Ana-Filimonova1Na Balkanu ne prestaju da kruže informacije o borcima koji vojuju na strani islamskih ekstremista u Siriji, Avganistanu, Iraku, kao i najmanje 340 prisutnih državljana BiH u Čečeniji, Ingušetiji i Dagestanu, čiji je glavni princip “ko nije sa nama, taj je protiv nas”. Ovi podaci nalaze se u izveštaju “Informacija o bezbednosnom stanju u BiH”, zajedničke Komisije za odbranu i bezbednost BiH.

Pored broja džihadlija i puteva za krijumčarenje oružja u region, u izveštaju se ističe posebna opasnost od onih koji se vraćaju nazad sa “ratnog poprišta” – upravo oni postaju glavna opasnost za potencijalnu destabilizaciju u zemlji, regionu, kao i u Evropi. U BiH se čak razmatra mogućnost zabrane odlaska njenih građana radi učešća u borbenim dejstvima. Evropske bezbednosne službe ukazuju na oštro jačanje ekstremističkih islamskih pokreta fehabitsko-salafitske ideologije u BiH, što stvara novo pokolenje “lokalnih džihadlija” – “belih đavola”.[1]

Neki islamski ekstremistički pokreti deluju i pod plaštom humanitarnih organizacija.

Temeljni principi u formiranju Saveza albanskih teritorija na Balkanu, koji treba da objedini Albaniju, Kosmet i delove Makedonije i Grčke bili su razrađeni još sredinom juna 2003. godine u Vašingtonu, na sastanku albanskog lobija sa nizom američkih kongresmena. U skladu sa “Vašingtonskim principima” Kosovo treba da postane nezavisno (što je već praktično ostvareno), Makedonija da se federalizuje, a na severozapadu Grčke (albanski Čamerije) treba da se izazovu neredi u cilju odvajanja oblasti od Grčke i njenog prisajedinjenja budućem albanskom savezu. U relizaciji ovih zadataka, posebno mesto je predviđeno za islamske ekstremiste.[2]

U Albaniji se sa širenjem radikalnog islama započelo 1990. godine, kada je zvanično registrovan niz islamskih humanitarnih orgnizacija, od kojih neke još uvek rade bez zvanične dozvole. U poslednje vreme njihova delatnost je znatno pojačana – u velikim gradovima se humanitarne organizacije transformišu u institute i centre za obuku vernika u skladu sa ideologijom vehabizma. U tim institucijama i centrima se ujedinjuju vehabije ne samo iz Albanije, nego i izbeglice iz Bosne, Raške oblasti, Kosmeta, Makedonije. U ovakvim institucijama nalaze se i privatne škole za izučavanje Kurana na arapskom jeziku, maturanti se šalju na diplomske studije u Saudijsku Arabiju, Siriju, Pakistan, Jemen, Egipat.

vehabije19_0_0_468X10000

Po povratku u Albaniju, svaki neofit je potencijalno spreman da formira sopstvenu grupu, pri čemu su veze među grupama pažljivo konspirativne i one su izgrađene na mrežnom (horizontalnom) principu, ne postoji stroga rukovodeća hijerarhijska lestvica. Specifičnost se ogleda u tome da se upravo ideologija, a ne lideri radikalnih pokreta, nalazi na prvom mestu.

To jest, lideri mogu dati nalog da se ide napred, no “korak nazad” već nisu u stanju da povuku, slično naređenje vernici neće poslušati i mesto “otpadnika” jednostavno će zauzeti drugi. Balkanske vehabije višeg i srednjeg ranga su dobro obrazovani ljudi koji uopšte ne nameravaju da se zadovolje postignutim, vrbovanje u vehabijske redove ne samo da se nastavlja, nego i pojačava. Dominantan strani uticaj, pojačan direktan rad na mestu emisara Saudijske Arabije i drugih Bliskoistočnih zemalja, dovelo je praktično do toga da im je na milost i nemilost predat proces obrazovanja i islamskog preporoda.

Saudijska Arabija je priznato svetsko žarište vehabizma, međutim ekstremistički islamizam je dobio širok prostor i u Kuvajtu, UAE, Kataru, Bahreinu, Sudanu, Avganistanu. Stepen verske netrpeljivosti, na primer u Saudijskoj Arabiji, pokazuje da je u zemlju zabranjeno unositi krstove za telo, da ne govorimo o Jevanđelju i ikonama. Za čitanje Biblije predviđene su žestoke kazne, uljučujući i ozbiljne fizičke povrede. Na teritoriji Saudijske Arabije nema ni jednog hrišćanskog hrama, uvedena je stroga zabrana kretanja inoveraca, na primer, nemuslimani ne smeju doći u Meku i Medinu.

