Kao što je CEOPOM ekskluzivno objavio u svojim vestima u subotu, 24.02.2018. godine, održana je Skupština ujedinjenja naprednjačkih opcija, a i bivših Šešeljevih radikala u Republici Srpskoj čime je faktički formirana nova Srpska napredna stranka RS i ujedno najavljena naprednjačka koalicija za ovogodišnje izbore. Za predsednika nove SNS u RS i BiH jednoglasno je izabran dr Darko Matijašević, a za zamenika dosadašnji predsednik naprednjaka Srpske, gospodin Ljubiša Aladžić. Takođe, jednoglasno su podržani kandidati za parlamentarne izbore – Dr Nikola Poplašen za Predsednika RS, a dr Darko Matijašević za Srpskog člana predsedništva BiH.

Skup je protekao u konstruktivnoj atmosferi, a među delegatima provejavao je duh jedinstva kakav među naprednjacima Srpske nije viđen već godinama.

O nacionalnom i političkom značaju ovog događaja za srpski narod zapadno od Drine ali i šire, o tome šta mu je prethodilo i kako je protekao, ekskluzivno razgovaramo sa jednim od inicijatora Skupštine ujedinjenja i nesumnjivo prvim savremenim naprednjakom na Zapadnom Balkanu, akademikom, prof. dr Vinkom Perićem, čovekom čije je zapaženo uvodno izlaganje praktično usmerilo tok rada ovog skupa.

Poštovani profesore Periću zahvaljujemo na privilegiji da baš sa nama podelite impresije i očekivanja od ovog izuzetno značajnog političkog događaja, koji bez sumnje ponovo najavljuje Vašeg naprednjačkog „feniksa“ koji je nezakonito ukunut 2008. godine, od strane muslimanskih centralnih vlasti iz Sarajeva. Očekujem da ćete kao i uvek biti iskreni, dalekovidi i konkretni, jer tema je više nego zanimljiva. Svi znamo da ste upravo Vi oživeli naprednjačke ideje na Zapadnom Balkanu time što ste, još daleke 1997. sa gospodinom Goranom Planinčevićem i drugim patriotama u Bijeljini, osnovali Srpsku naprednu stranku Republike Srpske i da je upravo ona  imala značajnu ulogu u zaustavljanju procesa prenosa dejtonskih ovlašćenja na federalne organe BiH, ali da je SNS RS tada mahinacijama sarajevske čaršije ukinuta posle izbora 2008., a Vi izopšteni iz aktivnog političkog života. Nakon toga svi pokušaji da se naprednjaštvo u Srpskoj učini ozbiljnom političkom opcijom nisu dali pravi efekat, uprkos činjenice da je u međuvremenu SNS u Srbiji, izrastao u vodeću političku snagu koja kontroliše sve poluge vlasti. Da li ova Skupština ujedinjenja najavljuje bolja vremena za naprednjaštvo u Republici Srpskoj i kako vi kao rodonačelnik oživljavanja naprednjačkih ideja na ovim prostorima vidite njegove perspektive u srpskom narodu?

Siguran sam da najavljuje i to ne samo u RS, već i šire.  I bolja vremena i daleko veći politički uticaj nego do sada. Nisu novog naprednjačkog lidera gospodina Darka zalud već prozvali Balkanski Putin. No, pre nego nastavim sa odgovorom koristim priliku da pozdravim vaše čitaoce i kažem kako je ovo moje prvo pojavljivanje u javnosti nakon Skupštine ujedinjenja, što ovaj intervju čini zaista ekskluzivnim. No, da se vratim na pitanje.

Od kada je nezakonitim odlukama muslimanskih  vlasti iz Sarajeva (CIK, RIK i Sud BiH, na čelu sa direktorima muslimanima Suadom, Kemalom i Nedžadom) praktično ukinuta moja SNS RS, a meni tada zabranjen, aktivni politički rad, došlo je do erozije naprednjačkih ideja u političkom životu Srpske, bez obzira što je nakon formiranja SNS-a u Srbiji, na čelu sa Nikolićem i Vučićem,  ubrzo došlo do formiranja stranke istog imena sa sedištem u Banjaluci. Verovatni razlog je strah potencijalnih članova od dalje političke represije, kao i frakcionaštvo i nedostatak jakog lidera. No, ova Skupština ujedinjenja praktično menja sve to i sjedinjuje sve političke opcije u Srpskoj koje  baštine naprednjačke ideje od Garašanina do Vučića, praktično pet stranačkih pečata, u jednu potpuno novu Srpsku naprednu stranku, okupljenu iza lidera oko koga je postignut pun konsenzus i koji je na Skupštini izabran jednoglasno.

