Aleksandar MezjajevОбновљен је судски поступак у предмету «Тужилац против генерала Ратка Младића» у МТБЈ. Поступак траје већ 2,5 године (1) и у овом тренутку у току је изношење одбране оптуженог.

Међутим, суђење нису само сведоци, иако управо сведоци заокупљају главну пажњу. Судски поступак представља својеврсну организацију и процедуру. Без поштовања те процедуре никаква одговарајућа акција нема смисла, ни правног, ни практичног. На пример, у апсолутној већини земаља у свету, докази добијени без поштовања законске процедуре не могу бити искоришћени од стране суда. То јест, постоји директна забрана суду да прихвати такве доказе! То говори у прилог томе колики значај има поштовање процедуре. Међутим, у Хашком трибуналу то нема никаквог значаја.

Да размотримо неке најважније проблеме општег карактера који у овом тренутку егзистирају у поступку против генерала Р. Младића. Већина проблема повезана је са сведоцима, али има и других проблема. Главни проблем су судије. Прво што треба истаћи јесте невероватна пристрасност судија. То да су судије у поступку против генерала Младића пристрасне, доказано је више пута. И та чињеница да су све притужбе одбране одбачене, говори само о томе да је пристрасан и председник МТБЈ који је разматрао те притужбе. Штавише, у самом МТБЈ не може бити решен проблем непристрасности судија, јер тамо тражити непристрасног судију – исто је што и со сијати. (2) Јер су улози превише велики, чак и за оне који су наизглед објективно непристрасни. То што холандске и немачке судије искачу из коже како би «установили» кривицу Р. Младића, објективно представља јасну ствар. И Немачка и Холандија су учествовале у сукобима у Босни и Херцеговини и задатак који је стављен пред судије је више него очигледан. У оваквој ситуацији, Јужна Африка је директно незаинтересована страна. Међутим у стварности видимо да када судија Молото из Јужно-Афричке Републике остане надлежан (у случају када председник Ори пропушта судско рочиште из «валидних» разлога) – он се понаша још грубље и непристојније од А. Орија који се «прославио» по својим грубостима и непристојностима. Истина, претенциозност судије Молота огледа се само у односу на представнике одбране и самог оптуженог. Дакле, у одсуству објективне пристрасности, ми се суочавамо са субјективном пристрасношћу. Шта је њу проузроковало – то у овом случају није важно. Важна је сама чињеница те пристрасности.

Штавише, треба рећи да је пристрасност чланова Претресног већа у поступку против генерала Р. Младића чак демонстративног карактера. То значи да судије уопште не прикривају своју пристрасност. Они се просто диче својом мржњом према оптуженом. Ми смо већ скретали пажњу читаоцима на невероватну (за нормални суд) и без преседана ситуацију (чак и за МТБЈ), када су судије почеле спроводити унакрсно испитивање сведока. Као што је познато, унакрсно испитивање сведока спроводи противничка страна у поступку, а судија само игра улогу арбитра. Судије не смеју ни помагати сведоку приликом одговора, нити их дискредитовати. Прво не може чинити ни једна од страна, а већ друго могу чинити како тужилаштво, тако и одбрана. То се пројављује у њиховом праву да подвргну сумњи не само чисти исказ сведока, већ и степен поверења према личности сведока. Међутим, током дела процеса са изношењем доказа тужилаштва ми смо били сведоци како су судије биле најбољи пријатељи сведока тужилаштва и  да су им непрекидно помагали да одговарају на незгодна питања која им је постављала одбрана генерала Младића. Са почетком дела поступка са изношењем одбране, судије као да су одједном изгубиле своју љубазност и почеле су са отвореним спровођењем унакрсног испитивања сведока одбране! Они су почели са демонстрирањем своје пристрасности на новом, апсолутно бескурпулозном нивоу. Штавише, унакрсно испитивање сведока одбране постаје «унакрсно» у буквалном смислу те речи: прво питања задаје тужилац, затим први судија, потом тужилац, па други судија, опет тужилац, на крају трећи судија – и тако се циклично наставља цело испитивање. То је један од најпопуларнијих метода у раду не баш чистокрвних истражитеља који немају доказе и могу само «скројити предмет» уз помоћ застрашивања сведока, изнуђивања да каже оно што се може искористити против њега. Пошто се сведок дискредитује («сведок даје противуречне изјаве» или «сведок је збуњен») може се пренебрегнути његово сведочење. Управо тако се кроје предмети у МТБЈ! Последњи пример је – количина времена које су изгубиле стране током дела поступка са изношењем одбране. Ако је одбрана потрошила 30 сати свога времена, а тужилаштво 65 часова, то су судије са својим питањима одузеле 25 часова!

