Željko-FilipovićPrilikom uvođenja novih registarskih tablica za vozila izvršena je povreda člana 10 Ustava Srbije. Izgovor za neustavno postupanje je da se radi o „usklađivanju srpskih tablica sa evropskim“, što je još jedan u nizu slučajeva kada MUP Srbije postupa nezakonito i neustavno, a to lažno pravda „zahtevima Evrope“, „nepostojanjem tehničkih mogućnosti za primenu ćirilice“, izgovorom i zabludom da „ceo svet piše latinicom“… itd.

Ne samo da su nove tablice uvedene uz kršenje Ustava, nego je i njihovo obrazloženje neistinito do te mere da se odmah vidi neiskrenost i nedobronamernost ljudi koji su o ovom pitanju odlučivali, a koji su za pravi cilj imali da izmisle izgovor za neopravdano zadržavanje latinice kao „neizbežnosti“ u svakodnevnom životu države i građana, a ne „usklađivanje sa Evropom“.

Niti Evropa bilo kojoj zemlji svojoj članici propisuje izgled tablica, niti se „nepostojanje tehničkih mogućnosti“ može bilo čime pravdati, niti je lični stav neke službenice za šalterom da „ceo svet piše latinicom“ uopšte merodavan za uskraćivanje prava građanima da imaju dokumenta na pismu svog naroda i službenom pismu države Srbije, niti je taj stav istinit. Srbija je sasvim lepo mogla da primeni grčki i bugarski postupak upotrebe onih slova svog nacionalnog pisma koja u istovetnom ili izmenjenom značenju postoje i u latinskoj abecedi – A E J K M O T V N S R H U. Time bi se postigla dva bitna cilja:

1) Korišćenje naše ćirilice i za registarske tablice,

2) Potpuna uklopivost u evropsku praksu i potpuna podudarnost sa Evropom!

Ali, ljudima koji su o ovom pitanju odlučivali nije važan ni jedan od ova dva bitna cilja! Njima je jedino bilo važno da izmisle izgovore za zadržavanje latinice, i pri tom su se poslužili podvalom! Pođimo od tablica. Navešćemo primere 7 zemalja članica EU, pa ćete videti kako je svaki izgovor da se izvrda upotreba ćirilice neiskren, proziran, neistinit i neinteligentan.

1) Austrija: jedno slovo, tri cifre i dva slova. Po ovom metodu Srbija bi sa svojih 13 slova mogla da ima 2.197.000 potpuno različitih registarskih tablica. (Srbija ima 2.115.000 vozila, traktora i radnih mašina!)

29 1 Protest zbog neustavnih tablica

1a) Austrija za Beč: : jedno slovo (W), 5 cifara, jedno slovo. Zbog povećanog broja vozila, u prestonici se koristi petocifreni broj. Dakle, i u istoj zemlji tablice mogu da se razlikuju u skladu sa veličinom gradova. . Ovo rešenje sa 13 naših slova Srbiji nudi 16.900.000 različitih tablica.

2) Nemačka (za manja mesta): dva slova, dva slova, dva broja. Ovaj metod Srbiji nudi 2.856.100 različitih registarskih tablica.

29 2 Protest zbog neustavnih tablica

2a) Nemačka, za veća mesta: jedno slovo, četiri cifre, dva slova. Po ovom metodu Srbija bi mogla sa svojih 13 slova da dobije 21.970.000 različitih tablica. Na svakog stanovnika po tri tablice, pa čak i za bebe i njihove tricikle i trotinete! I sve na ćirilici!

3) Holandija. Njene žute tablice Evropi ne smetaju! Ni raspored slova i cifara: dva broja, dva slova, dva slova. Po ovom metodu Srbija bi mogla da ima 2.856.100 različitih tablica.

29 3 Protest zbog neustavnih tablica

4) Francuska: tri broja, dva slova, dva broja. Ni ovaj metod Srbija nije kopirala, a pričaju nam „o Evropi“! Evropa je samo izgovor, pravi cilj je – latinica! Po ovom metodu Srbija bi mogla da ima 16.900.000 različitih tablica. I sve na ćirilici, i sve razumljive u Evropi!

