Putin odgovara narodu 1Svako ko je bio u prilici da gleda rusku televiziju prethodnih nedelja znao je da je u četvrtak bio dan D, tokom kojeg predsednik Vladimir Putin u maratonskoj sesiji odgovara na pitanja nacije. Rusi su dobijali instrukcije ne samo kako da se povežu uobičajenim fiksnim linijama već i kako da uspostave video-vezu, pošalju SMS ili MMS poruku, ili se obrate putem elektronske pošte. Jedine instrukcije koje niste mogli videti odnosile su se na rezervisanje mesta u auditorijumu, koja su očigledno podeljena u skladu sa željama predsedničke administracije, pri čemu su kriterijumi bili zanimanje i industrijski sektor.

Milioni pitanja i mišljenja pristigli su pre početka obraćanja. Operateri su izvestili da je bilo na desetine hiljada pokušaja da se stupi u direktni kontakt sa predsednikom za vreme njegovog govora. Program je trajao nešto duže od tri sata, dok je pre godinu dana trajao duže od četiri. Ali razlika između tadašnjeg i sadašnjeg programa mnogo je važnija od prostog poređenja količine i obima pitanja ili vremena koje je predsednik proveo u obraćanju naciji.

Cela scenografija bila je mnogo bolje organizovana i tehnički impresivnija. Putin je odskoro s vremena na vreme počeo da koristi telepromptere kako bi postigao bolji efekat, a ovaj put su i format i obrada pitanja bili usklađeniji nego prethodnih godina. Kad kažem usklađeni, mislim pre svega na to da nije bilo iznenađenja. Publika u auditorijumu je bila bolje obučena i pristojnija nego prethodnih godina, a nije bilo ni zlih jezika poput Ksenije Sobčak, koja je pre par godina zloupotrebila svoju pozivnicu da izrazi protest protiv Putinovog režima.

Jedna prepoznatljiva opoziciona figura kojoj je predat mikrofon, šef radija Eho Moskva, bio je uzdržan, pa je svoje kritičko pitanje postavio u prilično uvijenoj formi: osvrnuo se na to što čečenski lider Ramzan Kadirov opozicionare etiketira kao izdajnike. Potom je klimajući glavom iskazao saglasnost sa Putinom, koji ga je diplomatski podsetio odakle Kadirov dolazi i kakav mu je bio životni put i pozvao da se njegovim verbalnim ispadima ne pridaje previše pažnje.

Pristojna publika, koja se pokazala u dobrom svetlu, ovaj put nije držala parole i nosila upadljive kape sa ciljem da predsedniku privuku pažnju isticanjem regiona iz kojih su doputovali. Umesto toga, televizijske ekipe su dislocirane u Tomsk, na mesto izgradnje krimskog Kerčanskog mosta, u Sahalin, i na još jedno ili dva udaljena mesta. Provincijalci su bili pažljivo probrani i držali su se poslovnih pitanja, umesto dosadašnjih tradicionalnih poziva predsedniku da ih poseti na nekom zajedničkom ručku.

Putin je bio primetno opušten iako je, kao i uvek, bio izuzetno dobro pripremljen u vezi sa statistikama – koje je znao napamet – sposoban da odgovori na svako pitanje vezano za bilo koji aspekt vladine politike, ekonomskih prognoza ili međunarodne političke situacije. Pored toga, njegov smisao za humor i zabavno baratanje ruskim narodnim izrekama oživeli su potencijalno dosadnu sesiju.

Izvanredan primer toga je njegov odgovor na pitanje devetogodišnjeg deteta da li su i njega terali da jede kašu kao dete i da li mu se tokom vremena promenio stav o njoj. Objasnio je da kao dečak nikad nije bio primoravan da radi bilo šta što nije želeo, da je oduvek voleo kašu i da je baš nju i doručkovao tog dana. Potom je završio odgovor napomenom da se njegovo mišljenje o kaši promenilo tokom godina, ali nabolje: „Čim kreneš da stariš i počnu da ti ispadaju zubi, kaša ti se sve više sviđa“.

putin odgovara narodu 10

Jednako hladnokrvno Putin je odgovorio i na pitanje o violončelisti Sergeju Rolduginu, njegovom prijatelju čije ime se pojavilo u zapadnim medijima prilikom izveštaja o Rusima koji imaju of-šor račune u Panami. Protekle nedelje Putin je direktno branio Roldugina od zlonamernih insinuacija stranih kritičara Rusije. Ruska državna televizija je u svojoj redovnoj nedeljnoj emisiji Vesti nedelje emitovala intervju sa Rolduginom, gde su objašnjeni stvarni motivi njegovih „poslovnih aktivnosti“ u of-šor firmama ili van njih – finansiranje kupovine retkih primeraka violina iz XVII i XVIII veka, violončela i drugih instrumenata u inostranstvu, kako bi omogućio mladim ruskim virtuozima da ih koriste. Putin je u nešto blažem tonu ponovo podsetio na navode novinara o skorašnjem Rolduginovom pojavljivanju na koncertu i napise da je maestro svirao na nekom „korišćenom“ starom instrumentu, opisanom rečima iz kojih bi se moglo zaključiti da je kupljen na buvljaku.