Upravo to uspostavljeno jedinstvo, za koji je najzaslužniji novi lider dr Darko Matijašević najveće je dostignuće ove Skupštine ujedinjenja, jer pazite, govorimo o nekim opcijama koje su do pre dve nedelje bile personalno ne samo međusobno udaljene, već i međusobno suprostavljene, bez obzira na stepen idejne bliskosti. Tako jedinstveni naprednjaci Republike Srpske brzo će naći svoje mesto na polarizovanoj političkoj sceni, budući da srpski narod već jako dugo, praktično od Garašanina do Vučića, naprednjačke ideje prepoznaje kao svoje.

S tim u vezi je i odgovor na drugi deo Vašeg pitanja, o perspektivama. Kada naprednjaci postanu respektibilna politička snaga u Srpskoj to će otvoriti mnoštvo novih mogućnosti i biti podsticaj kako za dizanje odnosa sa maticom Srbijom na viši nivo, mada je on i sada zadovoljavajući, tako i za širenje naprednjačkih ideja u svim ostalim srpskim zemljama. Podsetiću na izvorni program srpskih naprednjaka iz 1889. godine koji kaže – “…borba za srpski narod znači da se radi za samostalnost, uskrs i jedinstvo Srba. Da se za samostalnost Srba ne može raditi uspešnije nego u punoj slozi sa prosvetom i obrazovanošću svetskom, a pazeći uvek narodne potrebe i na velike interese budućnosti srpske…”- može li iko reći da ovo nije aktuelno i danas?

Opšte je mišljenje da je Vaše izlaganje na početku Skupštine ujedinjenja dalo tok čitavom skupu i udahnulo duh jedinstva koji je provejavao sve vreme rada, a i kod donošenja zaključaka i izbora stranačkih organa. Promovisali ste i budućeg lidera.  Sa druge strane tokom svog govora najavili ste svoje povlačenje iz aktivne politike. Kakva je zapravo bila Vaša uloga u pripremi ovog skupa i oblikovanju nove, jedinstvene naprednjačke opcije u Republici Srpskoj? Neki smatraju da je sve od Vas i poteklo?

Mislim da zaista nije trenutak da licitiramo šta je od koga poteklo, ali nema sumnje da sam puna srca radio na ovoj ideji i kao prvi savremeni naprednjak na Zapadnom Balkanu i kao čovek koga javnost zna kao jednog od najvećih zagovornika srpsko-srpskog jedinstva, kako u politici, tako i u svim drugim oblastima i na svim nivoima. Sa godinama dolazi i iskustvo, naučna metodologija iskustvo pretače u znanje a u mojim godinama velika je privilegija kada imate mogućnost da to prenesete ljudima za koje verujete da će iz toga izvući prave pouke. Verujem da je na Skupštini ujedinjenja bilo puno takvih ljudi i moj govor je bio njima nadahnut i njima namenjen. Drago mi je da su me ispravno razumeli. Naravno, pomagao sam i u pripremi ovog skupa, jer tako besprekoran skup politički morate obraditi i pripremiti ranije. No, kao i uvek moram biti korektan, u ovom poslu najviše su povukli novi pedsednik i potpredsednik ujedinjenog SNS, gospoda Matijašević i Aladžić, ali smatram to prirodnim.

Što se tiče najave o napuštanju aktivnog političkog delovanja ja sam u više navrata izjavljivao, pa i na Vašem portalu, da me ovakva (mislim na pravne regulative) operativna politika odavno ne zanima i da sam usmeren na ono što je iza kulisa, ali želeo sam da to kažem i na ovom skupu kako bi i delegatima i javnosti podvukao da su moja zalaganja principijelna i da sam tu iz ubeđenja i patriotskih interesa, a ne iz očekivanja bilo kakve buduće koristi. I mislim da je to imalo svoju političku težinu.

Znate, kao prvi predsednik jedne naprednjačke stranke na prostorima srpskih zemalja ja očekujem da će Sud u Strazburu poništiti nezakonitu odluku o zabrani rada tadašnjeg SNS RS čime će ona postati ponovo aktivna, ali ja sam već sada sve ingerencije te stranke preneo u tu novu, ujedinjenu, SNS u Republici Srpskoj na čelu sa Darkom Matijaševićem. Zato što verujem da će uspešno nastaviti razvoj naprednjačke opcije koji je prekinut prvo pravnim nasiljem sarajevskih vlasti, a zatim liderskim sujetama i verovatno instruisanom neslogom. Naravno, ostajem u mojim savremenim patriotskim i naučnim projektima, koji se dodiruju sa politikom, ali nisu politika. Pre svega u projektu “Srpski pijemont-Zapadni Balkan”.