29 4 Protest zbog neustavnih tablica

5) Grčka. Ni ovo Srbija nije primenila, iako je i ovo Evropa! Tri grčka slova (jota, epsilon, mi) i četiri cifre. Evropa ovo sasvim dobro razume i zna. Ovaj metod Srbiji nudi 21.970.000 različitih tablica. Trostruko više nego što ima stanovnika!

29 5 Protest zbog neustavnih tablica

6) Italija: dva slova, tri cifre, dva slova. Srpsko rešenje najviše liči baš na ovo. Po ovom metodu Srbija je sa svojih 13 ćiriličnih slova mogla da ima 28.561.000 različitih registarskih tablica, i još da jednim udarcem ubije dve muve: i da koristi svoja ćirilična slova, i da bude podudarna sa Evropom! Ovaj slučaj najbolje pokazuje nedobronamernost i podmuklost onih koji su o tablicama odlučivali! Važnije im je bilo da imaju nešto što Evropa ne poznaje – Ž, Š, Č, Ć, Đ, nego da imaju slova svog naroda! Mi ne verujemo da je ovde odlučivano bez uticaja izvan Srbije! Ovo treba ispitati i sa stanovišta korupcije! Da li je neko ovde zaradio…

29 6 Protest zbog neustavnih tablica

7) I na kraju – Bugarska!

29 7 Protest zbog neustavnih tablica

Zemlja koju smo prvu morali uzeti kao primer za ugledanje! Zemlja koja je Evropu upoznala sa ćirilicom! Zemlja u kojoj je rođeno naše hiljadugodišnje ćirilično pismo! Zemlja koja je prilikom stupanja u Evropsku Uniju otvoreno poručila Evropi: „Mi smo vas ukrasili donošenjem našeg ćiriličnog pisma“! Njihovo rešenje ima dva slova, četiri cifre i dva slova (13*13*10000*13*13). Da smo sa 13 naših ćiriličnih slova primenili ovo rešenje, imali bismo na raspolaganju ni manje ni više nego 285.610.000 različitih tablica! Dovoljno za celu Evropsku Uniju! I još na ćirilici! Ali, što da bude praktično, korisno, primenjivo i pametno, kad može da bude sve suprotno? Na ovom rešenju Srbija je mogla da ima na raspolaganju okean mogućnosti. Jedino nije pružalo mogućnost da neko prihvatanjem ovog rešenja – zaradi… I taj jedini razlog je bio jači od nebrojenih prednosti ovog, ili grčkog, ili italijanskog, ili nemačkog, ili francuskog rešenja. Pored neslućenih mogućnosti koje su bile na raspolaganju, odabrano je baš najgore moguće rešenje:

Korišćenje azbukâ drugih naroda umesto azbuke svog naroda mnogi građani, a članovi raznih udruženjâ poštovalaca ćirilice svi do jednog – ovo doživljavaju kao okupaciju i poniženje Srbije!

Pored ovakvih registarskih tablica, građanima se smučilo i nesuvislo privatno razmišljanje pojedinih šalterskih službenica, koje one u radno vreme i na radnim mestima u ustanovama MUP-a po raznim mestima u Srbiji saopštavaju građanima koji prilikom dobijanja pasoša, saobraćajnih i vozačkih dozvola izričito zahtevaju da im ime bude napisano na pismu njihovog naroda – na srpskoj ćirilici:

– „Ceo svet piše latinicom“,

– „Nemamo tehničke mogućnosti da vam ime ispišemo ćirilicom“!

