Pola godine nakon opštih izbora u Bosni i Hercegovini (BiH) formiranje izvršne vlasti na nivou BiH zapelo je oko pitanja aktiviranja Akcionog plana za članstvo BiH u NATO alijansi (MAP), koje su na pregovarački sto stavile stranke koje okupljanju Bošnjake u Federaciji BiH (FBiH). Pored Stranke demokratske akcije(SDA) Bakira Izetbegovića, zahtev za aktiviranje MAP-a uporno postavljaju i Demokratska fronta (DF) Željka Komšića i Savez za bolju budućnost (SBB) Fahrudina Radončića. Kako su odmicali pregovori izbornih pobednika u Republici Srpskoj (RS), Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika sa pobednicima izbora u FBiH, Izetbegovićevom SDA i Hrvatskom demokratskom zajednicom BiH (HDZ BiH) Dragana Čovića, tako su se u pregovore o formiranje novog Saveta ministara BiH polako uvlačili DF i SBB. S jedne strane, u tu političku igru uvlačio ih je sam Izetbegović, bivajući pod pritiskom ne samo DF-a i SBB-a da nikako ne odustane od zahteva da aktiviranje MAP-a, baš sada kada je došao red na predstavnike RS da dobiju mesto predsedavajućeg Saveta ministara BiH. S druge strane, u DF-u i SBB-u su očigledno videli dobru priliku da stave Izetbegovića pred jednostavan izbor: ili da ih pozove da podele vlast i zajedno snažno zahtevaju aktiviranje MAP-a ili da trpi njihove žestoke opozicione kritike ukoliko aktiviranje MAP-a ne bude Izetbegovićev ključni zahtev Dodiku za formiranje Saveta ministara BiH.     

Za razliku od Izetbegovića, Dodik i Čović nisu u takvoj situaciji. Čović nema ni izbliza snažnu opoziciju među Hrvatima u FBiH, a aktiviranje MAP-a i Čoviću i njegovim malobrojnim opozicionarima predstavlja prioritet tek nakon izmene Izbornog zakona BiH. Ni Dodikova opozicija u RS, oličena u Srpskoj demokratskoj stranci (SDS) i Partiji demokratskog progresa (PDP), nije mnogo jača, pri čemu se i oni protive aktiviranju MAP-a. Uostalom, ministri iz redova SDS-a i PDP-a u odlazećem Savetu ministara BiH nikada nisu pristali da glasaju za aktiviranje MAP-a, bez obzira što pojedinci kao SDS-ov ministar bezbednosti Dragan Mektić „lično misli da bi za RS i Srbiju bilo dobro članstvo u NATO-u“. Pojedinaca sa takvim ličnim stavovima od ranije ima i u redovima Dodikovog SNSD-a (poput njegove savetnice Ane Trišić-Babić) i u redovima Dodikovih novih saveznika, kao što je doskorašnji dugogodišnji SDS-ov gradonačelnik Doboja Obren Petrović, koji je pre pola godine sa kompletnim dobojskim odborom SDS-a ušao u savez sa SNSD-om, posle čega je SDS u Doboju ostao jedva vidljiva stranka.

Dakle, pojedinci poput navedenih ni izbliza ne mogu predstavljati reprezentativan uzorak za nagađanje da će se srpski političari u dogledno vreme predomisliti u pravcu okretanja RS ka članstvu u NATO-u. Uostalom, u svim strankama u RS ističu kako ne nameravaju da odstupe od podrške Deklaraciji o vojnoj neutralnosti RS izglasanoj u Narodnoj skupštini RS pre godinu i po dana: iako nije de iure obavezujući, taj dokument de facto predstavlja političku obavezu svima, pa se tako i ponašaju. To, naravno, ne znači, da se deo srpskih političara možda neće predomisliti u narednom periodu, mada su slična predomišljanja u prethodnih petnaestak godina uglavnom bila kolektivnog karaktera.