A kada sam već odabran da povučem pravog „Masonskog mačka za rep“ u smislu pokretanja nove Srpske – Masonske države u Svetu, kako bi uz pomoć Braće iz celog sveta Srbi bili u svetskom lancu potpuno ravnopravna i jednaka karika sa drugima, svakako ću se i time baviti u narednom periodu.

Naravno, ostajem na raspolaganju i novoj Srpskoj naprednoj stranci, pre svega gospodi Matijaševiću i Poplašenu za svaki vid podrške u mom domenu, ali neće me biti ni na listama, ni u aktivnom radu.

Ne mogu da Vas ne pitam u kojoj meri je ideja formiranja nove SNS baš u ovom trenutku vezano za predstojeće izbore u oktobru ove godine?

Zavisi iz kog ugla, i sa kog nivoa,  gledate. Gledano politički sigurno je vezana i ne vidim u tome ništa loše. Godina izbora uvek donosi svojevrsno pročišićenje političke scene. To Vam je kao veliko spremanje u kući, pred neki značajan događaj. Vi kuću čistite svaki dan, ali pred slavu ili kada Vam dolaze značajni gosti, vi perete prozore, pomerate nameštaj, vadite uštirkane stolnjake itd. Tako Vam je i sa političkim idejama u godini izbora. Nakon nezakonite zabrane rada 2008. godine i mog izopštenja iz političkog života ideja i potreba jake naprednjačke opcije dugo se “krčka” na političkoj sceni Srpske. To je i normalno s obzirom na snagu i uticaj koji su, u međuvremenu predsednik Vučić i SNS ostvarili u Srbiji i srpskim zemljama. Deset godina kasnije vreme traži političku opciju koja ima hrabrosti i snage da napravi novi politički proboj. I kao što je 2008-ma bila presudna za zaustavljanje daljeg gubljenja ingerencija i Dejtonskih ovlaštenja, jer tada smo pokrenuli procese kojima su se kockice u okruženju sklopile tako da su svetski „šah-igrači“, upravo zbog procene da su Muslimani nad nama Srbima, načini kulturocid,  zaustavili samo jednu stranu da jede suprotne figure, sada, 2018-te, prilike su da krenemo u vraćanje otetih ingerencija nazad i da dođemo do orginalnog Dejtona. Tek tada će u BiH biti „remi“ i može da bude sve bolje, uz aminovanje i stranih dojučerašnjih protivnika ili neprijatelja. Braću Ruse nema potrebe pominjati jer znamo da bez njih ne bi bilo ni nas. Ko vraćanje dejtonskih ingerencija može bolje izboriti od srpskih naprednjaka?! Zato, na revitalizaciju i formiranje nove SNS u BiH treba gledati i kao na odgovor srpskog naroda izazovima vremena. U tom kontekstu možemo konstatovati da je danas sve, od međunacionalnih odnosa u BiH, do ekonomije i standarda, a posebno unutar srpsko-političkih odnosa, mnogo gore nego 1991-ve, ali da su Srbi zbog svetskih geopolitičkih kretanja u boljoj poziciji, o čemu sam vam već pre govorio.

No, bez obzira što sam, kao naprednjak po ubeđenju, pomogao i pomagaću ovu opciju, moramo biti realni i shvatiti da ne treba očekivati javno čudo na ovim izborima, bez obzira što će ono što novi SNS može ponuditi biračima, biti veoma blisko prosečnom srpskom patrioti koji je umoran od sve izraženijih podela u političkom životu srpske. Valja uzeti u obzir da je narod nedovoljno i netačno  informisan, politički često izmanipulisan, medijski uriniran, tako reći sluđen i tradicionalno nepoverljiv prema novim opcijama i liderima, kao i da stranka tek treba da razvije pravu infrastrukturu u svim sredinama, da zbog specijalnog odnosa koji imaju predsednici Vučić i Dodik sigurno neće imati otvorenu podršku srpskih naprednjaka kakvu bi imala da je, recimo, formirana u Hrvatskoj itd. Otuda ja na pokretanje novog ujedinjenog SNS, pre svega, gledam kao na projekat za budućnost, na opciju koja će tek na nekim sledećim izborima postići pravi politički uspeh kako bi imala mogućnost da uradi i sprovede svoj program i da nam svima u BiH bude bolje, bez obzira na veru, naciju ili pol. Ali, ovi izbori će svakako biti prilika da se sve dečije bolesti brže preleže, da stranka brže sazri u ozbiljnoj političkoj utakmici. A mene znate da uvek imam nešto što sada ne mogu reći, ali je kao trend za srpski narod dobro, budite sigurni.

