Slobodan-Antonic-04Nedavno je objavljen tekst na FSK u kome se kritički razmatraju stavovi koje je Vučić izneo u intervjuu zagrebačkom Globusu. Ti stavovi su, rekao bih, dobra ilustracija koliko naša „elita“, nažalost, ponovo ne razume tektonske promene u svetu.

Vučić je u tom intervjuu opet loše govorio o sopstvenom narodu: „Šta da radimo, to je Srbija… Pa koga mi nismo ubili od svojih? Sve što je nečemu vredelo, mi smo ubili!“. Takođe se, ponovo ulagivao strancima – ovog puta Hrvatima: „Stvaram novu Srbiju, trebaće mi pomoć Hrvata“;  „U novom hrvatskom premijeru vidim jednog pristojnog, ozbiljnog i odgovornog čoveka“.

U svetu se 2016. godine desila pobuna naroda – i to u samom srcu sistema: u Britaniji i u SAD. Ako je Bregzit globalnoj eliti zaličio na zades (accident), onda joj je Trampov trijumf,  taj „superveliki Bregzit“ (Najdžel Faradž), pokazao da, posle druge izgubljene bitke, dolazi u opasnost da može i da izgubi „rat protiv sopstvenih građana“ (Džef Fo).

Srbija je ne samo na periferiji globalnog sistema već i, posle medijsko-političkog projekta „genocid u Srebrenici“, njegov parija – naročito za globalnu kultur-rasističku elitu. Najmanje što bi trebalo da rade srpski političari, nakon „brizlaska“ i „trampotresa“, jeste da nastave da govore loše o svom narodu.

Globalističke (atlantističke) elite sada su uzdrmane i nepotrebno je ulagivati im se. Možda od ove aktuelne „pobune naroda“ na kraju neće biti ništa veliko; ali već ovo što se desilo pokazuje da  „ništa u našem svetu nije neopozivo zaposednuto“ i da „nisu baš svemoćne te zakulisne sile“.

No, kao što naš nekadašnji politički vrh nije razumeo kakvu promenu predstavlja pad Berlinskog zida, tako ni sadašnji ne razume da je zbog izmenjenih okolnosti potrebno promeniti obrazac ponašanja – ne dodvoravati se više činovnicima iz Vašingtona ili Brisela i ne nipodaštavati sopstveni narod.

Naš premijer već je napravio faux pas bespotrebnim odlaskom na slikanje s Klintonovima. Zatim je, takođe bespotrebno, stao iza zakona kojim se verbalni delikt proširuje i na izricanje sumnje da se u Srebrenici desio „genocid“. Sada se pak bespotrebno dodvorava Hrvatima, hvaleći njihovog novog kancelara i tražeći od njih pomoć za stvaranje nekakve „nove Srbije“.

vucic-nato-2

Čemu to? Od ovog srpskog premijera izgleda da ne možemo očekivati da od Hrvata, kao što bi trebalo, zatraži reciprocitet u pristupu tržištu, ili pak da odlučno protestuje zbog mešetarenja Hrvatske po Vojvodini; ali bi ipak mogao makar da preskoči da predstavlja Srbe s potcenjivanjem, kao i da izbegne neumerenu adoraciju svake atlantističke države.

Čudno je kako on čini pogreške, ne primećujući da popravlja stare tako što čini nove. Kritikovan zbog ulagivanja Klintonovima pred njihov pad, počeo je da ističe svoje „prijateljstvo“ sa Đulijanijem. Onda je Đulijani objasnio da se „prijateljstvo“ sastojalo u tome što je bio plaćen da se druži s Vučićem. Šta Đulijani stvarno misli o ljudima koji se hvale projektom „od tri milijarde dolara“, a nisu u stanju da mu kako treba napišu ni ime (pogledajte sliku na kojoj se vidi kako je ispred Giuliani-ja stavljeno „Guiliani“!?) – to je zadržao za sebe.

Posle evociranja „prijateljstva“ sa Đulijanijem, Vučić je otišao, opet sasvim bespotrebno, da evocira „prijateljstvo s NATO-om. „Srbija je vojno neutralna, ali želi da nastavi saradnju s NATO-om, jer bez te saradnje nema mira i stabilnosti u regionu, a oni su preduslov za dalji ekonomski rast i napredak Srbije“, rekao je prilikom posete sedištu NATO-a u Briselu. Kako se može istovremeno biti „vojno neutralan“ i „sarađivati s NATO-om“ – to valjda razume samo naš premijer.   

Vučić dogovorio da Srbija u slučaju ulaska u NATO ostane vojno neutralna“, satirično je prikazao ovu vest Njuz.net. „Poslednje što bismo želeli je da Rusija pogrešno protumači naš ulazak u NATO, zbog čega je važno da se naglasi naša neutralnost“, ismevao se, nadalje, Njuz.net s premijerovim verbalnim akrobacijama. „Stoltenberg je podržao ovu Vučićevu inicijativu i naglasio da je interes NATO-a da među svojim članicama ima i jednu vojno neutralnu državu: `U slučaju bilo kakvog sukoba, najviše možemo da računamo na vojno neutralnu članicu – jer bi ona mogla da bude iznenađenje za sve koji je doživljavaju kao vojno neutralnu`, smatra Stoltenberg“, kaže se u ovoj „vesti“ na Njuz.netu.

Zar ne vidi naš premijer koliko je sve više nezgrapno to što radi, i koliko njegove izjave javnost sve češće dočekuje s podsmehom? I nije više u pitanju njegova politička sudbina, već – hoće li opet naša politička elita da propusti trenutak kada bi trebalo nešto da uradi za boljitak sopstvene zemlje?

Grci su verovali da Kairos, božanstvo dobre prilike, nosi perčin za koji ga morate uhvatiti, inače će pobeći; a ako to odmah ne uradite, on se zadugo, a možda i nikad više, neće ponovo pojaviti. Šta će biti s narodom čija „elita“, kad joj se ukazala šansa, čak nije podigla ni ruku da uhvati dobar trenutak


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Nerazumevanje promene

* Obavezna polja