Vladimir_Dimitrijevic_(1969)Danas su Blagovesti.

Danas Majka Božja saznaje od arhangela Gavrila da će roditi Gospoda Isusa Hrista, Boga i čoveka, Koji je došao u svet da  ljude spase i od sinova gline načini ih sinovima Božjim.

Radost je znamenje ovog dana: “Raduj se, Blagodatna, Gospod je s Tobom!“

Radost jer je smrt pobeđena, i Smisao, Koji je sa Ocem i Duhom Svetim sazdao svet, obreten.

Tom verom je ovaj narod vekovima živeo, umirao i vaskrsavao, znajući kuda ide i čemu stremi:“Nema lepše vere od hrišćanske,/ Srb je Hristov, raduje se smrti“, pevao je devetnaestogodišnji đakon Avakum, odbijajući da menja identitet ( onda se govorilo:da se poturči) da bi se, 1814, spasao od nabijanja na kolac na Stambol kapiji. Poginuo je, ali je oživeo, večno, u Nebeskoj Srbiji.

Tom verom je bilo ono što biti ne može, a što je Andrić odredio kao ključnu, njegoševsku ideju naše istorije.

Danas, međutim, od nas traže radikalnu promenu identiteta. Da bismo išli u EU, koja se raspada. Da bismo ušli u NATO, među sejače smrti i zatirače sopstva. Da bismo postali utvare i prestali da budemo ljudi.

BELEŠKA ĐAKONA ILIĆA

Nedavno je poznati pravoslavni stvaralac, đakon Nenad Ilić, zapisao sledeće: “Koliko gradova u Srbiji znate, a da na ulazu u grad stoji tabla sa Deset Božjih zapovesti? Premalo, sigurno. Jedini koji ja znam je Kosovska Mitrovica. Ali tabla je tabla, šta god na njoj da piše. Samim tim – zgodno za izlepiti predizborne plakate. Gospod Isus Hristos je rekao svojim učenicima i preko njih svima nama da nije došao da ukine zapovesti Starog Zaveta, ali ih je sažeo u dve najveće zapovesti:1.Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom.2.Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.Došli su sad neki novi učitelji.Sve zapovesti se ukidaju.Ostaje samo jedna.1.Glasajte za nas!“(1)

Naprednjački plakati prelepili su Deset Božjih zapovesti.

Naravno, to aktivista SNS-a nije učinio namerno.

Ali, učinio je nešto simptomatično, nešto iz samog duha Vučićevog zahteva da Srbi promene svoj identitet, da „prelepe“ sebe novim, vašingtonsko-briselskim nalepnicama, sa „protestantskom etikom u duhu kapitalizma“.

Zašto je „vučišćevština“ opasna po Srbiju?

Zato što ratuje protiv Svetinje u ime promene identiteta jednog hrišćanskog naroda, a sve turbo – brzinom u klovnovskom ritmu koji je spreman da glumata sve redom – „kosmopolitizam“, „patriotizam“, NATO-filiju, „rusofiliju“, samo da bi ostao na vlasti.

prelepljivanje

RAT PROTIV SVETINJE

Od kada je Vučić došao na žuđenu vlast, desile su se stvari koje se u Srbiji nisu dešavale od doba Titovog bezbožja do skora: posečen je zapisni hrast na Savincu(2), auto-put je prešao preko temelja stare bazilike kod Pirota(3);potopljena je Valjevska Gračanica(4)…

O čemu je ovde reč?

Bilo bi nepravdeno optuživati lično Vučića za sve navedeno. Ali, ostaje činjenica je da je Vučić bio za seču zapisnog hrasta, i to izričito, izrugujući se veri svog naroda. O tome sam pisao u tekstu objavljenom pre tri godine, „Palanačka bukva protiv vaseljenskog hrasta ili Srpski zapis na NATO putu“.(4)Slobodan Antonić je na „metafizičko – političke“ posledice čina te seče ukazao u tekstu „Obaranje hrasta, istorije i demokratije“:“Nema sumnje u to da je upravo živa baština patrijarhalne demokratije – pre svega ustanova opštinske samouprave – odlučujuće doprinela uspešnoj recepciji ideje jake narodne skupštine, kao osnove demokratije, u Srbiji XIX veka. Otuda je „odlučivanje slobodnih građana pod hrastom“ bilo simbol onog najboljeg i najvažnijeg u baštini srpske demokratije u XIX veku.Bez preterivanja se, dakle, može reći da je rušenjem savinačkog hrasta srušen i ključni simbol srpske izvorne – tj. originalne i autentične – demokratije, kao osnovne ideje narodnog suvereniteta. „Suverenitet“ je, pritom već, kada je reč o Srbiji, ozbiljno ugrožen /…/,  da bi sada, rušenjem savinačkog hrasta zbog puta Mađarska–Albanija, potpuno i znamenjski bio poništen. Pritom, sve to desilo se upravo u kraju u kom je knez Miloš digao Drugi srpski ustanak, započet narodnim zborom održanom na Cveti, 11. aprila 1815. godine, „u hrastovoj šumi stoletnih stabala, pored crkve-brvnare, u Takovu“, kada je Miloš okupljenom narodu uzviknuo: „Evo mene, eto vas, rat Turcima!“