Ono prvo je njihovo privatno mišljenje, koje ni malo nije pohvalno za njihovu inteligenciju. Kina, Indija, Rusija, cela Azija osim Turske i Vijetnama, 800 miliona muslimana, Ukrajina, Belorusija, Bugarska, Srbija, Makedonija, Jermenija, Gruzija, Jevreji – ne pišu latinicom, a to je 60% svetskog stanovništva! Od kada 40% stanovništva predstavlja „ceo svet“? Radno mesto i radno vreme nisu prilika za ispoljavanje njihovih privatnih mišljenja pred strankama, pred građanima koji očekuju da svaki državni službenik radi u skladu sa Ustavom i zakonima, a Ustav kaže – ćirilica! Aco Đenadić iz Čačka je dobio sudski spor protiv policajca i sudije koji su se inatili sa njegovim zahtevom da mu se dokument dostavi na ćirilici, službenom pismu u Srbiji. Hoće li nam sutra takve službenice reći i da „ceo svet ne govori srpski“, pa nam time „objasniti“ da ni mi ne smemo da govorimo srpski?

Ono drugo („nemamo tehničke mogućnosti“), ako je tačno, je sramota za ljude koji rukovode državnim ustanovama! Možete li uopšte da zamislite da u Nemačkoj, Rusiji, Mađarskoj, Grčkoj, Bugarskoj, Španiji nemaju tehničke mogućnosti da građanima izdaju dokumenta na pismima tih zemalja? A u Srbiji to ne treba da „zamišljate“: država se sama reklamira svojom neopremljenošću potrebnom tehnikom za pisanje dokumenata na službenom pismu, ćirilici, pa nam dostavlja „resenje o placanju poreza na ziro-racun za lovacko i licno naoruzanje“!

tablica 3

A da ne govorimo „emotivno“, nego iz razloga izrazito praktične prirode, navešćemo i ove primere. Beograđanin sa hrvatskim slovima na tablicama (Đ, Ž, Č, Ć, Š) je sa porodicom vraćen sa grčke granice iako je imao uplaćenu rezervaciju za hotel, uz obrazloženje njihovih carinika da njihovi računari ne mogu da registruju takva slova, ali i uz savet: „Letujte kod onih koji su vam dali takve tablice“! Sledeći slučaj neka vam ispriča sâm akter događaja:

„Evo ličnog iskustva sa novim registarskim tablicama, koje dokazuje kako nesposobnost države može da napravi probleme građanima. Putovao sam u Rumuniju 16. novembra, preko graničnog prelaza Vatin – Moravica, kod Vršca. Pre dolaska do rumunskih carinika, stao sam da kupim Rovinjetu (nalepnicu za putarinu u Rumuniji) koja košta 3 evra za 7 dana (ne može da se kupi za manje). Uz rovinjetu se dobija potvrda, koja mora da se pokaže policiji u slučaju zaustavljanja vozila u Rumuniji. Ko ne plati 3 evra putarinu, a policija ga uhvati, plaća kaznu 100 evra.

Dakle, dolazim do prozora kućice, dajem saobraćajnu dozvolu i čekam da službenik uradi proceduru. Međutim, računarski sistem ne može da obradi to kako treba i ne štampa potvrdu, ni drugi, ni treći put. Službenik mi tada kaže da imam važeću rovinjetu za period 13 – 19. novembra, i dok ta ne istekne, računar odbija da uradi drugu sa istim registarskim brojem. Ubeđujem ga da nisam bio u Rumuniji pre tri dana, ali ne vredi – računar pokazuje da je sa registarskom oznakom „CS“ potvrda izdata 13. novembra. Na moju primedbu da moja tablica ima „ĆS“, a ne „CS“, da je to moglo isto tako da bude vozilo i sa oznakama „CŠ“, „ĆŠ“, „ČS“, „ČŠ“, odgovorio mi je: „Možda u Srbiji, ali ovo je Rumunija. Takvih slova kod nas nema“. Na pitanje šta da radim, odgovorio je da ne zna, jer ne zna kako će policijski skener da pročita oznaku, ili kako će policajac da proceni ili prihvati činjenicu da nemam potvrdu o plaćenoj putarini ni nalepnicu, ako me negde zaustave.