Srpski mediji ukazuju na sledeće islamističke centre i institute za izučavanje radikalnog islama: «Hafizi Centar» u albanskom gradu Sauku, njega finansira fond Drita, koji dobija sredstva neposredno iz Saudijske Arabije i Kuvajta. Filijale «Hafizi Centra» nalaze se u albanskim gradovima Goča i Kavaja, i finansiraju ih «Munazmat al Dava al Islamija» – najuticajniji islamski fond, povezan sa Al-Kaidom. Institut «Ebu Hanife» u mestu Bulčiza, finansira se od strane fonda «Taibah», koji dobija sredstva iz Alžira i Kuvajta. Najuticajniji institut «El Hagri» (Elbasan) finansira se od strane Komiteta milosrđa Kuvajta. Najprimamljiviji teren za pristalice radikalnih islamskih tokova predstavlja siromašno seosko stanovništvo u planinskim krajevima.[3]

teroristi5

Grčku su zapljusnula dva talasa naseljavanja Albanaca. Prvi talas činili su “rani” emigranti koji su iz albanskih krajeva stigli na njenu teritoriju u periodu od XIII do XV veka i naselili su se uglavnom na Peloponezu, Atici i Egejskim ostrvima. “Rani emigranti” (oko 35 000 ljudi) su zbog saradnje sa nacistima tokom Drugog svetskog rata bili deportovani iz Grčke i njihova imovina je podlegla eksproprijaciji. Bila je to druga deportacija Albanaca, prva se desila u periodu 1921-1926. godine, kada je vlada Grčke u periodu revolucije Kemala Ataturka iselila muslimansko stanovništvo, u zamenu za Grke-emigrante iz Male Azije.

Albanci koji su ostali posle 1945. godine – oni koji su primili Pravoslavlje – bili su asimilovani. Međutim, u Grčkoj postoji i “kasni” talas – to su takozvani sezonski radnici i oni koji su stekli pravo na stalni boravak od 1992. godine. Po ocenama grčkog Ministarstva unutrašnjih poslova, broj Albanaca sa stalnim mestom boravka iznosi oko 400 hiljada ljudi i bez obzira na niz teških okolnosti, pogotovo nedostatka škola na albanskom jeziku, broj albanskog stanovništva je u stalnom porastu. Albanska zajednica je počela da ističe zahteve za ozbiljnim političkim pravima. Sve vodeće albanske političke partije iz Albanije i sa Kosmeta, imaju svoje filijale u Grčkoj (Socijalistička partija, Demokratska partija, Demokratska partija Kosova). Shodno tome, odmah iza razvoja političke aktivnosti kosovsko-albanskih partija, raste i islamizacija i radikalizacija regiona.

U Grčkoj je aktivno sedam albanskih centara, organizacija i fondova. Svrha njihove delatnosti je da se za početak u severo-zapadnoj Grčkoj sa većinskim muslimanskim stanovništvom, prvo ukoreni autonomija, a potom, nezavisna država Čamerija. Koča Danaj, ideolog Prirodne Albanije (ublaženi naziv za Veliku Albaniju), povodom Čamerije ističe: kao prvo, ona mora da stekne status slobodne zone između Albanije i Grčke.

“Slobodna zona” znači da “ne sme da bude nikakvih granica, da svi Albanci koji su bili deportovani sa svojih zemalja usled genocida, mogu slobodno ulaziti i izlaziti”. U prvom redu, ističe Danaj “Čamerija je za nas teritorijalno pitanje, a ne pitanje vlasništva, pošto vlasništvo pripada samo pojedincima, a teritorija pripada Albancima, predstavlja deo Albanske nacije”. Sledeća faza treba da budu pregovori Albanaca i Grka, gde će dve zemlje “predstaviti sve dokumente i razjasniće se da granica treba da bude pomerena do grada Preveza”.[4]

velika-albanija-karta-foto

Srpski mediji ukazuju i na takve islamske ekstremističke organizacije koje deluju u Grčkoj, poput Islamskog istraživačkog fonda, «Tabilgi džamat», koji je sastavljen uglavnom od pakistanskih emigranata koji redovno posećuju religiozne seminare u Pakistanu i na takođe pakistansku šiitsku organizaciju «Tehrik e džafarija». Iz salafistskih grupa u Grčkoj je najpoznatija «Elj Rahman», uglavnom sastavljena od Egipćana. Kao pravilo, glavni centri svih islamskih organizacija nalaze se u Atini.[5]

Zajednička crta radikalnih islamskih grupa predstavlja kategorično odbijanje asimilacije u lokalnu zajednicu, kultivisanje separatističkih stremljenja, želja da se živi isključivo po svojim zakonima i normama, pa se u tom smislu smatra neophodnim i paralelno uvođenje, uporedo sa državnim, šerijatskih zakona.

