Goran Jevtovic 1Tomislav Nikolić, predsednik Republike Srbije i nadvojvoda Šumadijski, kao što je i red, „dostojno“ nas je predstavljao u Sarajavu na skupu „Brdo – Brioni“ i pratećem „Samitu 100“.[i] U društvu, a koga bi drugog, ravnopravnog učesnika – Hašima Tačija, predsednika otcepljene južne srpske pokrajine pod NATO nazivom – „Kosovo“. 

Ne zna se šta je bilo crnje i ponižavajuće – da li to što je delio besplatne lekcije o očuvanju i jačanju Evropske unije, ili što je zamerao pa zatim praštao Filipu Vujanoviću povlačenje granica sa Tačijevom državom, mimo znanja ostatka Srbije na čijem je čelu. Ili je to bilo snishođenje Kolindi Grabar Kitarović, ili promovisanje kameleonstva, kako je sam definisao, kao našu zvaničnu politiku na relaciji Srbija – Rusija – Zapad, kroz primer Krima.[ii] 

Sve biser do bisera i ko bi ga znao koje po redu blamiranje i sebe samog i, što je posebno tragično, onoga što je ostalo od Srbije.

Međutim, posebno je bio intrigantan deo Tominog nastupa na „Samitu 100“ kada je istakao kako Srbija ne želi u NATO jer ne želi rat, u vezi sa čim se zapitao: „Gde ćemo ako se ponovo posvađamo? Ja ne želim u NATO jer ne želim da Srbija ikad više ratuje, a mislite da onaj ko uđe u NATO neće ratovati?“ 

Zaključak tog „istorijskog“ obraćanja je jasan – Srbija svim silama i, ako je moguće, džumle sa preostalom bivšom JU bratijom što pre u Evropsku uniju, ali u NATO, nikako i nikada. Što bi se reklo – pa, gde ćeš bolje i poštenije. Nema veze što je pritom ignorisao ili zaboravio zločinačku oružanu agresiju koja se ne da zaboraviti. Kao ni ljudske žrtve i ogromna materijalna razaranja i nenadoknađena šteta. Što bi sve zajedno, valjda, trebalo da bude glavni (i finalni) razlog za trajno – ne u NATO.

Ali, dok je on tako lepo besedio i upozoravao prisutne kako ih u tom dvorištu (u kome se inače i Srbija nalazi perfidno i u okupiranom statusu) mogu snaći ratne i ostale neprilike, za to vreme je delegacija starog saziva Narodne skupštine R. Srbije,[iii] u statusu pridružene članice (tako to krste evroatlantski prijatelji), boravila u glavnom gradu Albanije, Tirani, gde se održavalo redovno, prolećno zasedanje Parlamentarne skupštine NATO.[iv]

5

Dakle, radi izvršavanja evroatlantskih domaćih zadataka, ličnog i partijskog promovisanja i radi pripadajućih dnevnica, u Tiranu je putovala i uzela učešće u radu, naprednjačko-koaliciona družina iz predhodnog skupštinskog saziva, u sastavu: šef delegacije Dragan Šormaz i članovi – dr Branislav Blažić, mr Dejan Radenković i Dubravka Filipovski. Evo i raspoloživih fotografija kako ovo štivo ne bi bilo didaktički i metodolški siromašno:


27207601592_d062f3796f_b (1)

O čemu se govorilo na NATO skupu u Tirani?

Najkraće – o agresivnoj Ruskoj federaciji koju treba zaustaviti u pohodu na Evropu, Aziju i Bliski istok. Ko ne ne veruje autoru neka poseti sajt NATO-a[v] i posebno sajt Parlamentarne skupštine Alijanse,[vi] pa ukoliko ima nerava i dovoljno slobodnog vremena, sve će mu se samo kasti, i sa više stotina fotografija pokazati.

Recimo, pozdravljajući skup i sve pristune, gospodin Aleksandar Veršbou (Alexander Vershbow), zamenik generalnog sekretara NATO, je u svom govoru, između ostalog, protumačio aktuelnu bezbednosnu situaciju, potencirajući da se Alijansa suočava za ozbiljnim geopolitičkim problemima, koji će biti tema samita u Varšavi jula ove godine. Skup će se, kako Veršbou tvrdi, održati u „kritičnom trenutku za naš savez u vremenu kada se naša bezbednost i naše vrednosti suočavaju sa značajnim izazovima sa Juga i Istoka“.

