merkel-obamaInicijatori Transatlantskog sporazuma o slobodi trgovine i investiranja (Transatlantic Trade and Investment Partnership – TTIP), koji su u toku prethodne godine ozbiljno radili na njemu već su pripremili javnost da će on biti potpisan još ove jeseni. Realizacija tog sporazuma obećava da će promeniti situaciju u svetskoj ekonomiji i da će se posledice toga osetiti u čitavom sistemu međunarodnih odnosa.

Izradu projekta TTIP vodi kao tajnu Uprava trgovinskog predstavnika i Evropska komisija  EU, ali ona više podseća na zaveru nego na diskusiju o principima slobodne trgovine. Široka javnost sve do sada mora da se zadovolji ili kratkim i ne preterano shvatljivim izjavama „opunomoćenih organa“, ili curenjem informacija u medije. Samo je na sajtu Evropske komisije u februaru 2015. bila objavljena štura informacija o planiranom sporazumu.

Zato iz sve snage rade mediji koje kontrolišu transnacionalne korporacije koje, kao u bajci Šarla Peroa, pokušavaju da ubede publiku da američki sivi vuk koji se uvlači u evropsku postelju uopšte nije vuk, već dobra baka. Publika uporno postavlja pitanja „zašto su ti tako veliki zubi, bako“ i ne pokazuje previše raspoloženja da poveruje tvrdnjama da se čitava ta farsa igra da bi ona imala koristi. U Evropi trenutno nema neke druge teme o kojoj bi se vodila tako napregnuta informaciona igra i koju bi tako gusto pokrivala zavesa dezinformacija.

Od trenutka početka rada na projektu TTIP prošlo je preko tri godine i za to vreme je mnogo tajnog prešlo u javno, te se sve  više ocrtava sledeća slika. Na transatlantsku zonu slobodne trgovine će ići 46% svetskog BDP-a. Tvrdi se da se ovaj sporazum priprema  kako bi se otklonile „carine i ograničenja  za usluge, omogućio lakši dostup otvorenim tržištima i došlo do olakšavanja pri investiranju“.

Evropskoj uniji će budući sporazum otvoriti širi pristup američkog tržišta državnih kupovina, sačuvaće zabranu uvoza genetski modifikovanih organizama (GMO) i govedine, hranjene hormonima, kao i priznanje geografskih trgovinskih maraka za prehrambene proizvode.

Sjedinjenim Državama TTIP obećava da će američki poljoprivredni proizvodi lakše stizati  u Evropu, da će izvoz automobila biti beztarifni i da se u nekim privrednim granama i dalje neće moći koristiti strani preduzimači, na primer u brodogradnji.

Međutim, takvo lakonsko izlaganje sadržine TTIP-a je bilo prekršeno curenjem informacije iz Brisela u martu 2014. godine, kada su nemačke novine „Di Cajt“objavile sedam glava Sporazuma, koje su dobijene tajnim putem, a iz kojih je sledilo, na primer,  da član 14 budućeg dokumenta sadrži tačke koje vladama zabranjuju „nacionalizaciju ili eksproprijaciju pod uslovom da to nije neophodno za društvenu korist, u okviru važeće pravne procedure, na nediskriminizacionoj osnovi, uz isplatu kompenzacije. To jest, predviđeno je direktno ograničenje ekonomskog suvereniteta nacionalne države.

A ukoliko bi se lider bilo koje države ipak odlučio na nacionalizaciju, odmah mu član 14 (2) određuje kompenzaciju po „pravednoj tržišnoj vrednosti… plus kamata na komercijalnoj bazi koja se određuje na tržišnoj osnovi“. Kako bi se reklo – baš da ne nacionalizuješ!

stop-TTIP-00

Međutim, ni to nije sve. Urađen je takozvani Propis o Regulisanju sporova među investitorima i državom  kojim je predviđeno da se još više suzi  sfera kompetencija države u ekonomiji. U decembru 2013, preko 200 ekologa, sindikalnih radnika i javnih organizacija za zaštitu prava potrošača sa obe strane Atlantika su poslali pismo USTR – Upravi trgovinskog predstavništva SAD i Evropskoj komisiji sa zahtevom da se navedeni propis isključi iz trgovinskih pregovora, jer predstavlja „jednosmernu ulicu zahvaljujući kojoj korporacije mogu da bacaju izazov vladinoj politici, ali tako da ni vlade, ni privatnici, ne dobijaju ista prava kako bi i one mogle da pozovu na odgovornost korporaciju“.

Sa opširnim analitičkim materijalom  protiv Sporazuma  je istupio rukovodilac organizacije „Globalna pravda – danas“ Nik Deren. On je rekao da se „sporazum radi u tajnosti i da u tom procesu učestvuju stotine lobista transnacionalnih korporacija. Oni teže da unište demokratske norme regulisanja i da formiraju paralelan sistem delovanja na državu kako bi naterali države da budu odgovorne korporacijama, a ne obrnuto“.

I profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Helsinkiju Marti Koskenijemi takođe konstatuje okolnost da šema zaštite stranog kapitala koja se planira u Sporazumu, preti suverenitetu država koje su potpisale ovaj sporazum i koje su tako ovlastile uzak krug pravnika iz stranih arbitražnih sudova da ima vlast bez presedana u interpretaciji i storniranju zakonodavnih dokumenata država-potpisnica.

Ništa manje nisu diskriminirajući ni propisi koji se odnose na finansijski rad nacionalnih država. Tako TTIP ograničava pravo vlada da donosi zakone  iz oblasti regulisanja i  vođenja  osiguranja i bankarstva.

