Šta su rimski papa i predsedavajući BiH dugo dogovarali u Vatikanu, a nisu hteli da ih čuju Šefik i Željko?

Odavno nešto nije toliko nasekiralo „muslimansko Sarajevo“ kao poseta predsedavajućeg Predsedništva BiH Vatikanu. Umesto da se najviše obraduju što je globalno uticajna Sveta stolica ugostila prvoga u BiH, prestoni bošnjački bosnoljubi pronašli su više toga što ime sreću kvari, a portal BHDijaspora.net podsetio je 6. 05. na taj „skandal“.

Papa pozvao samo prvog među jednakima, a ne celo trojno Predsedništvo. Poziv je uputio baš tokom osam meseci srpskog predsedavanja i to baš njima najomraženijem predsedavajućem? Ali, o njemu su na Baščaršiji već iscrpili sve negativne kvalifikacije, a o katoličkom poglavaru iza koga stoji milijardu vernika nije opet baš zgodno.

Relativno kasno i nezgrapno oglasio se Šefik Džaferović izjavom da „Predsedništvo BiH nije dalo predsedavajućem saglasnost za odlazak u Vatikan“.  Prvo, po poslovniku o radu Predsedništva takva saglasnost mu nije bila ni potrebna. Drugo, takav stil ponašanja u vrhu BiH inaugurisao je još Alija Izetbegović kada je, kao prvi predsedavajući, krajem ’90. otputovao na kongres Konferencije islamskih zemalja u Istanbul, a da o tome nije ni obavestio Koljevića i Plavšićevu. Treće i najvažnije, Džaferović je u svoje i u ime drugog bošnjačkog predstavnika, Komšića, indirektno saopštio da bi papin poziv odbili. Sarajevski novinari su ga, valjda zbog nacionalne bolećivosti, poštedeli neugodnog pitanja – zašto?

Reis efendija Husnija iskoristio je Šefikov netaktičan istup da i on nešto svoje prigovori papi. Veli da papa prima predsedavajećeg Predsedništva koji neće da potpiše ugovor sa Islamskom verskom zajednicom o neradnim prazničnim danima, a potpisao je sa pravoslavcima i katolicima.

Radi se o tome što bi prema islamskom kalendaru verujući Bošnjaci, što za dva bajrama, što petkom za džumu, što za iftar i sehuru, što za hadž, plus za državne praznike i godišnji odmor, dobili pravo da ne rade četiri meseca u godini. Uzgred, takav aranžman, koji bi diskriminisao pravoslavne i katolike, odbio je da potpiše prethodni sastav Predsedništva u kome su bili Ivanić i Čović. Zašto to efendija Kavazović prebacuje papi teško je odgonetnuti.

U prethodnu posetu Vatikanu zaista su išli zajedno Čović, Ivanić i Izetbegović iz čega se može zaključiti da je protokol Svete stolice znao da BiH ima trojno Predsjedništvo. Zašto je papa Franjo ipak zaobišao Džaferovića i Komšića i da li ih je„ignorisao“ u paketu ili za svakog ima posebne razloge?

Vatikanskoj diplomatiji sigurno nije promaklo da bi članovi Predsedništva prema Ustavu BiH trebalo da budu nacionalni predstavnici, a da Komšić, nema legitimitet hrvatskog naroda, kao i da Džaferović nema odgovarajući renome u Bošnjaka. Elem, da su obojica, možda, sagovornici za neku drugu priliku.

I uzevši zasebno, Komšić ne može biti po volji Svetoj stolici jer zlouptrebom izbornog zakona u FBiH, zajedno sa muslimanima uvredio katolike u BiH. A na to je već burno negodovala biskupska konferencija načelu sa kardinalom  Puljićem.

Takođe, uzevši zasebno, Džaferović, uprkos visokoj funkciji još nije uspeo da izađe iz sene svoga stranačkog mentora Izetbegovića, a već je pao u senu kolege po funkciji Komšića, koji agilno ispunjava očekivanja svoje bošnjačke izborne baze.

Dodik i papa Francisko u Vatikanu, 26.04.2019.

Protokol je možda nalagao da papa Franjo ugosti svu trojicu odedared, ali mu je dozvoljavao i da blagonaklono pretpostavi da bosansko trojstvo diše jednom političkom dušom i da mu je prvi među jednakima dovoljan sagovornik. Ili mu je državni sekretar Parolin došapnuo:„Bolje tako nego da nam se ovde posvađaju!“

Na stranu sve ostalo, šta li je papa razgovarao sa predsedavajućim BiH i to čak dva puta duže od uobičajenih 20 minuta? Da li je to ukazuje na naknadno proširenje dnevnog reda? Da li na produbljivanje predviđenih tema? Da li na važne dogovore u četiri oka o BiH?

Predsjedavajući BiH je pred odlazak u Vatikan, izjavio da Papi nosi pozdrave od patrijarha Irineja i da će ga upoznati sa projektom Donja Gradina – spomen područja srpskim žrtvama ustaških zločina.

Papa ga sigurno nije zbog toga zvao, i verovatno je imao na umu Banjaluku kao most ka Beogradu, gde su i njegovi papski prethodnici prepoznali vrata ka pravoslavnom Istoku i ekumenizmu.

Na liniji otvaranja tih dugo zatvorenih vrata, papa je ubrzo nakon Dodikove posete dao izjavu o dugoročnijem zamrzavanju kanonizacije Stepinca.

U toj priči oba bošnjačka predstavnika bili bi čist višak. Ali, brine ih da je u Vatikanu, njima iza leđa, bilo reči i o bošnjačkom hegemonizmu, izbornom  zakonu, islamskom terorizmu, vehabijama i sl. No, šta ako je papa naprosto želeo da o Dodikovoj politici čuje iz prve ruke, mimo anglosaksonske protestantske propagande?

To bi bio i najveći papin grijeh u očima bosanskih muslimana, ali on je po definiciji božji namesnik na zemlji i ne mora da se ispoveda Šefiku i Husniji.

Milorada im je zalud i pitati jer su bili protiv njegovog odlaska u Vatikan. Zato na onom svom portalu citiraju neki nepoznat italijanski izvor da je “papa podržao srpskog separatistu protiv katolika“.

Bošnjaci znaju da nije tako, ali vole kada drugi kažu.


Izvor: Sve o Srpskoj

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Muslimansko Sarajevo i Dodik u Vatikanu

* Obavezna polja