Govoreći o budućem lideru rekli ste da on mora biti čovek “dovoljno mlad da ima snage i borbenosti, dovoljno iskusan da zna kako u politici nema besplatnog ručka, dovoljno mudar i obrazovan da ga se ne stidimo, već njim ponosimo” i da mora biti potpuno odan svom narodu i otadžbini. Onda ste predložili gospodina Matijaševića, čoveka koji nije nepoznat javnosti, ali koji nema operativnog političkog iskustva, posebno kao visoki stranački funkcioner. Govorili ste o njemu u superlativima, a čuo sam i da ste svoju podršku ovom projektu uslovili time da on bude novi lider naprednjaka. Koliko zapravo poznajete gospodina Matijaševića i zašto ste toliko sigurni da on može biti uspešan lider?

Pa, vidite, ne možete 100% biti sigurni ni u svoje vlastito dete koga ste vi odgajali, a kamoli u odraslog čoveka formiranog i podložnog raznim uticajima. Ali, svaku osobu koju upoznam ja vrednujem prema nekim svojim kriterijumima koje mi je život potvrdio kao prilično pouzdane. Pre svega po zalaganju i rezultatima rada, širokih pogleda, fleksibilnosti, sposobnosti, obrazovanju, spremnosti na permanentno učenje, brzo razmišljanje, čovečnosti, korektnosti, odgovornosti i razlikovanje bitnog od nebitnog. Kroz to možete uočiti veliku razliku među ljudima i sa velikim procentom verovatnoće tačnosti, vrednovati tu osobu. A tu je i ona stara narodna mudrost koja kaže: „Da bi nekoga upoznao moraš sa njim pojesti kilo soli“.

Ja, gospodina Matijaševića i njegov rad poznajem jako dugo jer on je jedan od mojih konspirativnih saradnika na patriotskim projektima već mnogo godina. I ne samo na mojim. Jednostavno, ne znam iskrenu patriotsku inicijativu a da se dr Matijašević nije odazvao da pomogne ako je ikako mogao. Vrlo je ambiciozan, usmeren ka cilju, disciplinoivan, elokventan i što jako cenim čovek je od od reči, za razliku od monogih koji opstaju na lažima, obmanama i manipulacijama. Takvih političara, koji misle da su birači ovce za šišanje danas imate mnogo, ovakvih kao Darko Matijašević jako malo.

Da ne ispadne da previše hvalim dr Matijaševića navešću samo oblast nauke. Iza njega stoje dva doktorata i mnoštvo naučnih radova publikovanih u zemlji i inostranstvu, govori i piše dva svetska jezika, što sve govori o stepenu njegovog obrazovanja, a mnogo puta sam se lično uverio da ga krasi izuzetan instinkt za ispravno političko pozicioniranje, brza misao i odmerenost u nastupu. Njegova bliskost idejama naprednjaštva meni je neupitna. Jednostavno, on ima sve predispozicije da bude naprednjački lider, mnogo više od bilo kog drugog kandidata, bez obzira na relativno političko neiskustvo. Kažem relativno, jer podsećam da je on bio ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske u vrlo teško vreme i da je najzaslužniji za opstanak policije Republike Srpske, njenu samostalnost i kompetentnost, u vreme kada naši političari nisu hteli, znali ili mogli zaustaviti prenose raznih naših ingerencija na BiH. Bio je i ambasador BiH pri NATO-u gde je lobirao kod NATO-a i drugih institucija u Svetu za našu stvar, o čemu će se tek znati, obavljao je mnoge druge funkcije. Takavog čoveka sigurno ne treba smatrati političkim autsajderom. To nisam prepoznao samo ja već i svi ostali učesnici, jer kako sam na Skupštini ujedinjenja i rekao on je bio usaglašeni kandidat. A i vi ste mi nedavno rekli kako da ste čuli kako ga u Sarajevu zovu “Balkanski Putin”. Gde ćete bolju preporuku.

Očekujem da će on vrlo brzo sazreti u ozbiljnog stranačkog lidera i spreman sam da mu u tome pomognem onoliko koliko mi iskustvo, znanje i medijski resursi dozvoljavaju.

Više puta ste do sada isticali da predsednik Dodik ima Vašu podršku, bez obzira što ste imali distancu na deo njegovog okruženja? Da li Vaša uloga u formiranju nove SNS u BiH i RS i najava da će ona imati svoje kandidate na ovim izborima nešto menja u tom smislu, s obzirom da će gospodin Matijašević biti protivkandidat predsedniku Dodiku, koji je najavio svoju kandidaturu za člana Predsedništva BiH iz Republike Srpske?

