aleksandar-pavic-689Rusija veruje u ravnopravnu saradnju država u okviru UN, radi rešavanja globalnih problema. Sjedinjene Američke Države, pak, nastoje da koriste UN radi nametanja određenih „ideala“ – na prvom mestu „demokratije“ i „ljudskih prava“.

Govori ruskog i američkog predsednika pred 70. jubilarnom Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija su samo dodatno istakli i podvukli ove temeljne razlike u pristupu međunarodnoj politici dve vodeće nuklearne sile današnjice. Naravno, samo naivni više mogu da smatraju, posle svih iskustava sa američki inspirisanim „humanitarnim intervencijama“ i „demokratizacijama“ pod silom oružja, da se ovde radi o običnim idejnim razlikama, odnosno o sukobljenim idealima. Bilo bi, zapravo, sjajno da je tako – ali nije.

U jednopolarnom svetu koji je nastao posle pada Berlinskog zida i raspada Sovjetskog Saveza, nije došlo samo do situacije koju je opisao Vladimir Putin pred Generalnom skupštinom UN, da je „u svetu nastao jedan centar dominacije“, u kom su „oni koji su se našli na vrhu te piramide došli u iskušenje da pomisle da, ako su oni tako jaki i izuzetni, najbolje znaju šta treba raditi“.[i] Ne, situacija je bila još gora: taj „jedan centar dominacije“, oličen u SAD i opslužen njegovim zapadnim vazalima, počeo je da se bavi instrumentalizacijom i savremenih političkih ideala („demokratija“, „ljudska prava“) i međunarodnog prava i institucija radi postizanja realpolitičkih i geopolitičkih ambicija.

Rezultati? Katastrofe Jugoslavije, Iraka, Avganistana, Libije, Sirije, Ukrajine, destabilizacija ogromnih regiona Bliskog istoka, severne Afrike, centralne Azije, rezultirajuća migrantska kriza… I ne manje opasno: devalvacija samih pojmova u ime kojih su se ovi zločini vršili. Jer, šta može uspešnije da legitimiše vraćanje zakona džungle u međunarodne odnose od nihilizma koji nastaje onda kada se izgubi vera u bilo kakve proklamovane principe i standarde, kada iskustvo govori da iza velikih reči i visokih „ideala“ po pravilu stoje najprizemniji interesi?

Zato se može reći i da je Putinov govor pred Generalnom skupštinom predstavljao najnoviji pokušaj Rusije – kao i Kine – da ponovo privede zapadni svet poznaniju prava. Formula bi trebalo da bude krajnje jednostavna za čuveni pragmatični zapadni um:

– UN je forum ravnopravnih država, koje imaju pravo na različitost. Odnosno, po rečima ruskog predsednika:

„Prilikom osnivanja OUN nije se ni smatralo da će ovde vladati istomišljeništvo. Suština organizacije i jeste traženje i postizanje kompromisa, a njena snaga je uzimanje u obzir različitih mišljenja i tačaka gledišta. Odluke koje se razmatraju u OUN, usaglašavaju se u vidu rezolucija ili se ne usaglašavaju, kako kažu diplomate: prolaze ili ne prolaze. I sve radnje bilo kojih država mimo tog postupka nelegitimne su i suprotne su Povelji OUN, savremenom međunarodnom pravu“.

– Međunarodno pravo, a ne ideologija moraju da imaju primat:

„Mi zapravo predlažemo da se vodimo ne ambicijama, već zajedničkim vrednostima i zajedničkim interesima na osnovu međunarodnog prava, da udružimo snage radi rešavanja novih problema koji su pred nama“, istakao je Vladimir Putin, konkretno pozivajući na stvaranje široke antiterorističke koalicije poput one antihitlerovske. Radi dodatne jasnoće, Putin je upozorio na negativna iskustva i negativne posledice delovanja Sovjetskog Saveza, pritom uspostavljajući jasnu paralelu sa sadašnjim političkim Zapadom kao novim „izvoznikom revolucija“:

Putin-UN-1

„Niko od nas ne treba da zaboravlja iskustvo iz prošlosti. Mi se, na primer, sećamo i primera iz istorije Sovjetskog Saveza. Izvoz društvenih eksperimenata, pokušaji da se izazovu promene u različitim zemljama polazeći od svojih ideoloških pozicija često su dovodili do tragičnih posledica, dovodili su ne do napretka, već do degradacije. Međutim, izgleda da niko ne uči na tuđim greškama, već ih samo ponavlja. I, izvoz takozvanih ‘demokratskih’ revolucija se nastavlja“.

