natalija medenU Nemačkoj se prilično često izbegavaju čak i svečanosti povodom jubileja. U karakteru škrtih Nemaca nema čak ni suvišnih troškova, a uostalom, ni svaki jubilej ne zaslužuje da se proslavi. Da uzmemo, na primer, bundesver, koji je 2015.godine napunio 60 godina. A zašto to nisu proslavili? Zato što nema povoda: u stvari bi morali da proslave jubilej stupanja Nemačke u NATO, gde su nemačke generale postavili za pione u igri koju su vodili američki velemajstori. Formalno u bundesveru sve do sada nema ni sopstvenog generalštaba: za razliku od drugih armija – članica alijanse za najviši organ vojnog planiranja bundesvera od samog početka se smatra Vrhovni stan (štab)  NATO-a (SHAPE).

A evo šta nemačka štampa ne bi nikako trebalo da prećuti: pristanak Berlina na obnovu naoružanja američkih nuklearnih baza u Nemačkoj – pristanak  koji je dat šapatom, bez talasanja novinara, baš u vreme 60-godišnjice Oružanih snaga Nemačke. Iz sećanja Angele Merkel koja je dala taj pristanak  očigledno je potpuno isparilo sećanje da je 2010.godine bundestag glasao za izvođenje nuklearnog oružja sa teritorije Nemačke. Tako da će Angela Merkel u istoriji biti zapamćena ne kao kancelar koji je uspeo da se izbori za nuklearno razoružanje, već pre kao nastavljačica dela Franca Jozefa Štrausa – političara koji se mnogo glasnije od drugih borio za smeštaj u Nemačkoj američkih nuklearnih projektila. Uostalom, Štraus koji je u periodu 1956 – 1962. bio ministar odbrane Zapadne Nemačke, sam sebe je nazivao „dobošarem hladnog rata“. Merkelova ima drugačiji stil, ali rezultat je isti: nemački poreski obveznici će iz svojih džepova plaćati američke vojne baze na teritoriji Nemačke.

Usporena Merkelova je već prevazišla Štrausa po svim tačkama: on nije uspeo da postane kancelar tadašnje Zapadne Nemačke, pa se čak i na čelu Bavarske nalazio manje nego Merkelova na čelu Nemačke. Samo su Helmut Kol i Konrad Adenauer rukovodili zemljom duže. Prema savremenim merilima Merkelova je pravi politički dugogodišnjak. Na evropskom Olimpu, otkako ona predstavlja Nemačku, u svim zemljama Evropske unije se promenilo po nekoliko lidera: negde (na primer – u Holandiji, Estoniji, Litvaniji) dva, u nekim drugim po tri (Velika Britanija, Francuska, Španija, Portugalija), pa čak i pet (Italija i Poljska) i šest (napaćena Grčka i Češka). Sve u svemu – što se tiče nezamenljivosti – Merkelova ide ka probijanju rekorda Evrope.

Danas bilo koju diskusiju o rezultatima više nego desetogodišnjeg boravka Angele Merkel na dužnosti saveznog kancelara pokriva kriza sa migrantima, čiju oštrinu mnogi Nemci povezuju sa ličnom pozicijom federalnog kancelara. Prva žena-kancelar Nemačke rizikuje da u istoriju uđe kao političar koji je odgovoran za nestanak nacionalne države. Predstava koja je nastala u periodu globalne finansijske krize da je Nemačka u sigurnim rukama tone u talasima migracione krize.

Unutrašnja politička situacija u zemlji je rasklimana kao nikada pre. O tome govori i oštra reakcija nemačke političke klase na reči Sergeja Lavrova u vezi sa dvosmislenom pričom o nestanku 13-godišnje stanovnice Berlina sa ruskog  govornog područja. Izjave Frank-Valtera Štajnmajera koji je pozvao da se situacija ne politizira mogu još i da se nazovu diplomatskim, ali su zato partijski poslenici drugog reda sebe prevazišli jer su ruskog ministra okrivili za mešanje u unutrašnje stvari Nemačke, a usput i Rusiju da sponzoriše desničarska kretanja u čitavoj Evropi.