Kod mene se moji principi i patriotizam ne menjaju, bar ne bitno. Vi kao da zaboravljate da je moja uloga u formiranju nove Napredne stranke RS više epizodna i da se povlačim iz aktivnog bavljenja politikom. Moj politički odnos prema predsedniku Dodiku kao sadašnjem hrabrom nacionalnom lideru, (što možemo dobrim delom zahvaliti i mojim medijima), i najvećem srpskom nezahvalnom „političkom mangupu“ u nekim drugim sferama i dalje ostaje, jer on je bio i moj konspirativni politički džoker 1997. i apsolutni pobednik, specijalno zbog njega, urađenog medijsko-političkog projekta, „TV politički maraton“ VIKOM TV-a. Posle toga je krenuo u političke visine. No, podsetiću vas na reči čuvenog Bila Gejtsa: „Uspeh je loš učitelj. Zavede pametne ljude da misle kako ne mogu da izgube!“

A ima i nešto što ja uvek kažem svojim zaposlenima, posebno damama koje se uvek primaju na medijski uspeh. „Drage koleginice, pazite da ne poletite suviše visoko jer kada budete padali, što je normalan proces, pad će vas više boleti“.

Zato, oprez nikada nije na odmet, a iskrenih dobronamernika se nikada ne treba odricati, zarad poltrona koji se, poput hijena, uvek lepe za uspešne. Otuda, predsednik Dodik a ne ja, danas treba da razmišlja koliko su mu moji resursi i podrška potrebni i koliko su mu nekada značiili. U tom smislu možda će ponovni „feniks“ SNS, kao nove patriotske opcije u Srpskoj, uticati na njega da se malo osvrne oko sebe, shvati kime se sve okružio, malo “provetri”svoje stranačke prostorije i počne da bolje razlikuje bitne od nebitnih, pismene od nepismenih, prijatelje od interesdžija i poltrona. Za njegovo dobro, a pre svega za dobro Republike Srpske.

U svakom slučaju, moja direktna pomoć sada je potrebnija naprednjačkoj opciji i gospodinu Darku Matijaševiću, a to smatram i najkorisnijim za Republiku Srpsku. Naravno, moja podrška njegovom nacionalnom konceptu ostaje, ali ja sam isuviše dobro obavešten čovek da bi mi promakla neka dešavanja u njegovom okruženju ili njegovi konspirativni politički potezi!

Podsetiću Vas samo na rezultate poslednjih opštinskih izbora u Gradišci, kada je Dodikov kandidat SNSD-a Zoran Adžić pobedio SDS ovog kandidata sa oko 5.000 glasova razlike.

Na svim dosadašnjim posleratnim izborima uvek je razlika između SDS i SNSD u korist pobednika bila od 200 do 500 glasova. Ali sam sada ja sa svojim medijima, pošteno platio kaznu RAK-u BiH od 3.000KM i izgubio tri radijske frekvencije, ali na sreću imam ih dovoljno. To sam uradio ne radi nekog mog ličnog interesa, već zbog osionog ponašanja bivšeg SDS-ovog načelnika Zorana Latinovića, koji iz „nekog razloga“ nikoga nije primao i ništa nije radio za građane u Gradišci.

Što se tiče Dodikove kandidature, s obzirom na njegovu harizmu i realnu političku snagu teško je zamisliti bilo koga drugog na mestu budućeg člana Predsedništva BiH, bez obzira što će imati ozbiljnog protivnika u gospodinu Ivaniću, a nadam se i Darku Matijaševiću. Iskreno rečeno to me raduje, jer njegov očekivani odlazak u Sarajevo u meni budi asocijacije na čuvene reči Stipe Mesića po konačnom povratku u Zagreb sa funkcije predsednika Predsedništva SFRJ: “Hvala vam što ste mi ukazali poverenje da se brinem za interese Hrvatske, posao sam obavio, Jugoslavije više nema”.(1)

Mislite da bi Dodik …?

Ništa ne mislim, samo mi se javljaju asocijacije, verovatno po onoj narodnoj “Babi se snilo što joj srcu milo”. Ali to uglavnom zavisi od stranog faktora!!!

Kako gledate na politički povratak dr Nikole Poplašena, koji je izabran za kandidata nove SNS u RS za predsednika Republike Srpske? Njegovo obraćanje na skupu ujedinjenja bilo je puno drugačije i od Vašeg i od izlaganja gospodina Matijaševića. Više je ličilo na govor u predizbornoj kampanji. Bilo je retorički oštro i prema vlasti i prema onima iz Saveza za promene.

