. Tada je uglavnom govorio o ćirilici, Srpskoj kući, neuspeloj kupovini Luke Bar i popisu stanovništva.

Istog dana je veoma oštro i nediplomatski, napao predsednika Severne Makedonije Pendarovskog nazvavši ga “poltornom Nemačke“ iako u toj državi policija nije prebijala Srbe kao u Crnoj Gori niti bacala suzavac kao Đukanovićeva vlast.

Takođe, nekoliko dana ranije, srpska vlast je uputila protesnu notu EU jer je na internet prezentaciji predstavila Teslu kao Hrvata . Protesna nota Podgorici je  izostala kada je uhapšen vladika Joanikije i kada su prebijana deca i srpski narod .

Ova pravne i dipplomatske činjenica ukazuju da Đukanović ima veći uticaj u Beogradu čak i od EU. One nas navode na zaključak da su tačne tvrdnje o Bebi Popoviću kao neformalnom ministru informisanja Srbije i Crne Gore. Na sličan zaključak nas navodi i izostavljanje protestne note Podgorici zbog emitovanja ustaškog pevača Tomsona na javnom servisu RTCG 9. i 10 maja . Ovu  srbofobnu provokciju na državnoj televiziji je osudio čak i građanski pokret URA u Crnoj Gori,  koji sigurno nije prosrpska stranka.  Međutim,  srpski predsednik je prećutao taj skandal . Čudno, ako se zna da je komentarisao čak i Tomsonovo pojavljivanje na dočeku hrvatskih fudbalera 2018. Čudno, jer bez njegovog odobrenja  karikaturalni ministar spoljnih poslova (poznat i po slikama sa izvesnim Rodoljubom Mišom Radulovićem iz Kotora) nije mogao da uputi Hrvatskoj 2016. protesnu notu povodom Tomsonovog predavanja u osnovnoj školi u Šibeniku.

Nosilac ordena Svetoga Save već 6 meseci upadljivo ćuti o atentatu koji je u centru Beogradu u hotelu Crowne Plaza izvršen na ktitora SPC Miodraga Davidovića Daku . Tada je pored njega u smrtnoj opasnosti bio i najomiljeniji episkop SPC Joanikije

Konačno, uprkos činjenici da je nosilac ordena Svetoga Save, koji je dobio na proslavi 800 godina autokefalnosti SPC, srpski predsednik je blago reagovao i povodom irodovskog pokliča Đukanovića izrečenog na Cetinju 18. maja . Tada se se crnogorski predsednik, i u slobodno vreme nadriteolog, založio za formiranje nekakve “crkve pravoslavnih Crnogoraca“ i otimanje imovine kanonske SPC.  Vučić je odgovorio tako što je 20. maja nakon sastanka sa patrijarhom poručio da moramo da budemo “obazrivi“ i da “ne razume“ izjave koje dolaze iz Crne Gore od “nekog “i nekih “političara“.  


Izvor: NSPM

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Milovo divljanje i Vučićeva blagost

* Obavezna polja