Tako su sve vodeće stranke u RS (SNSD,SDS,PDP) 2004. godine zajedno podržale Zakon o odbrani BiH, u kome se navodi i obaveza da će institucije BiH ispunjavati uslove za članstvo u NATO alijansi, pa su i godinu dana kasnije u Narodnoj skupštini RS u deklaraciji iskazale opredeljenost za put BiH ka NATO-u. Istini za volju, ni ta deklaracija nije bila de iure obavezujuća, pa je srpski član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović (SNSD), kao predsedavajući, 2009. godine poslao generalnom sekretaru NATO-a formalni zahtev Predsedništva BiH za dobijanje MAP-a, a NATO je zauzvrat ispostavio uslov da za dobijanje MAP-a vojna imovina u RS i FBiH treba najpre da bude uknjižena na ministarstvo odbrane BiH. Kako srpski političari u RS na to nisu pristali bez dogovora o podeli imovine u paketu (vojne perspektivne i neperspektivne, kao i državne imovine čiju je podelu zabranio OHR) počeli su pregovori sa bošnjačkim i hrvatskim vođama u FBiH, a dogovor o principima podele imovine sa njima postigle su vođe SNSD-a, SDS-a i PDP-a 2012. godine, kada su svi zajedno potpisali takozvani Banjalučki sporazum. Međutim, uskoro je SDA odustala od tog sporazuma, a NATO je krajem prošle godine odustao od zahteva za knjiženje vojne imovine na ministarstvo odbrane BiH, pa odjednom ponudio BiH „gratis“ MAP.

Bila je to tačka na kojoj su se sve one srpske „političke žabe“, koje su do tada na pola bile „skuvane“, još jednom „oprljile“, tvrdeći da su sada „shvatile“ da ne treba uopšte ni da budu u tom vrelom političkom loncu. Pošto su godinu dana ranije „shvatile“ da na taj lonac ne treba još i same da navlače poklopac. Pa, ipak, dežurni „kuvar“ kraj lonca, u liku američkog državnog sekretara Majka Pompea, u januaru ove godine pokušao je da snizi temperaturu za koji stepen „savetujući“ ih da treba da ostanu u tom loncu, jer on u njemu „greje“ i njima najbliže srodnike iz susedne Srbije, ne bi li svima njima bilo „toplije“. Gotovo istovremeno, njegove pomoćnice, bošnjačke „političke žabe“ kojima je ugodno da se brčkaju u toj vreloj vodi – počele su da sumnjiče svoje srpske koleginice kako nameravaju da se iskakanjem iz lonca pretvore u opasne „ruske prinčeve“ koji će ih odmah potom skuvati za tren oka. To se tako možda dešava u nekakvoj loše osmišljenoj bajci poput ove, ali u politici u „bosanskom loncu“ ne biva: niti se srpske „političke žabe“ mogu pretvoriti u „ruske prinčeve“, niti se bošnjačke „političke žabe“ mogu na miru brčkati u vodi zagrejanoj blizu tačke ključanja. Pogotovo što se iz žablje perspektive ne može baš mnogo toga videti.

No, Željko Komšić uveren je da je, ipak, moguće da sve žabe ostanu i na broju i u istom loncu, samo ukoliko se posluži drugačijom metaforom. „Moguće je imenovati kandidata za predsedavajućeg Saveta ministara, s tim što će u tom slučaju Milorad Dodik i SNSD morati da ‘progutaju žabu’ kada je reč o NATO savezu. Moguće je te dve stvari pomiriti ako postoji volja za takvu vrstu dogovora“, smatra Komšić. Gotovo ista poruka stigla je od Bakira Izetbegovića. „Ne vidim da je moguće imenovati mandatara koji će dovoditi u pitanje opredeljenje BiH kada je NATO put u pitanju. Sva je stvar u aktivaciji MAP-a. Sve ostalo je približeno i usaglašeno“, rekao je Izetbegović nakon poslednjeg sastanka sa Miloradom Dodikom i Draganom Čovićem, na kome je načelno usaglašena podela resora u Savetu ministara BiH.

Dodik, Komšić i Džeferovi

Međutim, za Dodika „ništa nije dogovoreno, dok se sve ne dogovori“, jer, kako objašnjava, Izetbegović namerava da, kada SDA dobije ministarstvo odbrane, njihov ministar pošalje Godišnji nacionalni plan BiH u sedište NATO-a u Brisel, a slanje tog dokumenta je uslov za aktiviranje MAP-a „Ako neko misli ovde da kaže da Bošnjak dolazi na mesto ministra odbrane i da će on bez saglasnosti svojih zamenika doneti takvu odluku o NATO-u, onda samo može da napravi krizu. Takve odluke nijedan ministar ne može doneti bez saglasnosti svojih zamenika (zamenici ministara su iz reda druga dva naroda, op.a.), ni bez odluke Saveta ministara BiH, a na kraju krajeva ni bez saglasnosti Predsedništva BiH, koje i vodi spoljnu i odbrambenu politiku. To vam je isto da ja sad odem i potpišem sporazum o pridruživanju sa Srbijom. Prema tome, ako neko hoće da pravi problem u ovoj zemlji, neka ga pravi. Kada bi neko to uradio i predao MAP, onda bi uveo novu praksu, a onda bi to značilo da i ja imam pravo da samostalno radim slične stvari. Bez saglasnosti Republike Srpske niko ne može da odnese MAP u Brisel, ni sada, ni u budućnosti“, poručio je Dodik.