Tako je rušenjem savinačkog hrasta uništeno možda i poslednje deblo te naše istorijske „hrastove šume stoletnih stabala“. Umorstvom hrasta u Savincu jedna vlast koja očigledno ne poznaje dovoljno baštinu, istoriju i demokratiju, demonstrirala je efikasnost. Svaka čast! Ali, kada ubijete ono najvrednije i najstarije u svom narodu, šta ste vi? Oruđe sila koje od strukturiranih nacija hoće da naprave tek difuzni agregat globalnih potrošača, spremnih da rade za 100 dolara, koje će zatim da potroše na najke, koka-kolu i druge besmislene proizvode? Oruđe sila koje su jednako bezobzirne, „efikasne i pragmatične“, tako da ih jednako (ne)zanima hrast od šest stotina godina, bazilika od hiljadu godina i fosil od sedam milenijuma, samo ako će se, nakon njihovog uništenja, postići profit ili neka korist za transnacionalne strukture i globalnu kapitalističku Imperiju?“(5)

PESNIK SVEDOČI

Ako u nešto verujem, verujem u svedočenja poezije: od guslara i Njegoša, preko naših romantičara, Rakića, Šantića i Dučića do danas, pesnici su nam kazivali ko smo, odakle smo i kuda smo se zaputili. Zašto je sveti hrast posečen, svedoči savremeni srbski pesnik Đorđo Sladoje u  pesmi „Usekovanje starog hrasta“ iz nove zbirke „Silazak u samoću“: “U krošnji mu jejina jekti/ O polomu i o zlosreći/ Većaju tajni arhitekti-/ Zaobići ili poseći//To strašilo od šesto leta/ Što se odnekud čudom stvori/ Na novom putu da zasmeta/ Tu nema druge već obori//Slažu se orni projektanti/ U naumu i u računu/ Taj zna previše dugo pamti/ Držo je sabor i dizo bunu//Već cela šuma ćutke kleči/ I predaje se puzavici/ A on se ruga drvoseči/ I šapće grmlju o pravici//Razvaljuj gnezda žile vadi/ Zatri i sveti zapis na kori/ I knezovi su tome radi/ Jer kud će ako progovori“.

Pesnici nas, ovakve kakvi smo, najbolje opisuju. U Sladojevim stihovima iz nove knjige pred nama se otvori ponorna slika raštimovanog Srbstva današnjice, koje prebiva u zaboravu sebe i svojega, i koje je dalo „metoh za jaruge“ i „manastir za šatru“ („Neutešni dželati“), čija kuća je puna „hudih ukućana“ što „raskivaju Nemanjino blago/ Na žetone puce i praporce“ u zemlji koja „oburvana obeskosovljena/ Noktima se za oblake drži“ („Molitva iz negava“). U naslovnoj pesmi ciklusa svaki Srbin može da prepozna sebe: “Čas sam šišmiš a čas dinosaur/ U malenoj Banjskoj tužni kaur/ Što se kaje pa opet zaklinje/ Nujnim vinom Banović Strahinje“ dok „na krstače kidiše zloverac/ Pukla struna prosut deseterac“.

U ovom ciklusu opevao je Sladoje potop obeskosovljene Srbije 2014. godine („Osveta malih voda“: “Plićaci grme orljaju kanali/ Svaki rešen da nas u blato strovali/…/Daždevnjaci žabe ale iz bunara/ Provalila bedem Marinkova bara“); u pesmi „Zimnica“ („U dropu i džibri Srbija se dimi/ da još jedno čudo u čabru prezimi/…/Metohiju metu i Kosovo drobe/ A Srbi i ždrali spremaju seobe/ Jedni će na sever drugi jugu beže/ S tobom su još vrapci i božuri kneže“)…

plakati-sns-osvanuli-po-beogradu

POUKE VALJEVSKE GRAČANICE

Šta je kazna Božja?

To je ono kad se Bog povuče i pusti ljude da žanju ono što su sa đavolom sejali. Zato se za nekog ko je potpuno propao u narodu kaže da je i Bog digao ruke od njega.