Najveći broj pitanja odnosio se na domaće probleme poput opštih životnih troškova, posebno rasta cena prehrambenih proizvoda, koji se intezivirao otkad je uveden ruski embargo kao odgovor na zapadne sankcije. Druge tipične teme bile su nedostatak jeftinih ruskih generičkih lekova u apotekama, problem sa upravnicima stambenih jedinica i rastućim mesečnim izdacima, koji su daleko nadmašili porodične prihode.

Po pitanju ekonomije Putin je izrazio oprezni optimizam, predviđajući mali pad od 0,3 odsto ove i povratak rasta od početka 2017. godine. Baš to je Fajnenšel tajms istakao u svom naslovu prilikom izveštaja o Putinovim pitanjima i odgovorima, što, doduše, možda i jeste pravilan izbor.

Isto tako bi vredelo istaći i Putinove garancije ruskom mlekaru, zabrinutom zbog toga kako će otplatiti pozajmice – koje je uzeo da bi proširio proizvodnju – ukoliko sankcije, a time i ruske kontrasankcije, budu ukinute, kao što zahteva STO. Putin mu je odgovorio: „Nemojte da brinete, mislim da sankcije neće biti ukinute tako brzo“.

Međunarodne teme dobile su vrlo malo prostora, a na onih nekoliko kontroverznih pitanja koja su postavljena predsednik je odgovorio vešto i diplomatski. U potpunosti je izbegao zahtev da odgovori koji američki predsednički kandidat, Klintonova ili Tramp, predstavlja manju pretnju za Rusiju. Umesto toga Putin je izabrao da istakne pozitivne strane međusobnih odnosa i da ponovi da je Rusija spremna da sa svima ravnopravno sarađuje na principu obostranog poštovanja. Naglasio je da po nekim pitanjima Rusija i SAD čak i danas konstruktivno sarađuju, posebno na sprečavanju proliferacije (nuklearnog oružja; prim. prev.) i iranskom nuklearnom pitanju.

Iako je ovogodišnja sesija bila prikladnija nego prethodne, karakteristična priroda samog događaja, koja je bila dominantna u prethodnim izdanjima i koju zapadnjaci teško mogu da razumeju, bila je pristutna i ovog puta. To se pre svega odnosi na molbe građana Caru da obuzda lokalne moćnike, bez obzira da li se radi o korumpiranim regionalnim zvaničnicima ili kriminalnim šefovima kompanija.

Tako smo od jednog autoindustrijskog radnika sa Urala čuli da on i njegove kolege primaju nadoknade sa zakašnjenjem od tri meseca, i to ne cele iznose, nego samo jedan deo. Drugi je pitao da li će guverneru Sibirskog regiona, koji je sada pod kriminalnom istragom, biti izrečena kazna kakvu zbog lopovluka zaslužuje. Na samom početku se putem video-veze javila i jedna dama iz Omska koja je naglasila da govori u ime velikog broja ljudi koji su pisali i zvali da se požale zbog zaprepašćujućih rupa koje su se pojavile na putevima pošto se sneg otopio. Ako postoji neka tema koja je vekovima prisutna u Rusiji, onda su to definitivno putevi.

putin-direktna-linija201604

Vladimira Putina u zapadnim medijima često nazivaju modernim Carom, što bi trebalo da predstavlja pežorativnu etiketu autoritativnom lideru. Budući da ovakve sesije doprinose tradiciji ruskih molbi i prijava vladaru, moramo da se zapitamo kako se Putin, izabrani predsednik Rusije i šef države, ponaša u takvim situacijama.

U izvanrednoj knjizi nazvanoj Kraj carističke Rusije, široko uvaženi britanski istoričar Dominik Liven primećuje da je gotovo nemoguće za bilo kojeg čoveka da ispuni očekivanja koja ruski narod ima od svog cara. Ovo je rekao u odbrani Nikolaja II, kome je istorija veoma okrutno presudila.

U tom kontekstu, napomenuo bih da, ako Putina posmatramo kao cara, njegovo izdanje u odgovorima na pitanja naroda, baš kao i ispunjavanje svakodnevnih dužnosti, zaslužuju najvišu ocenu za inteligenciju, marljivost, uzdržanost, sposobnost rada sa ljudima i drugo. Car ovakvog kvaliteta rađa se jednom u 300 godina.

Gilbert Doktrou je evropski koordinator Američkog komiteta za saradnju Istoka i Zapada. Njegova poslednja knjiga, „Da li Rusija ima budućnost?“, objavljena je u avgustu 2015.

Prevod – Aleksandar Vujović


Izvor: Russia Insider, Novi Standard

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Putinov razgovor sa nacijom ili reč narodnog cara

* Obavezna polja