Ima li ovde išta sporno? Kakva se načelna primedba može uputiti sledećoj pragmatičnoj formulaciji ruskog predsednika:

„Ne može se igrati i manipulisati rečima. U međunarodnom pravu, u međunarodnim poslovima svaki termin treba da bude jasan, transparentan, treba da ima jednako shvatanje i jednako shvatane kriterijume. Svi smo mi različiti, i prema tome se treba odnositi s poštovanjem. Niko ne treba da se prilagođava jednom modelu razvoja koji je neko jednom zauvek proglasio ispravnim“.

Nema instrumentalizacije. Nema zamagljivanja jasnih pravila apstraktnim „idealizmom“. Nema moralnog, kulturnog ili civilizacijskog imperijalizma. To je ono što Rusija nudi, što Kina nudi, što nude sve zemlje koje se zalažu za multipolarnost, kao jedini održiv model ravnopravnosti i kakve-takve demokratičnosti međunarodnih odnosa. Subjekti međunarodnih odnosa su države, a ne pojedinci. Jer, ako su to pojedinci, onda svaka država može da uzme sebi za pravo da tumači „najbolje interese“ pojedinaca širom sveta, van sopstvenih granica – što je upravo i staza koju je utabao, i pokušava da trajno betonira savremeni „humanitarni“ intervencionizam, čiji vrhunac je artikulisan u doktrini „Prava na zaštitu“ – “Right to Protect” ili, skraćeno, R2P. To je jezik permanentne revolucije i permanentnog međunarodnog haosa, zasnovan na navodnom pravu na „pružanje zaštite“ stanovništvima tuđih država.

Svojim pozivom za povratak izvornim načelima UN, ruski predsednik je javno pozvao na povratak međunarodnom pravu, temeljno uzdrmanom jednopolarnim poretkom koji je skoro neometano vladao od kraja 1980-ih pa do početka druge decenije 21. veka:

„Pokušaje da se uzdrma autoritet i legitimnost UN smatramo krajnje opasnim. To može da dovede do rušenja cele arhitekture međunarodnih odnosa. Tada nam zaista neće preostati nikakva pravila, osim prava jačeg“.

A u nuklearnom, do zuba naoružanom, prezaduženom i ekonomski sve neravnopravnijem svetu – to bi bio put bez povratka i krah civilizacije. Rusija, Kina i sve ostale pristalice višepolarnosti i ravnopravnih međunarodnih odnosa su jedina preostala brana toj mračnoj mogućnosti. Da su u pravu pokazuju i njihova otvorenost i pozivi na jasnoću i transparentnost na međunarodnoj sceni. A zna se ko se plaši svetlosti…

Možda je ovo poslednja prilika za politički Zapad da pruženu ruku prihvati, i to demonstrira npr. na konkretnom primeru Sirije. Teško je verovati da hoće, s obzirom na njegovu bezbroj puta demonstriranu prirodu. Uostalom, američki poziv tzv. Kosovu da učestvuje na skupu (navodno) posvećenom borbi protiv terorizma – protiv čega su proteste uložile i Rusija[ii] i Srbija[iii] – već pokazuje, ako je uopšte bilo i sumnje, da politički Zapad predvođen SAD ne samo da nije spreman da se odrekne plodova svog intervencionizma i instrumentalizacije terorista, već je savršeno spreman da ceo koncept borbe protiv terorizma izvrgne ruglu. Ali je ruku ipak bilo neophodno pružiti i pokazati dobru volju, ako ništa drugo – da bi se stvari bar maksimalno raščistile na međunarodnoj pozornici. Na 70. zasedanju Generalne skupštine UN, ruski predsednik je svoj deo svakako obavio.

_____________________________________

[i] http://fakti.org/rossiya/putiniana/putin-ne-moze-se-vise-trpeti-ovakvo-stanje-stvari-u-svetu

[ii] http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82/2054709/%D0%A7%D1%83%D1%80%D0%BA%D0%B8%D0%BD%3A+%D0%97%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0+%D0%A3%D0%9D+%D1%98%D0%B5+%D0%BF%D0%BE%D0%B4+%D0%9E%D0%B1%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BC+%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%BC.html

[iii] http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/2054784/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BD%D0%B0+%D0%BD%D0%BE%D1%82%D0%B0+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5+%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BC+%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BC%D0%B0.html


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Putinov demokratski globalizam

* Obavezna polja