Da prisutne delegacije, među kojima i srpska predvođena Šormazom, ne bi nagađale ko ih to ugrožava sa „Juga i Istoka“, Veršbou je bio direktan: „u poslednjih nekoliko godina Rusija je ilegalno pripojila Krim i nastavila agresiju u istočnoj Ukrajini. Ona je takođe značajno izgradila svoje vojne snage na Barencovom moru i na Baltiku, sve do Crnog mora i istočnog Mediterana“.

A zatim je, tačno u maniru neprevaziđenih evroatlantskih licemera (!) protumačio, kako takve akcije direktno ruše temelje evropske bezbednosti, podrivaju poštovanje nacionalnog suvereniteta i međunarodnih principa mirnog rešavanja sporova (gde im je u ovoj priči Kosmet!?), koji su utvrđeni u završnom aktu iz Helsinkija i mnogim drugim sporazumima. 

U tom delu je istakao kako ruski predsednik više i ne krije kako je „njegova vizija Evrope ne prema Helsinkiju, već prema Jalti. Evropa zasnovana na sferi uticaja za koju smo mislili da je iza nas.“

Zatim je informisao prisutne kako je NATO već na samitu u Velsu 2014. godine (na kojem je prisustvao i Bratislav Gašić, nakon što smo potpisali glavni SOFA sporazum i izvršili sve pripreme za IPAP – tek toliko da obnovimo „gradivo“) doneo brojne odluke kako bi se „branio“ i „odvratio potencijalnog agresora“. Posebnu pažnju zaslužuje ona odluka, kako je Veršbou istakao, koja se odnosila na formiranje „Snaga za brzo reagovanje“ ekvivalenta 40.000 ljudi, od čega se 5.000 raspoređuje (valjda na bojno polje) u roku od 2-3 dana. 

E, sada, kada bih nastavio da prepričavam ovog čelnika Alijanse i nabrajam sve ono što je izneo, a dotako se posebno prijema Crne Gore prema ubrzanoj proceduri, ali i kooperativne Srbije za koju je upotrebio termin da nije članica ali da je već u „Akcionom planu“ (!?), što izaziva posebnu pažnju imajući u vidu zvanični IPAP kao niži stadijum, ovaj tekst bi bio naporan. I uznemiravajući.

Ili, kada bih prepričavao nastupe albanskih domaćina, zatim besedu Mila Đukanovića, ali i brojnih prisutnih „čimbenika“ kako država članica Alijanse, tako i onih drugih koji su pridruženi članovi i takozvani posmatrači, koji su kao nikada do sada obasuli „drvlje i kamenje“ u pravcu Rusije, bio bi to pravi šok za nevine srpske (i ostale) glave. 

No, sve to je uglavnom poznato. Bar onima koji „imaju oči da vide i uši da čuju“. Međutim, glavno pitanje bi moralo da bude – šta na takvom trodnevnom skupu radi zvanična delegacija Srbije?! 

sormaz-nato-samit

I to, bukvalno, u isto vreme dok predsednik Republike drži govore u Sarajevu (naravno, forme radi i po zadatku mentora) protiv učlanjenja u NATO. Zbog čega se tako nešto krije od javnosti i gde su podrobni izveštaji o skupu u Tirani u srpskim medijima? 

Zbog čega naša delegacija nije napustila navedeno prolećno zasedanje Parlamentarne skupštine NATO, simbolike makar radi? Ako ništa drugo, da uzvratimo Rusima bar toliko, koliko su oni uradili za nas, kada su pred oružanu agresiju ’99-te potpuno zamrzli sve tadašnje odnose sa NATO savezom. Demonstrativno. I, to, ona Rusija – Borisa Jeljcina. 

No da se vratimo predsedniku (ili preciznije – predsedničkom kandidatu za predstojeće izbore) Tomislavu Nikoliću, koji nas, baš kao i njegov politički „posinak“ – A.V., godinama, nakon što je utekao iz radikalske ljušture, pa tako i pre koji dan u Sarajevu, ubeđuje kako svim snagama moramo u Evropsku uniju, ali nikako u NATO.

Da ga priupitamo – da li je bilo kada i bilo gde do sada, od kada je zauzeo Andrićev venac, objasnio narodu koje su razlike ali i koje sličnosti između Evropske unije i NATO? I da li uopšte postoje razlike? 