Pre svega, gospodina Poplašena smatram političkim i ličnim prijateljem, jer smo zajedno još davne 1993. godine pokrenuli sa Dr Vojislavom Šešeljem Srpsku radikalnu stranku u RS. Podvlačim pravim prijateljem i istinskim patriotom koji je, svoj patriotizam i poštenje platio nezakonitom smenom sa funkcije na koju je legalno izabran. Doživeli smo slične političke sudbine. Podsećam da ga je Visoki predstavnik za BiH, Karlos Vestendorp, smenio direktnom odlukom neposredno pred agresiju NATO na SRJ. Otuda već godinama i ja i moji mediji ističemo da ga smatramo doživotnim moralnim predsednikom Republike Srpske.  Njegovo vraćanje u aktivni politički život mora da raduje svakog patriotu, bez obzira što je dosta vode proteklo Drinom od tog vremena, i mnogo toga je bitno drugačije. Samo njegovo prisustvo i političko iskustvo biće veoma dragoceno i gospodinu Matijaševiću i čitavoj budućoj rukovodnoj strukturi stranke. Što se tiče njegovog govora on verovatno i jeste političko profilisanje za predstojeću kampanju, ali mislim da je previše rano iz toga izvlačiti zaključke o budućoj politici nove SNS u RS i BiH.

Gospodin Poplašen je govorio i o potrebi okretanja ka Rusiji, vrlo slikovito je rekao da Sunce izlazi na Istoku i da prvo prođe preko Moskve i Beograda pre negi obasja Republiku Srpsku.

Svi mi volimo Rusiju, ali ponavljam da iz govora Prof. dr Nikole Poplašena ne treba izvoditi ishitrene zaključke o strateškim opredeljenjima nove stranke. Predsednik Vučić je pokazao da se izbalansirana spoljna politika može uspešno voditi na duži rok i mislim da bi to njegovo opredeljenje moglo biti primer kako se treba ophoditi prema velikima. No, ni iz ovog mog stava ne treba uzvoditi ishitrene zaključke. Ličan je. Pustimo novog predsednika i stranačke organe da kažu svoje.

Pre nego što se posvetimo Vašim budućim planovima voleo bih da nam kažete kako vidite buduće odnose naprednjaka Srpske i naprednjaka u Srbiji. Gospodin Matijašević, u završnom izlaganju kao novi lider izneo je osnove budućeg delovanja i na prvo mesto stavio patriotizam, a na drugo jačanje odnosa sa Srbijom kao maticom, što svakako podrazumeva i jačanje odnosa sa srpskim SNS-om. Gospodin Matijašević je čak, na konferenciji za štampu neposredno posle Skupštine ujedinjenja, otvoreno pozvao birače na beogradskim izborima da zaokruže naprednjačku listu. Kako mislite da će se odvijati razvoj odnosa dve stranke, s obzirom da je Aleksandar Vučić do sada bio veoma suzdržan po pitanju delovanja naprednjaka u Srpskoj, a najavio je i odlazak sa mesta lidera stranke za otprilike godinu dana?

Podsećam vas na prvi intervju g. Tome Niklića dat VIKOM TV 24.02.2009., dakle, na isti datum, kada smo napravili ujedinjenje svih naprednjaka, pre tačno 9 godina, u kome je rekao da on u RS neće pogrešiti kao Dodik u Srbiji, te da podrži samo jednu stranku (Misli na tadašnju Dodikovu podršku DS-u), već će kada dođe vreme podržat će celi patriotski blok. To vreme dolazi!

No, bez obzira što Vučićevu politiku mnogi, ni u Srbiji ni u Republici Srpskoj, ne razumeju najbolje, predsednik Srbije se istinski trudi da se ponaša kao lider svih Srba i nikada nije učinio ništa što bi štetilo Srpskoj, čak i kada se nije slagao sa nekim odlukama njenog političkog establišmenta. Lično znam da je napravio mnogo napora da pomiri stavove SNSD-a i tzv. “Saveza za promene” koliko god je to bilo moguće. On je uvek maksimalno poštovao izbor srpskog naroda u BiH i mislim da je njegov odnos prema naprednjacima u Srpskoj, podeljenim na nekoliko frakcija, bio uslovljen time što nijedna od njih nije predstavljala ozbiljnu političku snagu. Kada shvati da se to promenilo, da naprednjaci postaju jaka politička opcija, posebno ako to bude verifikovano odgovarajućim izbornim rezultatima, neće biti nikakvog razloga da naprednjacima Srpske ne posveti dužnu pažnju kakvu je posvetio i drugim ozbiljnim političkim opcijama zapadno od Drine. Tim pre što novi SNS u RS otvoreno kaže da Vučićevu politiku smatra delom izvornih naprednjačkih ideja koje želi da sledi.

U tom smislu vidim i poziv gospodina Matijaševića beogradskim biračima. On je jednostavno kao novi lider dao podršku  svoje partije opciji koju smatra bliskom. Smatram da bi za dobro razumevanje onoga što se desilo formiranjem nove SNS u Republici Srpskoj i BiH od velike važnosti bio, makar kratak i neformalni, susret gospodina Matijaševića sa predsednikom Vučićem i učinićemo sve da do njega što pre dođe. Uostalom, politika nije da se uvek sve kaže?