Din Bejker, rukovodilac Centra za ekonomska i politička istraživanja (CEPR) govori: „ Predlog da se za glavni cilj tog pakta smatra slobodna trgovina predstavlja dezinformaciju ogromnih srazmera. Trgovinske barijere između EU i SAD-a su i tako već minimalne, i dokument je, najverovatnije, predviđen da bi se uveli propisi koji ograničavaju mogućnosti nacionalnih i lokalnih vlasti da utvrđuju norme  koje se odnose na bezbednost, zdravstvenu zaštitu, zaštitu čovekove okoline i prava potrošača.

Glavni dobitnik od Transatlantskog sporazuma će biti američke korporacije koje, zahvaljujući nižoj nabavnoj ceni  proizvoda mogu da počnu masovan napad na tržište EU, koje je izgubilo zaštitu, i da ga tako potpuno podvlaste sebi. Početkom 2015.godine „Ekonomske novosti Nemačke“ su objavile izvode američkog ekonomiste Džeronima Kapalda o posledicama TTIP za Evropsku uniju. Prema njemu, sporazum će u prvih deset godina dovesti do obiljnih gubitaka evropskog neto- izvoza. To će za posledicu da ima smanjenje plata.  Najviše će izgubiti Francuska, godišnje 5.500 evra po zaposlenom, Severna Evropa 4.800 evra, Velika Britanija 4.200 evra, Nemačka 3.400 evra. Evropskoj uniji će ukupno nedostajati  600.000 radnih mesta i mnogo sitnih seljačkih domaćinstava, a li će istovremeno doći i do povećanja deficita u državnim budžetima.

Negativan uticaj TTIP na Evropu se neće osetiti samo u ekonomiji. Uticajni nemački publicista Jens Jensen govori o posledicama Sporazuma u sferi kulture.

„Da zamislimo američkog producenta koji dolazi na evropsko tržište dotacionog nemačkog ili francuskog filma. Po uslovima TTIP-a  on može da zahteva iste dotacije kakve imaju nemačke i francuske filmske kuće. Ili da zahteva da se sve dotacije ukinu. Tako će biti precrtana ideja stimulisanja evropskog filma koji u takmičenju s Holivudom pređivljavaju samo zahvaljujući državnoj pomoći. Nemački film će odmah umreti… Parlamenti svih evropskih država su doneli odluke da pomažu razvoj svojih, nacionalnih, filmskih industrija a te, demokratski donete odluke, će biti likvidirane potpisivanjem TTIP-a.

Ista stvar će se, po mišljenju Jansena, dogoditi i sa pozorištem, simfonijskim orkestrima, društvenim televizijskim studijima i radio-stanicama, izdavaštvom.

TTIP-campact-flickr1

Čak će i visoke škole da se nađu na udaru nestanka, jer TTIP predviđa da državni univerziteti više ne treba da primaju novac od države. Oni moraju da postanu skupi isto onoliko, koliko su to privatni.

Priprema projekta sporazuma je pri kraju, a evropskoj javnosti još uvek ne dozvoljavaju da se sa njim upozna. Međutim, ni evropska javnost ne ćuti, i ona protestvuje. Na sajtu pokreta STOP TTIP objavljen je tekst peticije protiv zaključivanjaTransatlantskog pakta, pod kojim se potpisalo preko 3 miliona ljudi. U prošloj godini desetine hiljada ljudi iz čitave Evrope je izlazilo na mitinge protiv TTIP-a. Kako kaže Marina Albiol, poslanik u Evropskom parlamentu iz Španije, član partije „Ujedinjeni levičari“, TTIP – to je uragan koji će da izbriše građanska prava“.

Redovi onih koji protestuju se povećavaju, i vlasti EU koliko god mogu pokušavaju da ih smire. Tako je u julu prošle godine Evropska komisija odbila da registruje međudržavnu građansku inicijativu STOP TAFTA (još jedan naziv za TTIP).

U martu 2015.godine je specijalnim istraživanjem bundestaga konstatovano da saveti nemačkih gradova i opština nemaju prava da razmatraju sadržinu TTIP, a ukoliko to i čine, oni krše zakon. Međutim, već u martu  2015. o proceduri za pripremu TTIP-a i njegovoj sadržini je diskutovano u 113 gradskih i lokalnih saveta Nemačke i  svi oni  su doneli negativne  rezolucije.

U takvim okolnostima lideri najvećih nemačkih političkih partija se ponašaju kao hipnotizovani. Čak i nemačke socijal-demokrate, koji su u svoje najbolje vreme razradili uspešnu „istočnu politiku“, prave se da TTIP ne sadrži ništa opasno. Kako je izjavio na nedavnom federalnom kongresu SDPG predsednik te partije Zigmar Gabriel, „SDPG prihvata TTIP uz neke primedbe“.

Očigledno je da  je dug put nemačkih socijal-demokrata u kome je bilo i uspona i padova, doveo danas do toga da se ta partija našla zajedno sa rušiteljima nemačke socijalne države. Zato se sve sigurnije u Nemačkoj čuje glas protesta partija „drugog ešalona“ („Levi“ i „Zeleni“), sindikata i društvenih organizacija koje su nezavisne od transnacionalnih kompanija. Oni ne smatraju da je ono, što oni rade beznadežno. Ukoliko krajem 2016.godine sporazum o TTIP vlade članica EU odobre, sledeći korak će predstavljati procedura njegove ratifikacije u parlamentima. Očigledno je da će to predstavljati kulminaciju bitke, jer će po njenim rezultatima postati jasno da li će američki bik uspeti da otme Evropu.


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Otimanje Evrope

* Obavezna polja