Da li se nekada zapitao i pokušao da pojasni dilemu, recimo, ko nas je to napao 1999. potpuno ravnopravno sa Britancima i Francuzima, primera radi – Nemačka? Nemačka koja je članica EU ili Nemačka koja je članica NATO? Da li je naš „prijatelj“ Italija te iste godine ustupala bazu Avijano kao članica EU ili kao članica NATO,  i da li je „Združena operativna komanda savezničkih snaga“ u Napulju na teritoriji i u teritorijalnom moru evropske ili je to teren evroatlantske države Italije? 

Evo šta, između ostalog, ne sme i ne želi da protumači Nikolić (Dragan Šormaz, naprotiv, itekako sme i hoće, i to poodavno čini za solidnu NATO apanažu, ali je „blokiran“ na RTS-u te narod nije informisan), a tiče se odnosa NATO – EU. Što bi se narodski reklo – nije šija, nego vrat. Ali doslovno baš tako.

Šira javnost redovno gubi iz vida da su 22 od 28 država članica EU ujedno i članice NATO. Zemlje koje nisu članice NATO a jesu u EU: Austrija, Kipar, Finska, Irska, Malta i Švedska. One koje jesu članice NATO, a nisu članice EU: Albanija, Kanada, Island, Norveška, Turska i SAD. 

Od šest država članica osnivača EU (1952) pet je učestvovalo u osnivanju NATO (1949). Nemačka to nije mogla iz poznatih razloga – poražena sila u Drugom svetskom ratu. Sve države koje su u poslednjih 20 godina postale članice NATO su i članice EU. 

Zemlje koje nisu članice NATO, ali su članice EU imaju specifične, individualne razloge za to, ali doslovno sve one intezivno sarađuju sa NATO i apliciraju ne samo u programima Alijanse, već i u borbenim misijama širom sveta. Primer Finske i Švedske koje prednjače u operacijama NATO, je najoriginalniji. Sve članice EU, bez obzira da li su članice NATO ili ne, izuzev Kipra i Malte, učestvuju u NATO misiji u Avganistanu – ISAF, kao onoj, najdominantnijoj. 

nato-samit-tirana

Kada se prostudira dostupno NATO i EU štivo, lako se dolazi do zaključka da su takozvane evropske i evroatlantske integracije komplementarni procesi. Arhitektura današnje Evrope počiva na dva stuba i to je njihov zvanični stav: (1) NATO kao rezultat bliskosti u strateškim vojno-političkim interesima Evrope i SAD, i (2) Evropska unija – EU, koja je proizašla iz ekonomskog povezivanja zemalja zapadne Evrope.

NATO je, dakle, političko-vojna asocijacija koja se zalaže za iste vrednosti, principe i ciljeve kao i Evropska unija. I to takođe doslovno stoji baš tako u dostupnim materijalima. 

U vezi sa napred navednim, potrebno je naglasiti da je 1996. godina praktično prekretnica u razotkrivanju višedecenijskog vela tajni koje su se ticale odnosa NATO – EU. Tada je, u Nemačkoj, u Berlinu, potvrđeno opredeljenje izgradnje „Evropskog bezbednosnog i odbrambenog identiteta unutar Alijanse“, kako doslovno stoji, kao načina „preraspodele uloga i odgovornosti između Evrope i Severne Amerike“. Naravno, u formi koja je opštepoznata, a to znači, dovoljno zamršena kako se raznorazni „Vlasi ne bi dosetili“.

I šta se dogodilo? Formalno je stvorena zajednička bezbednosna i odbrambena politika (pa su nešto kasnije dodali i spoljnu), kao okosnica razvoja vojnih sposobnosti EU, čime je definisan odnos NATO i EU. Na toj osnovi je usvojena „Deklaracija EU – NATO“ decembra 2002. godine (najformalniji i najzvaničniji saveznički odnos!),[vii] koja predstavlja, kako naglasih, otvaranje karata, to jest postavljanje principa dalje saradnje i zajedničkog delovanja EU i Alijanse, i posebno – obratimo pažnju na sledeće – „korišćenja kapaciteta NATO za potrebe EU operacija“! 

