Колегијум Народне скупштине Републике Српске заказао је за 17. октобар редовну скупштинску једницу на којој би требало да буду разматрани ревизорски извештаји и Предлог резолуције о заштити уставног поретка и проглашењу војне неутралности Српске. Питање које се након ове одлуке моментално отворило гласи – како ће се опозициони посланици понашати на заказаној сједници с обзиром на деструктивно понашање које су испољили на претходној. Један од опозиционих лидера, Вукота Говедарица, председник СДС, већ је наговестио: „Или ће поштовати устав и законе или ће имати блокаду у парламенту, па нека заседају где хоће“.

Иначе, опозиционе странке у Српској, од када су посегле за физичком блокадом рада Народне скупштине РС, константно испостављају нове захтеве владајућој већини, а при томе не одустају од оних са почетка своје листе, што се показало и на седници Колегијума Народне скупштине РС који је у петак усаглашавао дневни ред за нову седницу парламента. Не треба заборавити да је скупштинску седницу, коју су опозиционари покушали блокирати, по први пут преносила приватна медијска кућа ТВ БН, која се иначе у значајној мери финансира из буџетских средстава општина и градова у којима Савез за промене има власт. То указује на „велика очекивања“ од поменуте седнице и да је сценариo био одавно написан (прве припреме биле су у мају месецу).

Уједно, Говедарица је јавност обавестио да је опозициони блок Савез за промене, којем припада и његова партија, планирао да другу тзв. Скупштину народа одржи у амфитеатру Електротехничког факултета у Источном Сарајеву, али да им је накнадно отказано. Ради се о окупљању симпатизера власти опонентских партија, а које се настоји представити као скупштина народа, по узору на тзв. пленуме грађана, идеју коју су невладине организације настојале реализовати у Федерацији БиХ након уличних нереда почетком 2014. године, а која би била пандан институцији народне скупштине.

Иако је Говедарица, одговарајући на питања која су се односила на понашање опозиције на предстојећем скупштинском заседању, на конференцији за новинаре настојао бити тајновит, то није нимало тешко одгонетнути. Опозиција постаје све више арогантна, приликом изношења захтева опозиционари не могу прикрити нетрпељивост према институцијама Српске. Однос према институцијама Српске је однос и према народу којег оне представљају, али лидери минорних политичких партија, са не више од два посланичка места, наоружани новим брифинзима који су им дали осећај сигурности и сигурних победника у борби против „омрзнутог режима“, самоуверено користе научене флоскуле типа „показали смо народу да се више нико не боји Додика“.

Тако да су и планови које надмени Говедарица приказује као план „А“ и план „Б“ прозирни и указују, не на могући прекид, већ на изазивање хаоса током предстојећег скупштинског заседања. Опозициони лидери као да су кодирани. Важно је осећати се важан, изгледати снажно, победнички. Флоскуле попут „Више се нико не боји Додика!“ и „Готов је!“, идентичне су паролама пучиста који су срушили Милошевића и увели Србију у један крајње депримирајући период. Пети октобар је производ Сорошевог капитала потпомогнутог логистиком америчких и британских тајних служби, те су и петооктобарске флоскуле креирали Сорошеви оперативци. Позив власти на дијалог и активности Ненада Стевандића на помирењу, опозицију су додатно уверили да је „Додик готов“, да је „власт у страху“, и да ће се након инцидената на наредној (и свакој наредној) скупштинској седници „режим срушити“. Планови „А“ и „Б“ не могу бити једноставнији – изазивати инциденте и не одустајати од парола и вокабулара из репертоара шарених револуција, које се обавезно претворе у црне.

Сличност са ликовима из „македонског сценарија“ више је него очигледна. Јасно је да иностраним рушитељима Српске треба карта на коју ће одиграти. У Македонији то је била најбројнија албанска десничарска партија, која не баштини само платформу Еди Раме и Тиранског договора, већ и идеолошки оквир Призренске лиге. Неопходан је био и инсајдер који ће Македонију изнутра да поткопа. Пронађен је у Зорану Заеву, који ће законом о језику Македонију практично поцепати на два дела, што ће водити њеном нестанку као државе. У Српској није дефинитивно одређено ко ће играти улогу Заева, још се тражи ко ће бити „први међу једнакима“. Стратегија је одавно позната, а планирана још у мају ове године: инциденти, конфликт, хаос током скупштинског заседања. Затим би следило „увођење демократије“, односно, уз посредство странаца и странака из Федерације предвођених са СДА, довођење опозиције на власт. Ако „ненародни режим“ не пристане на захтеве опозиције (а они су неспроводиви), седница скупштине ће бити блокирана.

Понашање дела опозиционих посланика на претходној седници није био „пасивни отпор“, већ увод у насиље које се избегло захваљујући маестралном потезу скупштинског руководства, које је посегло за пасивном противмером. Али, од насиља се није одустало. Медијске припреме су у току. Полиција се настоји приказати као „Додикова, а не народна“, и да делује незаконито. Земљама у окружењу и ЕУ шаљу се поруке да се припреме за „демократско решење“ у Српској, и да подрже захтеве опозиције. Проблем је што све више земаља у ЕУ зазиру од БиХ, па тамошњи медији и не прате овдашња збивања, а „окрећу главу“ и од оног што се дешава на Балкану уопште. Планови „А“ и „Б“ су дизање тензија током скупштинског заседања захтевима који ће бити непрекидно испостављани, иако ће дневни ред на клубу посланика привидно бити усаглашен, само да би заседање почело и већ виђени сценарио се наставио. Тада ће уследити инсистирање на новим тачкама дневног реда (смена министра Лукача, пад Владе итд). Ово би се могло предупредити ако би председник Народне скупштине на конференцији за новинаре објаснио да су ставови о дневном реду усаглашени између клубова посланика и да нових тачака ван договореног дневног реда неће бити, те би све изван усаглашеног била опструкција и увод у насиље. Уосталом, опозиционари су медијима већ најавили „дневни ред“.

