U trenutku kada nemiri u SAD sve više eskaliraju i kada se broj žrtava povećava intervju o nemirima u Americi dao je ruski vojni stručnjak Boris Rožin, osvetljavajući neke bitne aspekte stvarnih uzroka ovih događanja i njihov mogući uticaj na predstojeće predsedničke izbore.

Koji je stvarni razlog protesta u Sjedinjenim Državama?

— Formalni razlog protesta je ubistvo Afroamerikanca Džordža Flojda od strane policije, koje je snimljeno i objavljeno. Ubica i ubijeni su se poznavali. Obojica su imali ozbiljne “mrlje” u prošlosti. Ali u stvari, to je bio samo slučajni fitilj koji je zapalio vatru prethodno nakupljenih kontradikcija povezanih s rastom siromaštva, nemoći i rasizma u Sjedinjenim Državama prema obojenom stanovništvu, koje se oseća ekonomski i rasno ljudima druge klase.

Ovakva ubistva povremeno otkrivaju ovaj trulež, ali to nikada nije promenilo situaciju u celini, što osuđuje SAD i “obojeno” stanovništvo da uvek ispočetka nagaze na iste grabulje. Problem nejednakosti i rasizma se tamo ne rešava i ne može se rešiti.

Koja je glavna pokretačka snaga ovih protesta?

— S jedne strane, ovo je spontani protest obojenog stanovništva, kao i belih Amerikanaca koji se saosećaju s liberalnom ili levičarskom ideologijom. Sa druge strane, mogu se videti očigledni pokušaji usporavanja i usmeravanja protesta od strane globalista i Demokratske stranke, koji se nadaju da glavni udarac neće zadati rasizmu ili nejednakosti, već Trampu. Od demonstranata pokušavaju napraviti alat koji će omogućiti Demokratskoj stranci da se vrati u Belu kuću.

Pa ipak, zašto se protesti pretvaraju u pogrome i pljačke?

— Demonstranti nemaju jasan politički program, a zahtevi koji se postavljaju su niz gluposti koji se ne mogu i neće sprovoditi, s izuzetkom kozmetičkih promena za ublažavanje posledica, kao što je to bio slučaj s protestima u Šarlotsvilu. Bez racionalnog cilja za izlazak iz nepodnošljive situacije mase padaju u besmislene pogrome, pogotovo jer policija i neki gradonačelnici i guverneri iz redova demokrata sami izazivaju pogrome kako bi diskreditovali protest, kako bi ga zaustavili ili kako bi diskreditovali predsednika Trampa, koji i sam želi skupiti političke poene na ovim protestima.

 Kako će se to odraziti na izbornu trku u SAD-u i Trampove šanse za drugi mandat?

— Demokratska stranka pokušava da se predstavi kao pristalica demonstranata i borac protiv rasizma i nejednakosti, iako tokom osam godina Obaminog predsednikovanja nisu uklonjeni temeljni razlozi koji prouzrokuju takve proteste. Demokrate se pretvaraju da je Tramp za sve kriv, ali on nastavlja raditi s onim što je dobio od demokrata. Ipak, na izborima će sigurno biti optužen da njegova politika “vodi tome” i kako mora biti izabran Bajden kome se “to neće dogoditi”. Naravno da hoće, ali birači ne treba to da znaju.

Tramp, međutim, nastoji pokazati krutost i zahteva od gradonačelnika i guvernera, posebno od članova Demokratske stranke, strože suzbijanje protesta, predstavljajući se kao branilac vladavine prava, u američkom smislu te reči, te bezbednosti ljudi i imovine. Ova linija je ujedno i apel biračima. Naravno, do novembra će se ova tema nekako iskoristiti za optužbe i kontraoptužbe stranaka. I naravno, u trenutnom obliku ovi protesti više koriste Trampovim protivnicima.

Postoji li sličnost između američkih protesta i Evromajdana u Kijevu?

— S obzirom na delovanje glavnih neoliberalnih medija, mogu se videti očigledne sličnosti u informacionim pristupima i retorikama o “mirnim demonstrantima” i “bezobzirnoj policiji”, iako, da je bilo drugih zadataka, vjerovatno bismo čuli za “nemilosrdne pobunjenike” i “savjesne policajce”. Ali budući da je to Trampova linija, mediji mu se suprotstavljaju, oni vode potpuno drugačiji plan, koji jako podseća na retoriku u vezi s Janukovičem i Evromajdanom. Sa druge strane, Tramp direktno ukazuje na to da proteste podržavaju Demokratska stranka i Soroš, koji su svojevremeno podržali puč u Ukrajini. Tako da se određene sličnosti s Ukrajinom mogu videti u ovim protestima.

Paljenje policijske stanice u Mineapolisu – Foto: Viktor J.Blu/Njujork tajms

Zašto demonstranti ruše spomenike junacima američkog građanskog rata – južnjaka?

— Ovaj trend traje već duži niz godina i povezan je s velikom kampanjom prepisivanja istorije Sjedinjenih Država, kada se već „odigrane“ teme iskopaju, bace u javni prostor i relevantna politička retorika dovodi do stvarnih akcija usmerenih na borbu protiv spomenika Konfederacije. Ironija situacije je da se bes boraca protiv rasista iz Konfederacije, genocida Kolumba ili vlasnika robova iz Vašingtona usmerava na heroje iz prošlosti, iako se problemi modernog rasizma i nejednakosti nikako ne odnose na generala Lija ili istog Kolumba, već na delovanje trenutnog ekonomskog sistema u kojem bogati postaju bogatiji, a siromašni siromašniji.