Skup aranžmana kojima se jasno preciziraju uslovi i modaliteti pristupa EU zajedničkim kapacitetima NATO za operacije pod vođstvom EU, usvojeni su marta 2003. godine, pod nazivom „Berlin plus aranžmani“. Ti simpatični „aranžmani“ prvi put su zvanično primenjeni u operaciji „Konkordija“ (Concordia) u BJR Makedoniji, kada su zvanično angažovane zajedničke snage (!) NATO i EU. Nakon toga je usledila operacija u Bosni i Hercegovini pod simpatičnim nazivom „EUFOR-Althea“ koja je pokrenuta decembra 2004. godine. 

Protokom vremena proširuje se ne samo mirovno (okupaciono) angažovanje EU korišćenjem NATO kapaciteta (komandnog kadra, borbenih i ostalih sastava, tehnike, logistike i drugih sadržaja), recimo širom Afrike, već i, ono što je za nas posebno interesantno (i bolno), na Kosmetu – poznata misija  EULEX, koja nam je dosada nanela nemerljivu štetu. I omogućila nesmetano jačanje nezavisnosti „Kosova“.

U zvaničnim materijalima kao i u praksi, i NATO ali još više birokratija EU, koristi eufemizam – konsulatacije. E, pa, „konsultacije“ (naravno, za sluđene građane Evrope i okolna nepridružena plemena) redovno se odvijaju kroz zajedničke sastanke na nivou Severnoatlantskog saveta i tzv. Političko-bezbednosnog komiteta EU. Te je tako od 2001. godine održano nebrojeno  „konsultacija“ i radnih sastanaka, recimo, visokog predstavnika EU za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku i generalnog sekretara NATO, kao i službenika sekretarijata Saveta EU i međunarodnog sekretarijata NATO.

Ono što je možda i najvažnije – Vojni komitet NATO i Vojni komitet EU, kao dva različita vojna tela, sastaju se i „konsultuju“ četiri puta godišnje. Prema potrebi i češće. Tim skupovima prisustvuju i načelnici generalštabova zemalja članica NATO programa „Partnerstvo za mir“, kao što je Srbija, recimo. Šta se tu radi? Podrazumeva se – dele se operativni zadaci. 

nato-samit-tirana-milo

Od pre nekoliko godina je uspostavljena – obratimo pažnju – „EU ćelija za planiranje u okviru NATO Savezničke komande za operacije“, kao i „NATO tim za vezu u okviru Vojnog štaba EU“. Ovome valja dodati važnu činjenicu – gde god se pojavljuju vojne snage EU u takozvanim borbenim, dakle, ne mirovnim misijama širom „belog sveta“, ustanovljeno je pravilo da takvim snagama komanduje general visokog ranga, odnosno komandne dužnosti, iz Vrhovne ili jedne od Združenih operativnih komandi NATO. 

I, sada, na kraju, valja pitati gospodina Nikolić nadvojvodu Tomislava – gde to mi putujemo gospodine prezidente? U EU bez NATO ili u NATO dok čekamo članstvo u EU?

Ili će biti da je sve potpuno isto. Ni tamo ni ‘vamo, i neće nas zvanično primiti dok nas ne svedu na pretkumanovske granice. 

A do tada? Prosto – neokolonijalizovani ostatak zemlje Srbije, ili, ako je duši lakše, okupirana teritorija pod patronatom NATO  ili EU (a može EU ili NATO, šta kome lepše zvuči), koju valja opljačkati do poslednjeg groša. 

_________________________

Odrednice:

[i] http://rs.n1info.com/a164250/Vesti/Vesti/Nikolic-o-NATO.html

[ii] http://rs.sputniknews.com/politika/20160528/1106039310/Nikolic-Mi-se-spasavamo-ulaskom-u-EU.html

[iii] http://www.parlament.gov.rs/%D0%A3%D1%87%D0%B5%D1%88%D1%9B%D0%B5_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B5_%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5.29206.43.html

[iv] http://www.nato-pa.int/default.asp?CAT2=0&CAT1=3696&CAT0=2969&SHORTCUT=4077

[v] http://www.nato.int/cps/en/natohq/opinions_131654.htm

[vi] http://www.nato-pa.int/default.asp?CAT2=0&CAT1=3696&CAT0=2969&SHORTCUT=4077

[vii] http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cmsUpload/03-11-11%20Berlin%20Plus%20press%20note%20BL.pdf

http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cmsUpload/78414%20-%20EU-NATO%20Consultation,%20Planning%20and%20Operations.pdf


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Predsednik Srbije i NATO – EU naravoučenije

* Obavezna polja