Са обновом судског поступка која је почела 25. августа, Претресно веће је најавило  да ће почети са применом изношења нових захтева. Судије су изјавиле да ће саме одлучивати да ли ће слушати сведочења сведока одбране или неће и колико су та сведочења важна за предмет. Ничег сличног није било када се радило о сведоцима тужилаштва. Дакле, очигледно се ради о следећем кораку демонстративне пристрасности судија у односу према оптуженом.

mladic-hag

Тако су судије изјавиле да сведоци одбране дају сумњиве исказе који немају никаквог значаја за предмет. (3) Оваква тврдња може се објаснити само на два начина: или судије не схватају шта се дешава у поступку или су они узнемирени тиме што сведок одбране руши оптужницу и због тога теже да одбрани одузму право гласа. Може се радити о само та два објашњења, јер су изјаве судија лажне. Судије једноставно лажу изјављујући да сведочења сведока одбране имају исувише општи карактер и да због тога нису релевантни за предмет.

Оптужбе судија да сведоци одбране пружају «исувише општа» сведочења, у великој мери не представљају само тежњу судија да «зачепе уста» одбрани, него и да заштите незаконите послове тужилаштва. Ради се о томе да генерала Младића оптужују за учествовање у «заједничком злочиначком подухвату», али тужилаштво не може да наведе ко су учесници у том «заједничком злочиначком подухвату». Наведе се неколико имена, а потом се каже да су учесници и друга позната и непозната лица. Кад су у питању непозната лица, то тужилаштво треба или да их наведе или да избаци њихово помињање. Што се тиче познатих – ко спречава тужилаштво да их наведе? Судије обасипају сведоке одбране најништавнијим питањима, али их  апсолутно не интересује – коме они суде – тим самим «непознатим» или «познатим», али зашто се не наведу њихова имена? То практично значи да су сви Срби проглашени за преступнике, што се додуше потврђује непрекидним коришћењем тако неодређеног термина као што је «српске снаге». У таквој ситуацији одбрана је једноставно присиљена да оспорава све и да изводи сведоке за сваку оптужбу.

Постоји још један разлог због кога судије не желе да чују сведочење сведока одбране. То је проблем извођења сведока за злочине које је починила муслиманска страна. У вези са тим, треба истаћи да се судије претварају да не разумеју смисао изношења таквих доказа. Тако су судије изјавиле да одбрана  tu quoque (то јест, «они чине то исто») није важећа за МТБЈ. Међутим, судије су и овде лукаве. Уопште није реч о томе да су адвокати генерала Младића одлучили да своју одбрану формулишу као  tu quoque. Ради се о сасвим другој ствари. Одбрана изводи сведоке који су сведочили о дејствима која су чињена као одговор на зверства босанских муслимана. Они их нису планирали, ни армија, ни полиција, ни влада, али су били неизбежни у ситуацији када су се људи светили за злочине над најближима. То што се судије «праве блесавим» само говори о томе да су та лица одавно изгубила статус судија и да су се претворили у самозване тужиоце.

Узгред, још једна чињеница говори у прилог томе да судије раде заједно са тужилаштвом као један тим – за време дела процеса са изношењем доказа оптужнице, суд је дозволио тужилаштву да износи не само «општа» сведочења, него чак и таква сведочења која излазе како из временских, тако и из географских оквира оптужнице!

На тај начин је одбрана генерала Младића постављена у такве услове када се сведоцима забрањује да дају сведочења или да се сведок подвргава масовном и незаконитом унакрсном испитивању од стране судија, који покушавају да до краја дела изношења одбране укину практично сва сведочења. То се чини са циљем да се они не искористе приликом писања пресуде – у супротном ће се морати објашњавати због чега судије нису узеле у обзир ово или оно сведочење. Пресуда је одавно написана и биће проглашена три недеље по окончању поступка. (4) То ће бити учињено ради тога да се још једном продемонстрира да у МТБЈ истина никога не интересује.

mladic-junak

Скандалозне изјаве судија

Као доказ напред реченог размотрићемо још неколико скандалозних изјава судија које су они дали претходних неколико дана и који показују  mensrea (то јест злочиначки умишљај) судија на потпуно лишавање једнаких права одбране генерала Младића са тужилаштвом, па самим тим и претварање судског процеса у фарсу и пародију правосуђа.