Istovremeno, Dodikov politički saveznik Dragan Čović predstavlja se kao medijator koji traži kompromis između srpskih i bošnjačkih političara, ali iz njegove poruke jasno je da ni on ne odustaje od aktiviranja MAP-a, već da ostavlja mogućnost da rešenje bude prolongirano. „Poznato je da imamo različite stavove oko NATO-a. SDA i HDZ misle isto u poslednjih nekoliko godina. Srpska strana takođe transparentno govori da su oni protiv. Moraćemo zajedno tražiti rešenja. Na neki način niko se na toj temi ne bi smeo osećati poraženim, a istovremeno bi trebalo osigurati protočnost te ključne ideje. Ona se ne može nikako zaustaviti, ali je pitanje tehnike kako to napraviti a da nijedna strana ne bude favorizovana. Tu imamo dosta oštre stavove i ja sam zagovornik da iz toga što pre izađemo“, rekao je Čović.

Kojom „tehnikom“ Čović misli da „što pre izađe“ iz ovog problema ni najdobronamernijem posmatraču nije jasno. Sem ukoliko nije reč o pronalaženju neke nove tehnike laganog „kuvanja žaba“, ili možda o tehnici „gutanja žaba“, najpre neke manje. Komšićev DF ima zamišljen i tačan redosled „gutanja žaba“, a aktiviranje MAP-a je za njih prevashodno tehničko pitanje. „To pitanje je više tehničko nego političko i njime treba da se bavi ministarstvo odbrane BiH. Kada dođemo u situaciju, za 3-4 ili još koju godinu više, građani BiH će se konačno izjasniti na referendumu ili na neki drugi način da li su za ulazak BiH u NATO“, izjavio je generalni sekretar DF-a Zlatko Miletić. I Fahrudin Radončić u poslednje vreme ističe da je njegovoj stranci članstvo BiH u NATO alijansi važnije od članstva u EU. „Za razliku od Dodika, SBB prioritet vidi u članstvu BiH u NATO-u, koje je brže, jednostavnije i nešto što ranije možemo doseći nego članstvo u EU. Kada će se dogoditi oficijelni prijem u EU, to je na jako dugom štapu, zato dajem prednost NATO putu“, rekao je Radončić, objašnjavajući zašto je promenio svoj raniji stav da neće ići u koaliciju sa SDA, te započeo razgovore sa Izetbegovićem o koaliciji.

Sa ovakvim stavovima teško je prognozirati i dalji razvoj postojeće političke krize u BiH, a kamoli mogući rasplet. Poslanici koalicije okupljene oko SNSD-a u Parlamentarnoj skupštini BiH, a sa njima i poslanici SDS-a i PDP-a, nisu došli na nedavno zakazanu sednicu, protestujući što bošnjački političari uslovljavaju formiranje novog Saveta ministara BiH aktiviranjem MAP-a. Iz istog razloga još nisu formirane čak ni parlamentarne komisije. Ako nekako i bude formiran Savet ministara, a ministar odbrane iz SDA na svoju ruku pokrene aktiviranje MAP-a, politička kriza će se dodatno produbiti. Sem ako se u rešavanje ne uključi (ne)posredno i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao najpouzdaniji „pomoćnik“ svih srpskih političkih vođa u RS. Ukoliko im već nije došapnuo da i oni „progutaju“ jedan godišnji nacionalni program za MAP, kad je već vlast u Beogradu početkom ove godine smogla snage i hrabrosti da proširi svoj akcioni plan saradnje (IPAP) sa NATO alijansom, i to sve radi učvršćivanja vojne neutralnosti. Ili će se sa sličnim savetom pojaviti tek ako politička kriza eskalira, i to u onom izdanju u kome se najčešće prikazuje: kao svesrpski vođa i spasilac i nezamenljivi čuvar mira i stabilnosti u regionu.


Izvor: NSPM

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Put BiH u NATO – od „kuvanja“ do „gutanja“ žabe

* Obavezna polja