Desni su sve popularniji? Kriva je Rusija. Protestnu demonstraciju je organizovala opština na kojoj se govori ruski? Rusija je kriva! Bilo koji Evropljanin koji sebe uhvati u zavereničkim mislima („A možda da  ženi i ćerki kupim sprej za samoodbranu?“), treba da se zamisli: „Zar sam ja to dospeo pod uticaj Putinove propagande)! A u stvari: migranti za nas stvarno predstavljaju neophodan dotok sveže krvi!“

nemacka-migranti

Eh, nešto škripi u Državi Danskoj… oprostite, u nemačkoj državi. Političari ne dozvoljavaju ni da se pomisli da su, buneći se protiv vladinog kursa, ljudi sposobni na političku samoorganizaciju. Ili: dozvoljeno je da se protestvuje protiv čega god hoćeš (na primer: protiv rada nuklearnih elektrana ili protiv izgradnje vetrenjača), ali nikako protiv politike koja uništava način na koji Nemci žive.  2011.godine, posle masovnih demonstracija do kojih je došlo zbog havarije u nuklearki koja se nalazi  na suprotnom kraju Nemačke, Angela Merkel je objavila moratorijum na rad sedam najstarijih nuklearki.  Reagovala je brzo. Ali da se neko izjašnjava u korist ograničenja (ne zabrane!) migracije je rizik: odmah će mu zalepiti cedulju desnog radikala i nacionaliste.

Danas se pretnja od desnog radikalizma u Nemačkoj širi kao balon. U tabor nedodirljivih desnih radikala neosnovano svrstavaju sve učesnike demonstracija pokreta PEGIDA. Čak se i simpatisanje partije „Alternativa za Nemačku“ (AfD) prikazuje kao porok. „Fini“ političari, a to su oni iz parlamentarnih partija, često odbijaju učešće u diskusijama sa predstavnicima „Alternative“ – nove partije konzervativaca- evroskeptika, koja je formirana još pre tri godine. Sve je jači osećaj da za sporove sa AfD njeni politički protivnici nemaju argumenata.

A kad argumenata nema dovoljno, služe se sredstvima koja su se ranije u evropskoj demokratiji smatrala za nedostojna. Praćenje, zabrane, kaznene mere… Ministar pravde Hajko Mas smatra da pravnim organima ne pripada samo pravo da troše snagu na potragu za ljudima koji pale prebivališta migranata, već i da prate učesnike mirnih demonstracija koje se održavaju pod „štetnim“ parolama, i usput da prate i ispoljavanje desnoradikalskih raspoloženja na internetu (!).

Došlo je dotle, da je Mas nazvao „idejnom paljevinom“ postupke autoritetnih pravnika koji su kritikovali migracionu politiku vlade Merkelove kao protivurečnu Ustavu Nemačke. To je aluzija na bivšeg člana Ustavnog suda U. di Fabija koji je podnosio izveštaj o tome da je u nastaloj situaciji vlada obavezna da zatvori granice. A bavarski premijer Horst Zehofer je javno izjavio da je moguće da uvezi s tim pitanjem počne sudska istraga. Sociolozi, koji ne ostavljaju poslove da čekaju, izvršili su anketiranje kojim se ispostavilo da 48% Nemaca i 65% Bavaraca  smatra da je takva istraga na mestu; čak i među pristalicama HDS/HSS svaki treći bi smatrao da je takva tužba opravdana. Interesantno je da se Hajko Mas priprema da utiče na pravac razmišljanja tih ljudi. A kako da se postupi sa onima koji smatraju da bi vlada hitno morala da podnese ostavku? Prema anketi to je svaki sedmi Nemac, ali ih je svakog dana sve više. Ili je možda sve njih dodirnula ruka Moskve?


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Nemačka počinje da ključa

* Obavezna polja