Bosko-Obradovic-portretRazmere srpskog državnog i nacionalnog poraza svakoga dana su sve veće. Ali je i put jedinog spasenja sve jasniji i bliži.

Nije Srbija okupirana samo na Kosovu i Metohiji. Okupacija Srbije vidljiva je u svim segmentima društvenog života: od politike i ekonomije, do medija i kulture. Ali Srbija nije definitivno okupirana. Ostalo je još nekoliko tačaka otpora i samostalnosti, koje treba da budu urušene u nastupajućem periodu. Zagledani u front odbrane Kosova i Metohije, ne bismo smeli da zanemarimo šta nam se dešava u pozadini i koliko je daleko prodro neprijatelj.

Elementi konačne okupacije:

1. Prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima i gubitak kontrole nad prehrambenom industrijom kao najznačajnijom i strateškom izvoznom granom Srbije;

2. Ulazak stranih krupnih kapitalista i regionalnih tajkuna poput Todorića u upražnjeni tajkunski prostor u Srbiji i novi monopol nad tržištem u Srbiji;

3. Predaja Telekoma u strane ruke, čime se gubi strateško srpsko državno preduzeće na Balkanu (gotovo jedino veliko srpsko preduzeće prisutno i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori) i dovodi u pitanje informaciona bezbednost Srbije;

4. Okupiranje Srbije GMO: uništavanje zdravlja i životne sredine u kombinaciji sa daljim propadanjem domaće poljoprivrede i zavisnošću od stranog semena;

5. Uništavanje domaćih poljoprivrednih instituta u Novom Sadu, Beogradu i Čačku, propast uspešne izvozne semenske industrije i ostajanje bez domaćih semenskih vrsta, koje vodi u ugrožavanje prehrambene bezbednosti zemlje;

6. Povećanje poreza na imovinu i smanjivanje nezavisne imovinske snage porodica u Srbiji, zajedno sa otimanjem imovine od prezaduženih porodica i pravljenjem novog porodičnog proleterijata koji bi došao u potpunu zavisnost od stranih banaka i multinacionalnih korporacija;

7. Nastavak promocije ideologije homoseksualizma maloletnim licima kroz školske udžbenike i ulazak seksualnog obrazovanja u škole. Dalje urušavanje porodice i porast bele kuge, čime gubimo najvažniju bitku: bez brojčano jakog stanovništva nema ni uspešne ekonomije ni sigurne bezbednosti;

dveri-porodica

8. Kompletno preuzimanje školskog sistema i promena svesti budućih generacija po ugledu na nirnberšku sliku Srbije kao genocidne zemlje i Srba kao većih nacista od nemačkih (slika Slobodana Milošević ne samo da se našla u okviru postavke o nacističkom genocidu u Memorijalnom muzeju u Nirnbergu nego je – simbolički – daleko većeg formata od bilo kog nacističkog zlikovca);

9. Završno – definitivno istorijsko pakovanje srpskog naroda kao genocidnog povodom 100-godišnjice od Principovog atentata na okupatorsku vlast u Bosni i Hercegovini, i oduzimanje prava na postojanje i konkurisanje srpskog nacionalnog i državnog interesa u 2014. godini, pa nadalje, od kada počinje novo prepakivanje Balkana, na kome su sve bivše jugoslovenske države veštačke i neodržive tvorevine;

10. Otvaranje vojvođanskog pitanja, neoosmanske transferzale preko Raške oblasti i juga Srbije, održavanje tenzija u istočnoj Srbiji i svođenje Srbije na beogradski pašaluk u kome će vladati kolonijalni namesnici Evropske unije – preobraćeni janičari koji su uzeti iz redova bivših nacionalista da bi čitav scenario prošao u narodu.

KOLUBARSKA BITKA SRPSKE PORODICE Na prvi pogled deluje problematično: zašto se baviti temom porodice i drugim pomenutim temama dok izdaju Kosovo i Metohiju? Ali isto pitanje se postavljalo Živojinu Mišiću: zašto se povlači duboko u unutrašnjost Srbije prilikom nove ofanzive neprijatelja nakon poraza u Cerskoj bitki, a ne suprotstavlja im se odmah na granicama Srbije kao prvi put? Gde će se to skloniti i kako odbraniti ako nije odbranio upad u Srbiju i državnu granicu? U prevodu na savremene srpske prilike pitanje bi glasilo: kako ćeš sprečiti promociju homoseksualizma maloletnim licima u Srbiji ili sačuvati domaće semenske vrste ako nisi odbranio Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije?

