cedomir-anticVest da je Režim Mila Đukanovića pozvao Hrvatsko ratno zrakopolovstvo da štiti državno nebo prošla je nezapaženo.  Možda zato što je koncipirana kao trgovina u okviru jednako popularne i deset godina aktuelne vesti o daljem pristupanju Crne Gore Severnoatlantskom savezu.

Režim Mila Đukanovića je, posle svih prevara, tri zloupotrebe nacionalizma (jugoslovenskog, srpskog i crnogorskog), ekonomije destrukcije, šverca i divlje privatizacije, autoritarne populističke vladavine sa incidentnom demokratijom, pošao putem kojim tirani na svome koncu najčešće idu. Uveren da će mu slepa i za normalne ponižavajuća poslušnost doneti podršku SAD i SR Nemačke, režim Crne Gore ne razume da mu je nakakva ravnoteža, originalnost i idejnost neophodna kako bi opstao. Jednog dana briselske i berlinske birokrate prihvatiće neminovnost da i u Crnoj Gori treba nešto menjati i da je vlasti gladna opozicija spremna da i sama služi bez i onoliko nepotrebnih znanja i sećanja koliko može imati jedan prestareli i politički dementni režim. Tako je bilo u mnogim sličnim slučajevima. Jedina razlika je u tome da li Amerikanci i Nemci tiranima dozvole da pobegnu, ili ih sude, stvarno ili lažno. U najgoroj verziji ih prepuste bivšim prijateljima ili narodu: prvima da ih obese, drugima da ih linčuju. Možda ova ljigavost sa hrvatskom zaštitom  i ima za cilj da u času kada narodu dosade – falsifikovanje izbora, obest nekoliko familija koje ni Sicilija u svojim najzanimljivijim godinama ne bi trpela, neuspešne privatizacije, bankrotirala ekonomija, propalo zdravstvo i beznačajna socijala, nepotizam tipova koji se hvale da su lično zaposlili i dve hiljade osoba po mandatu – obezbedi zaštitu velikih država kojima ratni zločin, diktatorska vladavina i kršenje prava građana znače samo onda kada neposredno koriste njihovoj sebičnosti, šovinizmu, i ne zaboravimo, ličnoj pokvarenosti njihovih zlikovačkih i ponekad izopačenih vođa.

Da li će hrvatsko ratno zrakoplovstvo da brani Crnu Goru od NATO protektorata Bosne i Hercegovine i Kosova? Albanije i Italije koje su članice NATO? Možda će iz neke NATO zemlje u okruženju da uzlete oteti avioni kako bi napali neku stanbenu zgradu na Gorici, ili možda neku gigantsku fabriku, koju je otvorio Đukanovićev režim, od čije proizvodnje zavisi stabilnost regiona, možda se zalete u cetinjski vodovod pa propadne vizionarska ideja SDP(S) da prestonica „švaki i vaščcijeli dan ima sviježe akue“? Da podsetim da Republika Srbija, pored loših vlada, ima i „partnerstvo“ koje već šest godina ponosno razmenjuje sa Briselom za „mir“. Srbija je, pritom, i vojno neutralna država. Dakle naše vazduhoplovstvo, mada se istorijski pokazalo kao hrabrije i bolje od hrvatskog, nije nikakava opasnost za bilo koga regionu, a posebno ne za Crnu Goru u kojoj Srbi čine 34%  stanovništva, a više od polovine građana govori srpski jezik.

hrvatska-trougao-tri-aviona-poginuli-slunj-keser-sportski-avion-1328585176-49430Ali kada Režim Mila Đukanovića 1991. nije umesto Dubrovnika napao Trebinje. Kada 1999. godine umesto jedne kukavičke i pasivne politike, nije iskreno napao genocidne i okupatorske Srbe u Metohiji (srušio otete i posrbljene ilirske hramove u Dečanima i Peći) i dočekao drugove Tačija i Haradinaja i zagrlio ih u duhu budvanske parade u tada već slobodnom Dukađinu, sada je vreme da „ode u partizane 1947. godine“.  Tako je to sa ljudima: mali broj donosi ispravne odluke na vreme. Takav je i Đukanovićev režim. Promenio je stranu posle pada Miloševićevog režima. Nikolić, Vučić i Dačić prihvatili su ovu filozofiju sa još većim zakašnjenjem. Kada danas predstavnici srpske vlade dođu u Podgoricu, pitanje  statusa trećine stanovnika Crne Gore, pripadnika srpskog naroda, koji su obespravljeni i nesumnjivo neravnopravni, nije ništa više od sporedne teme koja se ima žrtvovati da bi neki tamo Aleksandar Vučić i dalje imao drugare u Berlinu, a izvesni Dačić smeo da se pokaže pred evropskom birokratkinjom koja može da ga ne prepozna ili da u njemu vidi onog mladog, veselog, neelegantno popunjenog, kovrđavog imitatora Slobodana Miloševića od pre dvadeset godina. No, zato kad u Crnu Goru dođe hrvatski predsednik Josipović, onda su teme raznovrsne a malobrojni Hrvati iz Crne Gore traže da im se vrati sve do kvadratnog metra što je moglo biti oteto od onog režima – koji je progonio protivnike iz reda svih jugoslovenskih naroda (mada u Hrvatskoj mnogi misle da su žrtve bili samo Hrvati) – ali je zato stvorio savremenu hrvatsku državu  i u nju uključio mnoge krajeve koji nikada nisu bili njen deo. Prvim ličnostima srpske vlade nije do sitnica kakve su prava srpskog naroda, imovina crkve i srpskih predratnih ustanova, imanje srpske (od 1918. i crnogorske) dinastije Karađorđevića…

Plaše se hrvatske zrakoplovne i zrakomlatne  vojnice. Treba ih razumeti.


Izvor: Napredni Klub

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Nebo nad Montenegrom

* Obavezna polja