Potop 2014 – potop 2016… Zapadna Srbija je, opet, bila ugrožena, opet pod vodom, doduše u manjoj meri. Pričalo se, i pre dve godine i sada, o meteorološkom oružju, o HAARP-u, koji, bez sumnje, postoji, i koji, bez sumnje, može da deluje kao oruđe u rukama gospodara zla, koji, opet bez sumnje, mrze Srbe – jer, kako reče Hitler, „narod kao što su Srbi ne sme da živi uz Dunav“.

Ali, sve se to zbiva po dopuštenju Božjem. A zar bi Bog dopustio dva povodnja narodu koji ima Nebesku Srbiju da taj narod prečesto nije napuštao Gospoda i Svetog Savu i da ga nije, po reči Vladike Nikolaja, „poklopila jeziva tama tuđinska sa lepim imenom i šarenom odećom“?

Da ne pričamo o gresima u koje smo ogrezli u našem svakodnevnom životu, počev od rijalitijija koji propagiraju duhovnu laž i smrt… Dopustili smo, kako videsmo da, ovako raslabljeni, zarad puta u Nedođiju zvanu EU („We are on the road to Nowhere, come on inside“, rekao bi Dejvid Brn iz „Talking Heads“) poseku sveti zapisni hrast iz doba cara Lazara u Savincu, ustaničkom kraju,  i da ove ove, 2016, potope nemanjićku zadužbinu, Valjevsku Gračanicu, uprkos velikom protivljenju kako naučne i stručne javnosti, tako i odgovornih građana Valjeva i okoline i mnogih pobožnih duša, koje je postojano vodio „monah-nemonah“ ( kako sebe zove ) Antonije.

I šta sad?

PUT KOJIM SE MORA IĆI

Jedini put je put pokajanja – svenarodnog i pojedinačnog, pokajanja kao povratka Bogu i sebi, najdubljim i najtrajnijim osnovama našeg postojanja. Da je pobožnosti pa da, kao naša braća Rusi, pokajničkim litijama krenemo s kraja na kraj otadžbine, i da molitvom privučemo blagodat Gospodnju, koja bi nas vodila i štitila na svim našim putevima. Nema HAARP-a jačeg od Boga. I nema nikog i ničeg jačeg od naroda koji je sa Bogom i svojim svetim precima.

Da nas Bog opominje, videlo se, još jednom, 2015, kada je na Rudniku kod Gornjeg Milanovca nađen autentični krst cara Lazara, onoga koji nas je zauvek zavetovao Hristu! I to baš  u jesen 2015, kad se kad se kosmičke bitke vode na planeti Zemlji, nad koju se nadvila  senka antihrista! Da li neko može da misli da je slučajnost pronalazak pečata Lazarevog i to baš u trenucima kad NATO Imperija traži da priznamo Šiptarima da su Pećaršija i Dečani njihovi manastiri, koje je zidala „albanska dinastija Nimani“?

Naravno da nije slučajno. Jer, po Svetom Jovanu Kronštatskom, nema mesta za slučajnost u carstvu Svemogućeg Boga.

Zato je, posle dva potopa za dve godine, i potopa migranata sa Istoka koji nam se sprema, kao i uvek – jedini lek pokajanje, čije je naročito doba Veliki post, i to nam je put da Bog više ne bi dopuštao da žanjemo ono što smo sa đavolom sejali.

Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, molitvama Tvoje Majke Blagovesnice, pomiluj nas grešne! Amin.

_________________________________________

UPUTNICE:

1.http://stanjestvari.com/2016/04/06/đakon-nenad-ilić-najveća-zapovest/                                                                                                           2.http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/Društvo/1985423/Posečen+stari+hrast+u+Savincu.html

3.https://www.google.rs/search?client=opera&q=auto-put+prešao+preko+temelja+bazilike&sourceid=opera&ie=UTF-8&oe=UTF-8;          http://stanjestvari.com/2015/07/06/patrijarh-srpski-irinej-neprihvatlji/                                                                                     4.http://www.blic.rs/vesti/srbija/ikone-plivaju-u-prljavoj-vodi-potopljena-i-unutrasnjost-manastira-valjevska-gracanica/fhl6pvb

5.http://srbijanskiglas.in.rs/index.php/novosti/world/item/1003-sg_1003

6. http://www.geopolitika.rs/index.php/sr/analiza/854-2015-09-16-04-36-55

7. Đorđo Sladoje, Silazak u samoću, Filip Višnjić, Beograd, 2016.


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Prelepljivanje i ostajanje bez Sebe

* Obavezna polja