Što se tiče Vučićevog eventualnog napuštanja čela stranke zarad predsedničkih obaveza mislim da će se on postarati da to bitno ne promeni generalnu politiku stranke, niti naruši njenu političku snagu. U svakom slučaju očekujem da će u ne tako dalekoj budućnosti SNS u Srbiji i Srpskoj delovati, ako ne javno politički onda kroz NVO i naučni sektor preko projekta Srpski Pijemont-Zapadni Balkan, kao jedinstvena opcija u pokretanju i rešavanju pitanja bitnih za srpski narod kao celinu. A da će ubrzo biti potpuno usaglašena politička snaga potpuno sam siguran. To će biti veliki podsticaj za razvoj  i jačanje naprednjaštva i u ostalim srpskim zemljama, a onome što iza toga logično sledi baviće se već sada “Srpski pijemont – Zapadni Balkan”.

Da. Dajete mi šlagvort za sledeće pitanje. Prilikom najave svog povlačenja iz aktivnog političkog života na Skupštini ujedinjenja rekli ste da ćete se posvetiti svojim patriotskim i naučnim projektima u okviru nevladinog sektora, pre svega projektu “Srpski pijemont – Zapadni Balkan”. Iskreno, meni ovo objedinjavanje naprednjaka liči na školski primer realizacije jedne od osnovnih ideja “Srpskog pijemonta”, posebno u svetlu Vašeg odgovara na prethodno pitanje. Kakvi će biti dalji koraci u projektu “Srpski pijemont – Zapadni Balkan” i šta je sa ostalim Vašim projektima od nacionalnog značaja, poput formiranja “Velike Nacionalne Lože Republike Srpske”, i Vašom bratskom saradnjom sa vladarima iz senke?

Pa, dobro. “Srpski pijemont – Zapadni Balkan” je dovoljno širok projekat da se može gledati i kako vi gledate. Kao što javnost zna i što često ističem, Srpski pijemont, kao i izvorno naprednjaštvo, neke od osnovnih ideja crpimo iz čuvenog „Načrtanija“ Ilije Garašanina, čiji je sin Milutin bio drugi predsednik SNS Kraljevine Srbije.  Jedna od njih je i jačanje srpsko-srpskih veza na balkanskom prostoru.

Moguće je da su ideje i iskustva Srpskog pijemonta donekle uticale na postizanje ovakvog stepena jedinstva kod formiranja nove SNS u RS i BiH, ali to je sada manje važno. Što se mene tiče ova Skupština ujedinjenja skinula mi je veliki teret sa pleća, jer smatram da su naprednjačke ideje najzad našle svoje prave zastupnike. Godinama sam konspirativno (budući da zbog kazne javno nisam mogao) radio da se ne dozvoli njihova kompromitacija ili padanje u zaborav, jer iskreno verujem da su najbolja opcija za srpski narod kao celinu. Sada, poput trkača koji je uspešno istrčao svoju deonicu i štafetu predao drugom ostavljajući ga u trci, želim da se posvetim  svojim projektima i interesovanjima za koje verujem da mogu biti značajne srpskom narodu. Verujem da će stvari sada ići mnogo tečnije.

Ja sam u najavi svog povlačenja u svojevrsnu političku “tišinu”, pomenuo projekat “Srpski pijemont – Zapadni Balkan” jer je on praktično poznat gotovo svim učesnicima Skupštine ujedinjenja, ali svakako da ću deo svojih aktivnosti usmeriti i na druge projekte, a jedan od njih je i formiranje “Velike nacionalne lože Republike Srpske” koji je u toku i koji će Republiku Srpsku, u masonskom svetu, nadam se učiniti priznatom masonskom samostalnom državom. Sa tim u neposrednoj vezi je uspostavljanje kontakta i bratskog lobiranja sa onima koji iz Senke uravljaju pravcima delovanja operativne politike. A kao što vam je poznato Amerika je za dvesta godina od Indijanske države postala svetska sila, isključivo vođena Predsednicima koji su se isklesali kroz usavršena masonska pravila stara vekovima. Pa ne mislite valjda da Putin ne zna za to i ne koristi ta američka i masonska iskustva, odnosno da je nagli rast „sibirskog međeda“ slučajan.

Recite nam šta će biti neposredna aktivnost u projektu “Srpski pijemont – Zapadni Balkan” u narednom periodu?