To je, dakle, banalan napad, jer ako “borci za socijalnu pravdu” počnu postavljati prava pitanja, a ne budu tražili odgovore u prošlosti, već u sadašnjosti, tada će se njihova podrška u liberalnim medijima brzo završiti. Ova situacija podseća na Ukrajinu, gde za socijalni pakao krive SSSR ili Rusija, tako da stanovništvo manje razmišlja o tome ko je zapravo kriv za ono što se događa u Ukrajini. Mnogo je lakše srušiti spomenik Lenjinu, nego osigurati dostojan životni standard. Isto tako, puno je lakše okriviti generala Lija nego se stvarno boriti protiv rasizma i nejednakosti.

 Šta su američki pripadnici Antife? Da li ih Tramp opravdano naziva teroristima?

— Uprkos činjenici da američke Antifa grupe koriste levičarsku retoriku i frazeologiju, oni su više liberali i anarhisti, a ne socijalisti ili komunisti. Ako odbacimo demagogiju o socijalnoj pravdi i pogledamo programske ciljeve značajnog dela američkih Antifa grupa, oni se često podudaraju s agendom Sandersove frakcije američke Demokratske stranke, da ne spominjemo činjenicu da su neki od tih aktivista čak integrisani u globalističke strukture koje kontrolišu tajne službe. Stoga nije iznenađujuće da ih jedna vladajuća stranka u Sjedinjenim Državama koristi protiv druge vladajuće stranke, koja, kao odgovor, preti da će ih proglasiti teroristima.

Naravno, ako Bajden pobedi, onda niko Antifu neće proglasiti teroristima, jer je njihovo učestvovanje u pogromima bilo korisno u trenutnoj fazi. Ako Tramp pobedi, ne može se isključiti uvođenje strogih ograničenja i zabrana. Štaviše, pod izgovorom borbe protiv Antifa galaksije pojačaće se pritisak na levičarske i komunističke organizacije, ali posebno protiv onih koje nisu pod kontrolom vlade. Uprkos činjenici da američki političari vole jedni druge kriviti za komunizam, pravi komunistički pokret u Sjedinjenim Državama je marginalizovan i pod snažnim pritiskom bezbednosnih službi koje od Hladnog rata shvataju komunizam kao jednu od glavnih pretnji postojećem sistemu. S obzirom na rastuću konfrontaciju s Kinom, pritisak na američke levičarske pokrete samo će se povećavati. Situacija s Antifa grupama daje vladi prikladan izgovor da napadne ne samo pogromiste, nego i, recimo, pravu antiimperijalističku levicu koja kritikuje agresivnu i zločinačku američku politiku u inostranstvu.

Koliko su potkrepljene optužbe protiv Rusije za umešanost u proteste u Sjedinjenim Državama?

— Naravno da nije Rusija ubila Džordža Flojda. Rusija nije okupila ni demonstrante širom Sjedinjenih Država niti je odgovorna za katastrofalnu socijalno-ekonomsku i rasnu situaciju koja tera ljude na proteste. Dakle, Rusija ovde nema nikakvu ulogu. Rusija, naravno, može i, prema mom mišljenju, treba da iskoristi ono što se događa u svoje svrhe, i u pitanjima spoljne politike i u propagandi, jer ovi protesti narušavaju položaj SAD-a u mnogim pitanjima i bilo bi glupo to ne iskoristiti. To čini i Kina. Nema tu ništa loše i nije na SAD-u da bilo koga podučava kako se nositi s protestima u drugim zemljama. Neka se naviknu na ideju da mogu “raditi” sa svojim protestima. Niko tamo još nije delio kolačiće, niti su se ruski borci grupe Vagner pojavili u Minesoti.

Kako će protesti u SAD-u uticati na situaciju u Ukrajini i njen sukob s Donbasom?

— U ovoj fazi nema znakova promene američkog kursa u Ukrajini, što je povezano s održavanjem kontrolisanog sukoba i stalnom vojno-političkom napetošću duž granica s Rusijom. Do sada, protesti u SAD-u ne mogu ovo zaustaviti. Ako protesti mogu uticati na bilo šta, to je politička borba gde Trampovo slabljenje ili jačanje u SAD-u može pre svega uticati na odluke vezane za brzinu razotkrivanja Porošenkovog slučaja, što bi moglo uništiti Bajdena. Konačno, vredi primetiti da postoji određena ironija u činjenici da američki protesti u nekim trenucima postaju slični Evromajdanu, kako su primetila diplomatska odeljenja Rusije, Kine i Irana. Nije slučajno što se američki mesijanizam i dvostruki standardi, koji su tako vidljivi u pitanju protesta i njihovom pokrivanju, kritikuju i ismejavaju.

Izbor i prevod – Nebojša Babić


Izvor: Fejsbuk stranica Nebojše Babića

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Protesti u SAD ruskim pogledom

* Obavezna polja