Да подсетимо:

Бранислав Бореновић: „Посланици опозиције на наредној седници парламента Српске ће бити у сали и наставити инсистирати на својим легитимним захтевима.“ (17. 09. 2017.)

Игор Црнадак: „ У Македонији је нереде направила власт, а у Републици Српској власт ће отићи након 12 година. Власт грађане плаши „македонским сценаријем“, али не схвата да се неће догодити „македонски сценарио“ већ сценариј Српске.“ (17. 09. 2017.)

Драган Чавић: „Лукач подгрејава атмосферу и води РС у правцу врло озбиљних кофликата, што никоме није потребно.“ (16. 09. 2017.)

Драган Мектић. „По чему је споран „македонски сценарио“, нека се догоди у Републици Српској.“ (17. 09. 2017.)

Драган Чавић: „Блокада парламента све до испуњења захтева опозиције.“ (13. 09. 2017.)

Вукота Говедарица и Бранислав Бореновић: „Додик је тражио састанак, али не одустајемо од блокаде.“ (13. 09. 2017.)

Изјаве попут наведених дају се као „увод у право“ земљама Запада да подрже опозицију у рушењу „ненародног режима“, који се противи уласку у НАТО и ЕУ. При томе се, опет, указује да власт опстаје „уз подршку Руса али и Србије“. Одбијање састанка који је иницирао председник Српске се истиче јер се ширим круговима емитује порука „он није наш председник“. Са стране је опозиционарима већ сугерисано да позив на састанак указује на страх и несигурност.

Међутим, доћи ће време када ће представници међународне заједнице инсистирати да опозиција оде на састанак са председником Српске (као што су у Македонији отишли код председника Иванова) како би се дао легитимитет пројектованој привременој, тј. заједничкој влади у којој опозиција треба да буде (и коалиција Домовина, такође). Наравно, све ово вреди ако се ствари буду одвијале према предвиђеном сценарију: подизање тензија, инциденти па насиље током седнице скупштине; „спашавање опозиције“ од „ненародне полиције“, смена министра Лукача, интервенција „државних органа“ (СИПА) уз асистенцију НАТО трупа из суседне Хрватске како би се „увео ред“ у Бањалуци и дошло до „привремене владе“.

Шта би та привремена влада, или неко друго прелазно решење, радила до наредних избора? Привремена влада је толико битна да се у познатим амбасадама процењује да без ње сви планови на урушавању Српске падају у воду. Она мора прихватити да спроведе све одлуке Уставног суда и све одлуке Савета министара БиХ (који се аутоматски претвара у Владу БиХ). Зато се већ сада политички и медијски снажно подржава председавајући Савјета министара Денис Звиздић и непостојећа већина у Парламентарној скупштини БиХ. Ову чињеницу чланице ПИК-а игноришу, иако би ОХР требало да „истумачи“ решење и дисциплинује постојећу, или да „зелено светло“ за нову већину. Прећуткује се последична дисфункционалност БиХ. Из амбасада које се оглашавају и поводом бенигних проблема, сада се не оглашавају, а с помном пажњом се прате дешавања везана за седнице Народне скупштине Републике Српске.

С обзиром да се удара на темеље државности Републике Српске и да се доводи у питање њен опстанак, одговор Републике Српске треба да буде снажан и прецизан. То, наравно, изискује медијску припрему, ширу мобилизацију позиције (трибине, скупови) како би се ситуација представила онаквом каква јесте. Уједно, посланицима који буду поново посегли за насиљем треба најавити да ће сваки екцес бити процесуиран, а одговорнима укинут посланички имунитет. Најава министра Лукача о спровођењу истраге о нередима у Народној скупштини уплашила је посланика Адама Шукала, па је он, заједно с другима, проверавао да ли је органима правосуђа против њега поднета кривична пријава. Када се уверио да није, то је протумачио да је власт у страху и да се не усуђује да иде даље. С друге стране, опозициони лидери подносе кривичну пријаву против директора Службеног гласника Српске због необјављивања скупштинске одлуке о спровођењу референдума о Суду и Тужилаштву БиХ, како би код људи на јавним функцијама уносили страх, а највише се труде да блокирају полицију да не би интервенисала у наредним дешавањима.

Слика полицајца у униформи који је сам стао пред групу опозиционих посланика и са њима учтиво разговарао приказује се као „брутално полицијско насиље“, коришћење „дугих цеви“, захтева се смена министра Лукача због „полицијског насиља“ итд. Ако заиста желе видети како полиција реагује у сличним ситуацијама, нека погледају снимке интервенције полиције недавно у Барселони, или у Паризу поводом протеста због закона о раду или, пак, слике интервенције полиције у САД. Сузавац, гумени меци, употреба васпитних палица и средстава принуде… Полиција Српске је по ефикасности водећа у региону и са њом се није играти.

Шта ће урадити институције како би се сачувала Република Српска? Ради се о заштити критичне инфраструктуре и управљању кризним ситуацијама, материји која је законом регулисана. Мало је вероватно да су је они који планирају нереде проучили па и не претпостављају како ће изгледати одговор Српске.


Извор: Фонд Стратешке Културе

Оставите коментар

Оставите коментар на Опозиција у Српској и нова октобарска револуција

* Обавезна поља