Pre svega, u godini izbora, Srpski pijemont uvek ulaže dosta konspirativnih napora da bude što manje tzv. “prljave kampanje” i da se izbori u srpskim sredinama odvijaju u što tolerantnijoj atmosferi. To jeste Sizifov posao, ali je od velike važnosti  i za uspeh izbora, i za stabilnost Republike Srpske, jer kada se tenzije sa partija prenesu na birače to dugoročno nanosi ozbiljnu političku štetu u svakom smislu. Dokle, to može da ode daleko, poslednjih dana vidimo to i u istupima Dragana Mehtića, koji možda i nesvesno radi protiv interesa Srpske i time ide na ruku federalnih vlasti, odnosno Bakira Izetbegovića. Iskreno verujem da će formiranje nove SNS delovati na smanjenje političkih tenzija jer ona nema loša nasleđa iz prošlosti, a samo postojanje da tako kažem ozbiljnog “trećeg puta” pomoći će dvema vodećim opcijama da jedna na drugu ne kidišu kao zveri oko plena, a biračima da se bar donekle distanciraju od njihove nepomirljive, a u suštini isprazne retorike u kojoj su jedni “lopovi”, a drugi “izdajnici”.

Drugi bitan pravac aktivnosti Srpskog pijemonta biće intenziviranje promocija njegovih ideja u srpskim zemljama van Republike Srpske, što se na neki način poklapa sa intenziviranjem diplomatskih aktivnosti zapadnih zemalja, Rusije, ali i Kine na ovom prostoru. Smatram da bi promovisanje značaja jačanja srpsko-srpskih veza na Zapadnom Balkanu, bez namere da se bilo čime ugroze drugi narodi, znatno doprinelo smirivanju tenzija u regionu.

Takođe, razmišljamo da krajem ove, ili početkom sledeće godine organizujemo Treću međunarodnu naučnu konferenciju projekta “Srpski pijemont – Zapadni Balkan”.

Mislim da je vreme i da krenem u pisanje Monografije o svom životu i radu. Dakle, posla i planova ima koliko hoćete i bez politike i izbora.

A gde je tu ženidba? Kada sam čuo da ste najavili povlačenje prvo mi je palo na pamet kako želite da se oženite i probate da dobijete naslednika.

(Kratak iskreni smeh) … Baš ste me nasmejali. Pa, stvarno bih želeo to, ali s obzirom na moje godine trebala bi mi baš mlađa žena za zdravo potomstvo. Teško je mogu naći i posvetiti joj dužnu pažnju kod ovoliko obaveza. Ali, možda ste u pravu, danas se sve može izračunati … (Opet smeh) … Ja ću da razmislim, a one neka računaju. A Vi ako imate neku zgodnu novinarku ili neku damu koja želi biti asistentica preporučite profesora, neće vam biti krivo, provodadžije su uvek dobro i došle i prošle, a pravim damama mogu da obezbedim sve što realno požele u životu.

Ja se nisam šalio, kad sam pitao, profesore. Ali, da se vratimo na temu. Kakvu reakciju na Skupštinu ujedinjenja očekujete od dve vodeće političke opcije u  Republici Srpskoj, Dodikovog SNSD-a i  “Saveza za promene”, a kakvu od sarajevskih vlasti budući da je gospodin Matijašević najavio i delovanje stranke na području Federacije, posebno u sredinama gde živi srpska populacija.

Iz iskustva znam  da niko nije previše oduševljen kada se pojavi politička opcija koja može značiti mogući odliv planiranih glasova. Prvo što će se desiti je da će profesionalni timovi stranaka koje ste naveli probati da izračunaju kako će se pojava nove opcije odraziti na biračko telo, ali i izlaznost ozbora, pa će i reakcije biti u skladu s tim. Moguće je i da će Bakirova opcija pokušati da pojavu delovanja SNS u Federaciji proglasi nekom “Vučićevom invazijom” i da će na osnovu toga pokušati da ostvari homogenizaciju svojih birača.

No, bez obzira na sve, smatram da rukovodstvo nove stranke ne treba da se opterećuje reakcijama političkih protivnika, bez obzira kakve budu bile, već da krene u stvaranje stranačke infrastrukture i promociju programa stranke, sa jednim pozitivnim pristupom prema političkim protivnicima koji će najbolje podvući autohtonost i snagu naprednjačkih ideja. Rezultat, kakav god da bude bio, treba prihvatiti trezveno i izvući odgovarajuće pouke. Posebnu pažnju treba obratiti na izbalansiranost javnih nastupa kandidata za najviše državne funkcije jer oni su ogledalo stranke u očima naroda.

Poštovani profesore, veliko hvala na izdvojenom vremenu i ekskluzivnim informacijama koje ste podelili sa posetiocima CEOPOM-Istine.

Računajući i mogućnost moje ženidbe. Hvala, vama i pozdrav Vašim čitaocima.


Izvor: CEOPOM-Istina

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Prof.dr Vinko Perić – Srpska napredna stranka u istom svetlu na Balkanu

* Obavezna polja