Teritorijalna okupacija Kosova i Metohije, pa i okupacija čitave Srbije, nije najgori vid okupacije. Definitivno si okupiran tek kad pristaneš na kolonijalni, odnosno okupatorski sistem vrednosti, i počneš da razmišljaš, odlučuješ i živiš po tim pravilima. Ključno pitanje je: ostaje li slobodnih snaga koje se bore protiv okupacije i postoji li način prenošenja slobodarskog duha u narodu radi stalnog suprotstavljanja okupatoru do konačnog oslobođenja?

Porodica je danas poslednje uporište slobode, koje žele da nam oduzmu, nakon što su nam uništili, pacifikovali ili pozapadnjačili Vojsku, Crkvu, SANU, prosvetu, kulturu, medije, političke stranke…

Odbranimo li porodicu duhovno, moralno i ekonomski, odbranićemo naciju i državu, bez obzira na stepen okupacije. Porodica je poslednje preostalo utočište i tvrđava koja je zainteresovana da brani i odbrani i proizvodnju zdrave hrane, i porodični moral, i porodični biznis, i zadružno organizovanje, i nacionalno vaspitanje.

porodica-pravoslavlje

PORODIČNA POLITIKA I ODBRANA KIM Postoji li bilo šta gore i teže od mogućnosti da izgubimo Kosovo i Metohiju? Postoji: da izgubimo mogućnost da opstanemo i odbranimo se, nakon čega bismo stekli uslove da oslobodimo Kosovo i Metohiju. U kojoj to školi se uči opstanku i oslobođenju: sigurno ne na našim medijima, u prosveti ili na ulici, već u porodici koja iznova treba da postane temeljna ustanova srpskog naroda u duhovnom, moralnom, biološkom, kulturološkom i svakom drugom pogledu. Šta to u praksi znači?

Moja porodica mora da ima:

1. Tradicionalni sistem vrednosti, koji je omogućio mojim precima da pretraju i teže istorijske situacije nego što je ova današnja;

2. Imovinu u svom vlasništvu, posebno poljoprivredno zemljište za proizvodnju hrane;

3. Socijalni sistem povezivanja u porodične firme, zadruge i mobe;

4. Alternativni medijski sistem prenošenja nacionalnog identiteta i nacionalnog cilja s kolena na koleno;

5. Što više dece i unučadi – najveću porodičnu i nacionalnu snagu;

6. Svoj politički pokret koji će zastupati porodične vrednosti i interese na političkoj sceni Srbije – nacionalnu organizaciju u okviru koje se u 21. veku borim za nacionalne i državne interese naroda kome pripadam.

Pravoslavlje-ulje-na-platnu-format-100x100-cmPokret Dveri nastaviće borbu na oba fronta: zadavaćemo udarce izdajničkom režimu svuda i na svakom mestu, poput Beogradskog maratona ili obeležavanja Cerske bitke, suprotstavljajući se izdaji Kosova i Metohije, protivustavnom briselskom sporazumu i šiptarskim izborima 3. novembra. Vodimo i pojačaćemo kampanju bojkota primene briselskog sporazuma i izlaska na šiptarske izbore kojima se ukida država Srbija na KiM, ali ćemo sa podjednakom snagom graditi porodični politički pokret i porodičnu politiku, kao jedini pravi oslonac da bismo se jednog dana vratili na Kosovo i Metohiju kao naši junački preci 1912. godine.

Naše Kosovo i Metohija danas su i sve prezadužene porodice, u čije ime niko ne govori, i srpska poljoprivredna proizvodnja, koja se bori za opstanak, i sve što je domaće u privredi što ne može da opstane zbog nagomilanih spuštanja carina za stranu robu, zatim poreza i administrativnih prepreka, tajkunskih monopola i zelenašenja stranih banaka. Moramo biti sa Srbima na KiM, gde god smo im potrebni na terenu, moramo svuda i na svakom mestu podsećati vladajući režim i građane Srbije na izdaju koju su počinili, ali – istovremeno – moramo biti sa svojim narodom i svim građanima Srbije svuda gde danas stradaju naše porodice da bismo im objasnili da to njihovo stradanje itekako ima veze sa izdajom Kosova i Metohije. Jer onaj ko je prekršio Ustav Srbije, predao deo državne teritorije, hrli u EU po svaku nacionalnu cenu – neće zaštiti nijedan naš interes ni u jednoj drugoj društvenoj oblasti, nego će svuda biti pokorni sluga stranih interesa i briselskih diktata. Tako jedino možemo objasniti šta je odbrana Kosova i Metohije – odbrana svakog našeg prava na slobodu i lični, porodični, ekonomski, nacionalni i državni suverenitet i integritet.


Izvor: Novi Standard

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Plan konačne okupacije Srbije i način odbrane

* Obavezna polja