Na rizik sam nastavio put. Srećom, nigde policiju nisam video, pa se može reći da sam dobro prošao, jer sam uštedeo 3 evra. Ali šta bi bilo da nije prošlo tako? Kome bih mogao da se žalim ako sledeći put budem imao manje sreće i platim kaznu 100 evra za nešto zašta nisam kriv? Zabunu mogu da unesu i oznake grada – Bečej i Bogatić (BČ i BĆ), Vršac i Vrbas (VŠ i VS), Šabac i Senta (ŠA i SA), Požega i Prizren (PŽ i PZ), možda još neki takav slučaj ima. Nije dobro rešeno ni to što i u slovnom delu oznake ima ponavljanja spornih slova. Kada sam preuzimao tablicu za svoj automobil, samnom u redu je čekao još jedan čovek. Doneli su nam istovremeno tablice za obojicu, imali smo isti broj, samo što sam ja imao slovnu iznaku ĆS, a on ĆŠ. Svojim očima sam video u mom gradu da postoji i CŠ sa istim brojem. Da otputujemo u bilo koju zemlju, sve te naše tablice biće registrovane i upisane kao – CS! To je uzrok problema koji sam imao u Rumuniji“.

Poučen lošim iskustvom iz ovog primera, ovaj građanin je analizirao i iskustva drugih zemalja:

Cirilica_34Tablice u Hrvatskoj imaju hrvatska latinična slova (Č, Ž, Š) samo u oznaci grada, ali ne i u slovnom delu koji ide posle brojevne kombinacije! Tu postoje samo slova koja su iz „međunarodne latinice“. Takođe, u oznaci grada, na hrvatskim tablicama nema „duplih“ mogućnosti. Postoje oznake ČK (Čakovec), KŽ (Križevci), PŽ (Požega), ŠI (Šibenik), VŽ (Varaždin) i ŽU (Županja), ali ne postoje CK, KZ, PZ, SI, VZ i ZU. Na primer, oznaka za Sisak nije SI, nego SK, da se „prevođenjem“ sa hrvatskih na međunarodna slova ne bi dogodilo da se SI i ŠI izjednače.

Rumunija ima sličan sistem kao mi, samo što kod njih prvi deo označava županiju, a ne grad (isključivo dvoslovna suglasnička kombinacija) , posle toga idu dva broja, pa tri slova (kod nas je tri broja i dva slova). Rumunska latinica ima svoja slova Î, Ă, Â, Ţ, Ş – ali ih ne koriste na tablicama. Na primer, županija Jaši, na rumunskom se piše Iaşi, ali je registarska oznaka IS, a ne IŞ. I drugi primer – županija Njamc, piše se Neamţ, ali je registarska oznaka NT, a ne NŢ. Ima još primera izbegavanja korišćenja rumunskih slova – županija Valča (Vâlcea) ima oznaku VL, a ne VÂ. Na rumunskim tablicama, NIKAD NEMA RUMUNSKIH SLOVA NI U OZNACI ŽUPANIJE, NI U SLOVNOJ OZNACI KOJA IDE POSLE BROJEVA!

Kada se bolje razmisli o svemu, mora se oceniti da je država sa tablicama loše uradila posao. Uradila ga je tako da će to građanima praviti probleme. Nadležni nisu sagledali sve mogućnosti i posledice; osim hrvatskih slova, nisu primenili i druga njihova iskustva o kojima sam pisao na početku ove poruke.

Mi čuvari ćirilice (http://čuvarićirilice.срб/) još jednom ponavljamo:

Nikakvih smetnji nije bilo da se i kod nas primeni grčki ili bugarski sistem korišćenja onih slova svoje nacionalne azbuke koja postoje i u latinskoj abecedi. Taj sistem primenjuje i Bosna i Hercegovina, pa što ga ne bi primenila i Srbija. Drugo, pored Rumunije, ni Francuska (pa sigurno i druge zemlje) u tablicama ne označavaju gradove, nego regione, pa je tako mogla postupiti i Srbija označavanjem okrugâ. Ne mora baš svaka Prćilovica da ima svoju oznaku. „Označavanje gradova“ je za ljude koji su o ovome odlučivali samo izgovor, a pravi cilj je da se progura obmana naroda, da se upotrebom slova hrvatske latinice podvali „neizbežnost zadržavanja latinice“.


Izvor: Čuvari Ćirilice

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Protest zbog neustavnih tablica

* Obavezna polja