Kao glavni centri za koordinaciju i prodor islamskog fundamentalizma na Balkan, izdvajaju se Milano i Beč. Konkretno, u Beču postoji nekoliko institucija i džamija koje prikupljaju ogromna sredstva sa Bliskog Istoka. Džamija u Milanu istovremeno predstavlja i instituciju verske nastave i iz nje je regrutovan najveći broj dobro obrazovanih regruta-mudžahedina koji stižu u Bosnu.[6]

Još sedamdesetih godina, na severnom Kipru, otpočet je proces dehristijanizacije, stvaranja “nove demografske realnosti” i “zelenog svetla” za radikalni islam od strane Zapada. Tada su SAD i zapadne zemlje, u suštini ne sprečavajući invaziju Turske na Kipar 1974. godine, de fakto stvorile novi etnički identitet severnog Kipra i proglašena je Turska republika Severni Kipar koju je priznala samo Turska. Potom je tokom konflikta u bivšoj Jugoslaviji administracija Bila Klintona podržala bez oklevanja upad islamskih ekstremista iz Turske i Saudijske Arabije u BiH, Makedoniju i Srbiju (Kosovo i Metohiju).[7]

Specijalista za islam Šol Šej (Shaul Shay) u knjizi “Islamski terorizam i Balkan” ističe da “slučaj Balkana pokazuje da je islamski ekstremizam očigledno pokazao uspeh u razvoju efikasnog modela. Zapad ih je snabdeo svim neophodnim istrumentima za realizaciju tog modela – radi realizacije ciljeva islama kao odraza “Avganistanskog modela”, a kasnije – stvaranja “Balkanskog modela”.[8]

Posebno dobar primer predstavlja Makedonija: prema rečima Jakuba Selimovskog, šefa odela za religiozno obrazovanje u Islamskoj zajednici Makedonije, vehabizam je u Makedoniji, na Balkanu i u Evropi, za poslednjih deset godina postao mnogo agresivniji. Pri čemu su “vehabije svoje stalno prisustvo ustoličile u Makedoniji – tamo gde nije bilo ni jednog od njih”, a tek potom se vehabizam počeo utvrđivati u Bosni, Srbiji (i “užoj” i na Kosmetu), Hrvatskoj, a kasnije i u Bugarskoj.

Albanaci-u-Makedoniji

Izvoz ideologije koji je u početku zamišljen kao obnova kalifata na Balkanu, sada se čvrsto ukorenio na Balkanu i sada je oko pola miliona balkanskih muslimana – bosanskih i albanskih – prihvatilo ekstremističko učenje islama. Sredstva iz islamskih država usmeravaju se u fondove za širenje islama, pre svega preko obrazovnih institucija, pošto najveći autoritet imaju pismeni obrazovani muslimanski teolozi. Oko 100 hiljada mladih bosanskih muslimana neprekidno prolazi kroz obuku u islamskim obrazovnim centrima, koji između ostalog propovedaju ekstremističku vehabijsku ideologiju. Bivši šef CIE Robert Džejms Vulsi ističe dominantnu crtu vehabizma – “težnju ka vlasti” – koja se manifestuje od domaćinstva, do globalnih ambicija. Kao što se otužno šali ruski islamolog R. Silantjev – “vehabizam je mirna religija, njoj je potreban ceo svet”.[9]

Vulsi konkretizuje: radikalni islamski tokovi uopšte ne slede specifične nacionalne, političke ili teritorijalne ciljeve, njihovi zadaci su uvek nadnacionalni i na kraju, vehabizam će apsorbovati svaki nacionalizam. Po Vulsijevom mišljenju, ekonomska kriza koja je zahvatila Balkan, omogućiće još veći priliv islamskih terorista na njegovu teritoriju i dovešće do povećanja terorističkih akcija u 2013. godini.[10]

Dževad Galijašević, stručnjak za terorizam, upozorava da Nemačka i SAD na Balkanu nastavljaju sa politikom ucenjivanja i izolacije i time izazivaju haos u regionu. U tom haosu, stanovništvo Balkana, veštački osiromašeno, razdvojeno i zadojeno međusobnim nepoverenjem i bespomoćno političko rukovodstvo, neće biti u mogućnosti da pruže odgovarajući otpor novim izazovima bezbednosti od strane terorističkih struktura.

———————————————————————————————

[1] http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/dzihad-preti-i-evropi/

[2] http://www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/335295/Radikalni-islam-na-Balkanu-3-Pakleni-planovi-o-komadanju-Grcke

[3] http://www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/334971/Radikalni-islam-na-Balkanu-1-Gde-se-skoluju-buduci-teroristi

[4] http://www.shqiperianatyrale.com/index.php?option=com_content&view=article&id=6735:—o——&catid=1:latest-news&Itemid=18

[5] http://www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/335295/Radikalni-islam-na-Balkanu-3-Pakleni-planovi-o-komadanju-Grcke

[6] http://www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/335034/Radikalni-islam-na-Balkanu-2-Zlo-osmisljeno-u-Becu-i-Milanu

[7] http://global-security-news.com/2011/10/19/bosnia-cyprus-and-kosovo-america-and-islamism-in-the-balkans/

[8] http://global-security-news.com/2011/10/19/bosnia-cyprus-and-kosovo-america-and-islamism-in-the-balkans/

[9] Igra reči, na ruskom “mir” znači svet (prim. prev.)

[10] http://www.onlineopinion.com.au/view.asp?article=6107


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Osiromašenje balkana vodi do jačanja islamskog terorizma

* Obavezna polja