ana filimonova 1Četiri srpske opštine na severu Kosova i Metohije (Leposavić, Zubin Potok, severna Kosovska Mitrovica, Zvečan) ponovo su izložene ozbiljnoj pretnji. Ovaj put se radi na uništavanju sistema lokalne samoodbrane pod nazivom Civilna zaštita, kao i Parka mira, koji je delio severni (srpski) i južni (albanski) deo Mitrovice.

Srpska Civilna zaštita (CZ) je organizacija koja se nalazi pod kontrolom lokalne samouprave. CZ je na Kosovu i Metohiji formirana u skladu sa međunarodnim i srpskim zakonodavstvom – Zakonom o vanrednim situacijama Republike Srbije, sporazumom “Čović-Hakerup” i drugima. Osnovni zadatak CZ u uslovima neefikasnosti KFOR-a, ogleda se u pružanju bezbednosti kosmetskim Srbima – sprečavanju ponovnog etničkog čišćenja Srba i drugog nealbanskog stanovništva. Park mira je značio zamenu za odbrambene srpske barikade koje su 2011. godine bile podignute radi zaštite od operacija albanskih specijalnih jedinica i albanskih provokacija. Bez obzira na svoj spoljašnji “neborbeni” izgled (u suštini, radi se o nekoliko desetina četinara), park “sobom zakriva” sever Kosova i Metohije blokirajući prolazak po mostu automobila i tehnike sa albanskog juga, omogućavajući samo prelazak pešaka.

Prva faza ofanzive na srpsku CZ počela je još početkom februara 2013. godine, kada je komandant KFOR-a Folker Holbauer doveo u pitanje legitimnost pravnog statusa, delatnost i dozvole za nošenje oružja službenicima Civilne zaštite. Druga faza odvija se pred našim očima. Kabinet “kosovskog premijera” Ise Mustafe je 28. marta 2015. godine izdao saopštenje da je sa Beogradom 26. marta postignut sporazum o eliminisanju Civilne zaštite na severu Kosmeta. Brojčani sastav CZ navodno će biti integrisan u “civilne institucije Kosova”. Podrobnosti potpisanog sporazuma nisu poznate do današnjeg dana. Međutim, Priština tvrdi da njegova primena treba da počne 1. septembra 2015. godine. Realizacija sporazuma podrazumeva zatvaranje svih objekata, skladišta i kancelarija, predaju prištinskim organima celokupne opreme i materijalnih sredstava srpske Civilne zaštite.

Edita Tahiri, “kosovski ministar za dijalog” izrazila je zahvalnost Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama za posredništvo prilikom potpisivanja ovog sporazuma. Prema njenom mišljenju “to posredništvo ima ogroman značaj jer se prekida rad nelegalne strukture i njen personal se integriše u organe Republike Kosova” – osim kosovske armije i policije. Plan Prištine o integrisanju službenika Civilne zaštite sa severa Kosmeta (njih je na broju 750) uključuje “integrisanje 400 ljudi” a više od 200 bi se penzionisalo, dok bi 115 službenika dobilo otkaz zbog navodnih teškoća u vezi sa tim što oni “nisu državljani Kosova”.

Ni rukovodstvu Civilne zaštite, niti šefovima četiri srpske opštine na severu Kosmeta, tada nije bilo ništa poznato u vezi sa dogovorom s Prištinom oko ukidanja Civilne zaštite.

civilna-zastita-kososvo

Šta su konkretno dobili Srbi sa severa koji su služili u Civilnoj zaštiti? Jednostavno obaveštenje da oni od 1. septembra, po sopstvenoj želji, podnose ostavku, a posle toga mogu odlučiti da li će svojevoljno sarađivati sa Prištinom. Međutim, glavni uslov za rad u “prištinskim institucijama” predstavlja lojalnost “Republici Kosovo” i spremnost da se radi po njenim zakonima. Prištinska strana, žureći da što pre realizuje sporazum, poziva se na Briselski sporazum koji podrazumeva “integraciju struktura srpske zajednice u kosovske institucije”.

Prema Briselskom sporazumu srpska policija, pravosuđe i Civilna zaštita su već likvidirani. Pitanje bezbednosti Srba na Kosmetu ponovo se javlja sa ranije neviđenom oštrinom. Više nema niti jedne organizovane srpske strukture koja je u mogućnosti da u slučaju potrebe uzme Srbe u zaštitu. Između ostalog, postoji verovatnoća i krivičnog gonjenja Srba koji su pružili bilo kakav otpor “prištinskim vlastima” – na barikadama, demonstracijama itd.[1]

Od tog momenta, put na sever je u suštini otvoren.

Tako će biti omogućena “sloboda kretanja” i pristup na sever Kosovskoj policiji, Specijalnim jedinicama ROSU, a u perspektivi i Armiji “Republike Kosovo”. Edita Tahiri izražava uverenost da će Park mira biti likvidiran do 1. oktobra i da će biti uspostavljena slobodna pešačka zona. Iza toga dolazi druga faza – slobodno kretanje automobila i tehnike.[2]

I dok se sa jedne strane neprekidno jačaju “granice” između Srbije i “Kosova” (koje ne bi smele biti ništa drugo osim kontrolni administrativni punktovi), tako postajući u punom smislu sve više državnim granicama, sa druge strane se likvidira poslednja linija koja je sever pokrajine delila od bivših bojovnika OVK koji su se preobratili u “kosovske političare”. I to se događa na najvišem nivou: Berlin zahetva od Srbije da beskompromisno sledi put implementacije postignutih sporazuma (uključujući i poslednje sporazume, postignute 25. avgusta, tokom poslednje runde pregovora Beograda i Prištine). Maleni park sa nekoliko desetina četinara pretvorio se u “Brestsku tvrđavu”. Od toga da li se taj park može održati, zavisi sudbina četiri srpske opštine, to jest – zavisi sudbina Srba na Kosovu i Metohiji. A onda će se pod pretnjom praktičnog vojno političkog spajanja svih “albanskih činilaca” balkanske politike i pod pretnjom OVK-NATO prodora, naći i centralna Srbija i celokupan region Balkana.

____________________________________

[1] http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/485673/Srbi-predaju-Pristini-i-jakne

[2] http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:555484-Tahiri-Most-na-Ibru-bice-prohodan-do-1-oktobra


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Početak septembra na KiM – pad poslednjih odbrambenih linija

* Obavezna polja