cedomir-anticKada bi me neko za tri godine pitao, recimo, po čemu pamtim prvu trećinu avgusta 2014., verujem da bih odgovorio da ću se sećati izjava javnih ličnosti u Srbiji.

Leto je, politički i medijski mrtva sezona, pa su važne vesti i one koje su bile senzacionalne pre ravno stotinu godina. Početkom avgusta 2014. navršilo se stoleće od početka Prvog svetskog rata. Predsednik Nikolić je posetio Belgiju, primio ga je kralj, stajao je na počasnoj bini zajedno sa šefovima velikih evropskih država. Dao je i jednu važnu izjavu. Predsednik kaže kako „Srbija ne sme više da ima neprijatelje među velikim silama“. Ispada da je Srbija imala izbora. Da joj je nuđeno da izabere između mirne neutralnosti i sukoba. Kao da Austrougarska nije sve od sticanja nezavisnosti Srbije 1878. pokušavala da je pretvori u svoju koloniju. Kao da tu šansu nije propustio upravo sâm Beč često zapostavljajući čak i svoje malobrojne ali uticajne i vladajuće privrženike u Beogradu. Kao da nisu bečki političiri 1907. godine odlučili da svoju politiku promene i Srbiju umesto kolonije pretvore u plen koji će podeliti sa njenim susedima. Stari radikal nije mogao da odoli a da ne spomene kako nije siguran da današnje ratne požare ne pale oni koji bi hteli da ih gase…Ostao je tako dosledan sebi i „poklonio se čaršiji na sve četiri strane“. Premijer Vučić dao je intervju SI-EN-EN-u… Lep engleski. Kaže Srbija je „faktor stabilnosti u Evropi, to je dobra vest za ceo svet“… Kako je to Srbija 1914. bila faktor nestabilnosti? Hajde da vidimo koliko je nemira, prevrata i buna od 1815. do 1914. protiv zakonitih narodnih vlasti izbilo u Srbiji uz pomoć austrijskog novca, a koliko je Srbija nereda i ustanaka izazvala u Austriji? Margaret Makmilan je sramno poredila Srbiju iz 1914. sa modernim Iranom… Jedino dvoje ljudi, međutim, koje su članovi „Mlade Bosne“ ubili za vreme čitavog njenog postojanja, bili su Franja Ferdnand i Sofija Hotek… Ali važno je da naši umiveni radikali govore jezikom koji vole da čuju njihovi novi „prijatelji“.

Hajde što prvi ljudi naše države prihvataju navodnu krivicu naših predaka za svetski rat, ali zašto veruju da su građani neinteligentni i organičeni? Kada se slučajno pokaže suprotno, zašto rade na tome da stvari promene nagore? Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović konačno je mogao da pobere simpatije naroda. Neharzmatični dvoranin, koji je ćutanjem i potmulošću postigao više nego da je pevao kao Ceca, nije se pokazao kao predsednik Narodne skupštine, a kao šef policije ostao je poznat po ljigavom pogađanju poboljšanja Vučićevog raspoloženja na javnim sednicama vlade i po upotrebi telefona za samofotografisanje u poplavljenim područjima. Sada je upravljao potragom za otmičarem devojčice iz Subotice. Kada je ubica pronađen spremno je izašao pred medije. Dugo već ne spominje svoj doktorat, težište afere prebačeno je na njegovog mentora legendarnog vlasnika Univerziteta „Megatrend“ Miću B. Jovanovića. Zgrozio se nad gnusnim zločinom… Spomenuo da je i on lično roditelj i zažalio što nema smrtne kazne. Time nam je još jednom ukazao na činjenicu da niko nije kriv dok policija to ne kaže i da sudstvo plaćamo uzalud: ostavine mogu da rešavaju notari, povrede i ubistva policija, a najsloženije slučajeve – Aleksandar Vučić.

Cedomir-Jovanovic-Himalaji

Leto je, ništa se ne događa, novinari su zgrabili slučaj otmice i ubistva sa elanom izgladnelih vukova. Ali zašto im političari asistiraju u tom ružnom poslu? Prihvatimo novinske presude pre suda, naviku da progone sve koji poznaju ubice… ali sada su čak ucenjivali i oca ubijene !  Da se ubistvo dogodilo zimi, ili u predizbornoj kampanji, vest bi bila na četvrtini naslovne strane, ali bi svakako morali da se suočimo sa kolumnama poludivljih urednika i raznih lelekavih prisutnih građanki koje tvrde da su novinarke. Svi oni treba da nam objasne kako je ispravno, pravedno i humano samo kada ste im slični po primitivizmu.

Srećom tu je i Čedomir Jovanović. Karijera mu je naizgled propala, ali on je i dalje diva. Baš kao i Brižit Bardo – nije više „lepotica dana“ ali ide nenašminkana i neofarbana i brani životinje. Jovanović naravno nije neki luzer, pa da i on brani životinje, ne farba se, ne šminka… Daleko bilo…  On letuje u Grčkoj, pentra se na Ande, Himalaje, roni profesionalno, skače padobranom, vežba u teretani… Jedne novine su rutinski izračunale koliko je potrošio tokom letovanja i ta vest, čak i ako se značajno umanji, Jovanovića prikazuje onakvog kakav on nesumnjivo jeste: KAO NEPOŠTENOG PROSTAKA. Međutim ne bi ta neprofesionalna i žuta novina bila takva da im izvor za vest da je Jovanović kupio kućerinu na ostrvu Mikonos vrednu šest miliona evra nisu „meštani“… Druge slične novine, ali sa stranim vlasnicima, uzele su Jovanovića u zaštitu. Pišu kako se ovaj posvećeni sportista povredio i odbio da ode u inostranstvo na operaciju, već se odvažio da ga leče u Srbiji ! Kakav rodoljub !    Pišu još da nije otišao na odmor dok neku siortu decu iz Obrenovca (bez broja, imena i prezimena, ustanove…) nije poslao na letovanje u Portorož.

Da deca vide malo sveta… Tamo gde je 20.000 Srba dve decenije izbrisano i bez  prava koja su ranije imali, tamo gde našem penzionom fondu duguju sto miliona evra bez nade da će vratiti… Da upoznaju savrmenu Evropu kakva je zaista.


Izvor: Napredni Klub

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Odgovornost

* Obavezna polja