“Судије су изјавиле да одбрана изводи неважне сведоке, чије сведочење ништа не значи за суд”. Међутим, оптужница је састављена на такав начин да оптужује све Србе регрутног узраста који су се бавили не само војним, него и политичким и административним делима, па чак и оне који нису заузимали никакве званичне функције (концепција “српске снаге”). Уочи почетка процеса одбрана је скренула пажњу суду на исувише велики обим оптужнице и замолила је да се она смањи. Међутим, то није учињено. У таквој ситуацији одбрана једноставно нема никакво право, али је обавезна да изводи сведоке буквално по свакој тачки оптужнице које се у свеукупности односе на практично сваки дан за све три ратне године, па чак и периоде од неколико година уочи почетка рата 1993. године. Поред тога, више од 3 000 такозваних “судски утврђених чињеница” били су истакнути од стране суда, што је још више осложнило задатак одбране да их оповргне. То је позната тактика. Оптуженог гађају из тужилаштва не из” пиштоља” и не “појединачним пуцњевима”. Пуцају из митраљеза рафалима. Надају се да ће бар један метак погодити где треба. Ипак, упркос свему реченом, Тужилаштво је пре неколико дана затражило да се Оптужница прошири! Тужилаштво је изјавило да су они пронашли нове доказе за нове оптужбе. Тако је у Томашици, у септембру 2013. године пронађена масовна гробница што је Тужилаштво МТБЈ одмах покушало да повеже са злочинима побројаним у Оптужници против генерала Младића. Тужилаштво је међутим затражило више од годину дана како би припремили докази по том делу. Међутим, представљати те доказе усред дела поступка са изношењем доказа одбране, представља још један доказ манипулативног карактера читавог Трибунала.

“Судије су изјавиле да је током унакрсног испитивања њима постало јасно да извор знања сведока представљају саопштења медија или одбрана Р. Караџића”. Тешко је представити себи ситуацију да судије не знају да лажу. (Иако је адвокат генерала Младића Бранко Лукић током саслушања у августу назвао понашање судија управо “несхватањем сведочења сведока одбране”. Судије све савршено добро схватају, али играју улогу “несхватајућих”. Прво, судије одлично прихватају сведочења сведока тужилаштва који су знање црпли из медија, па су чак сведочили и сами представници медија. Као друго, потпуно је очигледно да сведоци нису добили информацију од одбране Р. Караџића, него су само одговарали на питања која су им задавали његови заштитници. На пример, сведоци Радојичић и Сеховац су потврдили да су они на фотографији видели Храсницу коју им је показала одбрана Р. Караџића. Они нису за Храсницу сазнали од одбране Р. Караџића, него су и потврдили то што су они знали пре тога. Оваквих примера има много. Потпуно је јасно да знање сведока не представља извор информација одбране Караџића, али судије воле да виде управо то.

“Судије су изјавиле како сведоци праве широке генерализације, што јадно Тужилаштво приморава да губи много времена на унакрсна испитивања. У сваком случају, додале су судије, ове генерализације “имају исувише мало значење за доказни поступак или га немају уопште”. На тај начин, видимо да судије унапред објављују да не желе да озбиљно прихвате сведочења сведока одбране. А “широко генерализовање” учинило је управо Претресно веће. Изјава судија нема благе везе са стварношћу. Сведочење сваког сведока одбране носи конкретан карактер и јасно је повезано са конкретним тачкама оптужнице. Тврдње како су њихови искази некаква генерализација представља отворену лаж. Откуда потиче та лаж? Извор те лажи је потпуна толеранција судија према сведочењу сведока Тужилаштва. Тако су сведоци Тужилаштва тврдили да су “Срби уништавали културна здања” притом не дајући никаквих допунских сведочења, али то за судије није представљало никакав проблем!

