После скоро двадесет година боравка далеко од очију јавности, Боби Фишер је прихватио да са Борисом Спаским одигра још један меч као својеврстан наставак њиховог меча за светску титулу у Рејкјавику (1972). Фишер је инсистирао да се догађај сматра мечом за титулу светског првака. Меч је од септембра до новембра 1992. одржан у Савезној Републици Југославији, прво на Светом Стефану у Републици Црној Гори, а потом у Београду у Републици Србији. Након тридесет одиграних партија резултат је био 10:5 за Фишера уз 15 ремија.

Показало се, међутим, да је овај меч за Фишера у животном смислу био и преломнији од оног који је 1972. игран у Рејкјавику. Наиме, Савет безбедности Уједињених нација је у мају 1992. увео потпуну блокаду Савезној Републици Југославији која је подразумевала, поред осталог, и економске и спортске санкције. Министарство финансија Сједињених Америчких Држава је 21. августа 1992, дакле пре почетка шаховског меча у Савезној Републици Југославији, обавестило Бобија Фишера да ће учешћем прекршити одлуку (наређење) председника Џорџа Буша (старијег) из јуна 1992, које има снагу закона, да су увођењем међународних санкција прекинуте све економске везе са Савезном Републиком Југославијом.

Савезни суд Сједињених Америчких Држава је 15. децембра 1992. оптужио Бобија Фишера за кршење међународних санкција против Савезне Републике Југославије и кршење одлуке (наређења) председника Џорџа Буша (старијег). Истог момента је издат налог за хапшење Бобија Фишера који је од тад сматран бегунцем.

Фишер је 1992. из Савезне Републике Југославије отишао у Мађарску, па у Немачку, затим на Филипине и у Јапан. Упркос томе што је био бегунац, Фишеров амерички пасош му је још неко време омогућавао кретање. Међутим, Сједињене Америчке Државе су 2003. поништиле Фишеров пасош. Док се спремао да се с токијског аеродрома врати на Филипине, јапанске власти су 13. јула 2004. ухапсиле Фишера у складу са захтевом Сједињених Америчких Држава.

Борис Спаски и Роберт Фишер на Светом Стефану 1992. год Фото: Документација „Борба“

Боби Фишер је у јапанском затвору провео осам и по месеци. Комитет за ослобођење Бобија Фишера, на челу с канадским новинаром српског порекла Џоном Боснићем, основан је како би америчком шахисти пружио подршку и нашао начин за добијање азила у некој од иностраних држава. Фишер је, што званично што незванично, тражио азил и уточиште од Јапана, Немачке и Државне заједнице Србија и Црна Гора, а на крају и од Исланда.

Црногорски председник Филип Вујановић је почетком августа 2004. казао: „Црна Гора ће имати позитиван однос према захтеву бившег светског првака у шаху, Роберта Фишера, за азил у СЦГ уколико о томе буде постигнут договор између Америке и Јапана“. Но, Вујановић се убрзо повукао: „Очигледно, нема услова да Фишер добије азил“ јер „захтев Америке се мора поштовати“. С тим у вези, Џон Боснић је у интервјуу франфуртским “Вестима” (27. март 2011) изјавио: „Боби Фишер је био велики српски пријатељ… Нажалост, морао сам и да му се извиним што Србија није услишила Фишерову жељу да се настани међу нашим народом“.

Да је Фишер био српски пријатељ потврдио је српски и југословенски шаховски велемајстор Борислав Ивков који је подржао иницијативу Вечерњих новости да једна улица у Београду носи име Бобија Фишера: „Када је 1992. године дошао у Србију, то је вероватно био његов најпогрешнији потез. Због тога је запао у немилост своје државе. Заслужио је улицу и због онога што је дао шаху и због свог односа према Србима“.

Парламент Исланда је у марту 2005. једногласно, из хуманитарних разлога, пружио азил Бобију Фишеру који је у тој земљи, у којој је освојио титулу свјетског првака, живео до смрти. Умро је 17. јануара 2008. а сахрањен је 21. јануара 2008. на маленом хришћанском гробљу покрај цркве у месташцету Логарделир. Када већ није могао да почива у земљи српског народа коју је веома волео.

Робер Фишер са Јездимиром Васиљевићем на пријему код Слободана Милошевића, Београд 1992. године

КОМЕНТАР ЦЕОПОМ-а:

Сјајном тексту Александра Раковића додаћемо да је најбољи црногорски велемајстор свих времена и шаховска легенда некадашње Југославије Божидар Боња Ивановић, током 2018-те упутио писмо америчком председнику Доналду Трампу, са молбом за постхумну рехабилитацију једног од највећих шахиста у историји ове древне игре:

„Као пријатељ и поштовалац америчког велемајстора, молим велику и пријатељску Америку и вас лично да га постхумно ослободите оптужби, како би душа највећег генија у историји шаха могла да добије свој мир у гробу на Исланду“ – навео је Ивановић у писму упућеном Трампу.

Такође, покренута је иницијатива за једна улица у Београду добије његово име. Својом одлуком да, упркос санкцијама, заигра у Београду и оде на пријем код председника Милошевића, без обзира што је био упозорен да ће, ако то учини, платити скупу цену, Роберт Џејмс Фишер уписао је своје име не само у књигу највећих шампиона древне игре, већ и истинских бораца против Глобализма и истинских пријатеља српског народа.


Извор: ИН4С

Оставите коментар

Оставите коментар на Подсећање на Бобија Фишера – прогнаног српског пријатеља

* Обавезна поља