Што се тиче сведока одбране, ту су судије спроводиле – како се испоставило из јавног наступа Бранка Лукића, главног адвоката генерала Р. Младића, директно на седници суда – тајна истраживања и према сведоцима и према члановима тима (укључујући и тајно прегледање поште). Он је судијама поставио директно питање: пошто су се таква испитивања спроводила, зашто њихови резултати нису јавно публиковани.[5] Истовремено, захтеви одбране да се спроведе истраживање у односу на сведоке Тужилаштва, били су игнорисани. Тако у односу на свима добро (и жалосно) познатог сведока тужилаштва Момира Николића, био је истакнут захтев за идентификацијом материјала истражитеља Тужилаштва МТБЈ који је открио лаж у сведочењу сведока Тужилаштва. Још увек нема никакве реакције од стране суда по овом питању. Упркос чињеници да је сам тужилац рекао да Николић лаже, исказ овог сведока се сматра истинитим.

ratko-mladić 1

Важно је истаћи и да се судије налазе у крајњем степену нервног узбуђења. Довољно је видети како се судија А. Ори дерња на генерала Младића. Током великог дела поступка он се трудио да не показује своју гласну хистерију (која се несумњиво одиграва дубоко у њему – јер одбрана изводи важне сведоке који у потпуности оповргавају верзију Тужилаштва), која се повремено спуштала на ниво пискутања. Један од примера таквог пискутања јесте и изјава Орија приликом сведочења сведока Милорада Букве. Судија А. Ори је чак прекинуо унакрсно испитивање тужиоца и изјавио да не треба настављати, јер је степен кредибилитета сведочења сведока раван нули. Разлог за овакву одлуку било је то што је наводно та сведочења “немогуће проверити”. Нећемо говорити о томе да се нико и не спрема да проверава сведочења сведока Тужилаштва. Међутим, овај испад Орија за нас је важан јер показује са каквом се унутрашњом напрегнутошћу бори овај господин. Та напрегнутост је толико јака да га нагони да говори обичне глупости.

“Судије су изјавиле да су приликом припреме исказа сведока одређени делови били избачени, што јадно Тужилаштво тера да губи драгоцено време суђења на разјашњавање питања због чега је то било урађено”. Оваква изјава представља још један јасан доказ тога да у МТБЈ нема судија, већ да постоји само Тужилаштво. За време дела процеса када су се износили докази из Оптужнице, Тужилаштво је чинило апсолутно исто, па је одбрана била принуђена да троши своје ништа мање драгоцено време како би разјаснила та питања (тада када је то било заиста неопходно). Међутим, то никада није узбуђивало судије. То узбуђује судије тек сада – у време дела процеса са изношењем доказа одбране. И пошто Тужилаштво ионако није успело да пронађе криминалне разлоге за изузимање ових или оних делова из ранијих сведочења сведока одбране, то је одбрана успела да учини у односу на сведоке Тужилаштва. Тачније, у погледу саме оптужбе.

Дакле, по тренутном стању ствари у поступку против генерала Р. Младића, постоје два главна проблема. Први је – нулти степен поверења према судијама које су овладале нултим степеном независности и непристрасности. Други проблем представљају – последице првог. Ако лица која заузимају дужност судија имају такав нулти степен, онда то правнички значи да на процесу одсуствују судије. Међутим, ствар стоји још горе – судске фотеље нису празне, оне ће се попунити додатним тужиоцима. Ови проблеми просто не могу бити игнорисани. Они морају бити размотрени пред СБ УН који мора предузети мере и обезбедити генералу Младићу право на правично суђење у његовом предмету.

__________________________________________

Одреднице:

(1) Да прецизирамо, поступак је почео 15. маја 2012. године. Оптужени се налази у затвору Хашког трибунала од 31. маја 2011. године.
(2) «Искать днём с огнём» – руска узречица која говори о узалудности неког посла, преведена је сличном српском узречицом која такође говори о узалудности неког посла – о сијању соли (примедба преводиоца).
(3) Види стенограм заседања суда у поступку против генерала Р.Младића од 24. јула 2014. године (страница 24649) // http://www.icty.org/x/cases/mladic/trans/en/140724ED.htm
(4) Судија А.Ори је већ продемонстрирао тај трик у поступку против Момчила Крајишника – после скоро трогодишњег судског процеса пресуда је била изречена 27 дана после завршне расправе.

(5) См. стенограмму заседания суда по делу «Прокурор против Р.Младича» от 25 августа 2014 года (с.24661).


Извор: Фонд Стратешке Културе

Оставите коментар

Оставите коментар на Неправни поступак против генерала Младића

* Обавезна поља